Коло Српских Сестара радило је на очувању и прибирању народне орнаментике. Напори Кола, од првог дана његовог постанка, били су управљени да се учини све што се може, како би се народна ношња, вез и игре што више сачували од пропасти. Управа Кола истакла је у свом Извештају : „Сматрајући да је овај део наше народне душе, изражен кроз творевине наше жене исто онако леп и значајан, као и онај из кога су испеване наше народне песме, желели смо да он не утрне, већ да продужи да живи… .” (1)

Београд 1935. године – Коло српских сестара

Из часописа „Вардар” који је издавао К.С.С. речено је : „Поред читавога низа културних задатака што их Коло Српских Сестара већ годинама са пуно успеха изводи, оно неуморно ради и на пропагирању и ширењу народне ношње. То је читава ручна индустрија, којом се особито одликују поједини крајеви нашега југа.” (2)

Чланице Кола су о свом трошку обишле Сплит, Дубровник, Загреб, Љубљану и Крањ да скупљају народне ношње за Свесловенски бал. Да би подстакло интересовање за народну ношњу Коло је приређивало свесловенске забаве у Београду, а помагало је костимиране забаве других друштава ван Београда, дајући своје костиме на употребу. Коло је организовало костимиране забаве својих одбора у Југославији. (3)

Дешавало се да нису увек могле да позајме народне ношње. На интернационалном конгресу жена у Дубровнику 1936. чланице Кола наступале су у народној ношњи. У Цариграду је био одржан други балкански фестивал народних игара од 28 августа до 9 септембра 1936. Учествовала је група студената универзитета из Београда (чланови “Обилића”) и Загреба. Наступали су у народним костимима из разних крајева Југославије. Костими су били позајмљени делом од Народног позоришта у Београду а делом из једног београдског базара. Богата колекција народних ношњи Кола српских сестара није стављена на расположење групи, јер су ношње биле у Дубровнику. Под вођством Маге Магазиновић наступили су певачи као играчи и играли народна кола. Пашћан-Којанов који је предводио групу из Југославије истакао је да је наша “елита” сматрала народну песму и игру “сељачким продуктом, недостојног господских салона.” Сматрао је да би певачке жупе могле приредити за сеоске хорове такмичења у певању народних песама и игрању народних кола. Тако се по њему могло спасити од цивилизације, културе и заборава неисцрпно богатство нашег фолклора. (4)

Љубица С. Јанковић упознала је Раштачку дружину на сабору код женског манастира св. Илије у селу Мирковцима 1935. када је бележила њихове игре. Раштачка дружина из Скопске Црне Горе наступала је са великим успехом у Народном позоришту у Скопљу, а после у Хамбургу, Берлину, Бечу и Београду. Вођа дружине била је чланица управе Кола из Скопља, Деса Смиљанић. Раштачка дружина наступала је на забавама Удружења Јужносрбијанаца, Кола Српских Сестара и на Свесловенској вечери Кола Српских Сестара, на Коларчевом универзитету у Београду. Потпорна задруга београдских новинара приредила је за време Ваздухопловне изложбе (1938) први народни фестивал већих размера, на којем су учествовали играчи, певачи и свирачи из народа у народној ношњи. Фестивал је био отворен Русалијама из села Мировче код Ђевђелије. Затим су следиле игре из Лупоглав-Божјаковине, из Блинског Кута, из Лазаропоља код Галичника. Наступали су Срби из Бјеловара, Барањци, Паори из Баната, Личани из Бабиног Потока, Морешка са Корчуле (Кумпанија са Блата на Корчули). Публика је за 16 вечери фолклора показала велико интересовање и одушевљење. (5)

Коло Српских Сестара приредило је Свесловенску забаву 19. марта 1938. у сали Официрског дома у Београду. Игре Јужне Србије играли су сеоски играчи Раштачке групе из Скопске Црне Горе. Први играч био је Трајко Поповић. Група је добила на светском Фестивалу игара у Хамбургу другу награду. После Раштачке групе било је Охридско коло, које је припремила Хрисуља Ћирковић. (6)

Коло Српских Сестара Петровград (данас Зрењанин) приказало је банатске народне игре на Свесловенској забави Главног Одбора Кола у Београду. Коло Српских Сестара Петровград основало је женски певачки хор да би окупило женску омладину, која дотле није много учествовала у јавном животу. У хору су певане народне и уметничке песме. Један од важнијих задатака хора био је да обиђе историјски знаменита места у Југославији. Чланице Кола сматрале су да је то од великог значаја за национално васпитање омладине. Певањем у различитим покрајинама долазило се у лични додир са многима, што је било један од врло важних чинилаца за стварање духовне кохезије. Хор је обишао 1936. Смедерево, Неготин, Зајечар, Ниш, Скопље, Косовску Митровицу, Приштину, Краљево, Врњачку и Аранђеловачку бању. На Косову су обишле сва места српске славне прошлости. У местима која су посетили приређивали су им дочеке Одбори Кола Српских Сестара заједно са осталим месним женским друштвима. Хор је посетио Темишвар 3. маја 1938. и учествовао у прослави 70-годишњице Српског певачког друштва. У Темишвару је било око 1.000 Срба, већином занатлија и нешто трговаца и интелектуалаца. У извештају се истиче : „ … сви су се искупили да нас дочекају; многи су старији плакали видевши нас из домовине у нашим народним оделима и чувши нашу песму. После овог виђења са њима осетили смо се духовно јачи и ми и они.” Хор је планирао да 23. маја 1937. крене на своју другу турнеју у Нови Сад, Сремске Карловце, Сремску Митровицу, Сарајево, Мостар, Дубровник, Ужице, Чачак и Крушевац. (7)

Забава Јадранске страже у Дубровнику

Српски лист „Дубровник” пратио је рад српских певачких друштава у Дубровнику и у Југославији. Певачки хор „Кола српских сестара” из Петровграда стигао је 29. маја 1937. у Дубровник вечерњим возом из Сарајева. Дубровачка национална друштва приредила су гостима срдачан дочек. Женски хор „Кола српских сестара” из Петровграда (Зрењанин) је 30 маја 1937. одржао свој концерат у дворани певачког друштва „Слоге”. У листу „Дубровник” су истакли да је овај млади хор поставио себи задатак да пропагирањем песме допринесе свој удео у национално-културном правцу. На програму су биле композиције Зајца, Мокрањца, Покорног, Бошњаковића, Бајића, Милојевића и др. Хором је дириговао Бохумил Храбак. Публика, која је у великом броју посјетила концерат, са симпатијама је примила госте и спонтано им одобравала. Хор је наступао у банатском народном одијелу, што је оставило леп утисак. Гостима је од стране Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога“ предан ловор вијенац. (8)

На београдском сајму одржан је 1939. Други фестивал југословенских народних игара и мелодија. За 12 вечери прошле су групе играча и певача из свих крајева Југославије. Већ прве вечери фестивала привукле су публику, које је сваким даном било све више, а последња 2 дана у павиљону на сајму није било места. (9)

Коло Српских Сестара у Новом Саду истакло је у свом извештају да је свесловенски бал најбоља пропаганда народних рукотворина. У Новом Саду су се сваке године приређивале забаве народних мањина за пропаганду њиховог народног одела. Свесловенска забава је била изложба народне уметности и у њој су били уједињени сви делови отаџбине. Декорацију бине као и поворку група, по покрајинама аранжирао је Светолик Пашћан, професор музике. (10) У свом извештају Коло Српских Сестара – Панчево истакло је да сваке године приређују своју традиционалну костимирану забаву, која је по њима из годину у годину била све лепша. На забави су се могле видети лепоте народне женске ношње. Коло је имало својих 8 костима : банатски, косовски, призренски, сремски, смедеревски, барањски и 2 чешка. (11)

Коло Српских Сестара Винковци сарађивало је са Соколским друштвом и Месним Одбором Црвеног Крста. Чланице Кола присуствовале су приликом прославе Дана уједињења богослужењу у свим храмовима, као и на свечаној седници и академији Соколског друштва. Одржали су 11 фебруара 1939. костимирану забаву у Официрском дому. Биле у представљене народне ношње из свих крајева Југославије и једна Чехиња. Игра је почела краљевим колом. У свом извештају истакле су да само заједничким радом и удруженим снагама могу да се одупру навали завојевача. (12) За свесловенску заједницу К.С.С. у Сарајеву пропагирало је народну ношњу и народне игре. Сваке године К.С.С. је уз помоћ свих словенских друштава у Сарајеву : Соколи, Кола руских сестара, Чешке беседе, Југословенско-пољске лиге и свих савезних друштава приређивало свесловенске забаве. Коло је приредило Велику свесловенску забаву са народним ношњама у Сарајеву. К.С.С. у Бања Луци приредило је свесловенски бал. Било је преко 200 дама и господе у народној ношњи. Свесловенском балу у Београду присуствовало је преко 40 чланица Кола из Бања Луке. Све су имале ношњу из Врбаске бановине. Одбор Кола је у свакој прилици пропагирао је народни вез, а у у свакој пригодној свечаности чланице су се облачиле у народне ношње. Код прославе „Дана народне културе” у сарадњи са „Змијањем” чланице Кола биле су у народној ношњи и као једну тачку програма извели су народно коло. Чланице Кола из Глине приредиле су „Свесловенско вече” на коме су изведене свесловенске народне игре. (13)Коло Српских Сестара – Призрен је слало своје костиме другим друштвима за свесловенску забаву. Само друштво је одржало своју костимирану забаву. Чланица је било 77.(14)

Краљица Марија у конављанској народној ношњи

Коло Српских Сестара је 11. марта 1939. у Београду у сали Коларчевог народног универзитета организовало Свесловенску забаву. Ангажовали су играче из словенских земаља и свих крајева Југославије. Из Југославије су биле 1) група из Новог Винодола код Сушака; 2) Раштачка група из Скопске Црне Горе, са 22 члана; 3) Буњевачка група из Суботице, са 20 чланова; и 4) група из Шумадије. Коло је на Коларцу приредило Свесловенско вече 13. марта 1939. на коме су поновиле цео програм игара са забаве и тако омогућили школској омладини и публици која није ишла на забаве да виде ове игре. Те вечери су чланови Удружења Истра, Трст, Горица извели своје истарске народне игре. После забаве је вођа групе из Новог Винодола код Сушака упутио писмо Колу. Писмо се завршавало : „Нека виде политичари свих врста да се деоба Југославије не да учинити и нека она браћа Хрвати који су нас хтели да одврате да идемо у Београд запамте да, док је оваквих жена у Југославији као што је Коло Српских Сестара Југославија се дијелити не може”. (15) Коло Српских Сестара Скопље је основало своју секцију за пропаганду народних игара и песама, путем приредби, где су се искључиво појављивали народни играчи, певачи и свирачи. Коло Српских Сестара је било прво друштво у Скопљу које се заинтересовало за ту врсту народне уметности. Коло је 1939. приредило вече свесловенских народних игара. То је била прва приредба те врсте у Скопљу. Коло је приредило вече народних игара и песама са играчима из села Лазаропоља код Галичника. Иста група играча показала је своје игре и песме у Београду, Вршцу, Загребу, Љубљани и Сарајеву. Љубица и Даница Јанковић су се заузеле, да приредбе у Београду буду изведене на достојној висини као и са својим стручним саветима. Љубица Јанковић је одржала предавање о Лазаропољским играма на Коларчевом универзитету. У свом извештају Коло Српских Сестара Скопље захвалило се Колу Српских Сестара у Београду, Соколском друштву у Сарајеву, Удружењу Јужносрбијанаца у Београду, … и свима који су их морално и материјално помогли да турнеја буде успешна. Коло је приредило свој Велики свесловенски бал. Група народних играча из села Раштака одиграла је неколико игара на велико задовољство публике. Прву награду за костим добила је играчка група из села Раштака. (16) К.С.С. Вршац приредило је Свесловенску забаву на којој су учествовали играчи из села Лазаропоља. Својим играњем и певањем одушевили су публику. Лазаропољци су учествовали као гости К.С.С. Вршац и приређен им је ручак у Ђачкој трпези. (17)

Родољубива друштва Савез Сокола, Добротворне Задруге Српкиња, Кола Српских Сестара, Јадранске страже, Јужнословенског певачког савеза … свака за себе или заједнички радила су на подстицању и одржавању народног стваралаштва на селу. Родољубива друштва су путем Словенских балова и плесова настојала да народна ношња и игре буду прихваћени у јавности. Насупрот њима друштвена елита Југославије је била против народних игара. Као пример залагања осталих родољубивих друштава може се навести да је Старешинство Југословенског соколског савеза позвало чланове соколских друштава који нису имали соколске одоре да учествују на љубљанском слету 1922. у народним ношњама. (18)

Коло је чувало сваки примерак народног везива и ношње са великом пажњом. Иако су словенски народи били у тешком положају К.С.С. је приредио Свесловенску забаву 9 марта 1940. у Официрском дому у Београду. Краљ Петар упутио је као прилог 10.000 динара за Свесловенску забаву. Забаву су посетили кнез Павле и кнегиња Олга. Кнегиња Олга је била у буњевачкој ношњи. На забави су били одбори К.С.С. из : Кавадара, Битоља, Окучана, Неготина, Охрида, Сврљига, Пирота, Врања, Босанске Костајнице, Старе Пазове, Радовишта, Штипа, Ниша, Глине, Прилепа, Сушака, Струмице, Скопља, Ђевђелије, Крушевца, Куманова, Бања-Луке, Сарајева, Петровца на Млави, Зенице, Ваљева, Тузле, Зајечара, Новог Сада, Завидовића, Босанског Новог, Ниша, Мостара, Сремске Митровице, Винковаца, К.С. Хоргоша, Маглаја, К.С.Ј. Љубљана, Жалеца, Марибора, Межице, Камника, Крања, Цеља, Добротворна задруга Српкиња Петриња, Сплита, Пакраца, Женска задруга Шибеник, Женска удруга Петриња, Добротворна задруга Српкиња Загреб, Дечији дом Краља Александра Загреб, Удружење Универзитетски образованих жена Загреб, Савез југословенских жена Загреб и Друштво Књегиње Љубице Загреб. Са посетом из Београда на забави је било приближно око 1.000 особа. На дефилеу биле су групе : руска, пољска, чешка, бугарска, редом све покрајине и ношње Југославије. После дефилеа биле су народне игре : руске, пољске, чешке, бугарске и шумадинске и из околине Охрида. Бугарске игре изводила је група „Средец” која је припадала општини Софија и која је позвана на препоруку београдске општине. Групу од 16 особа довео је др. Крушев, часник софијске општине. После забаве К.С.С. је приредило Словенско вече 12 марта 1940. на Народном Универзитету. Владимир Савић предавао је „О словенској узајамности кроз словенску уметност”. Публика је поздравила све извођаче словенских игара и завршну слику и песму Словенству гуслара Петра Перуновића, опкољеног омладином у ношњама словенских народа. К.С.С. је приредило две Српске вечере на Коларчевом Универзитету са српским програмом. На првој вечери говорио је др Страњаковић, доцент Универзитета, „О српском патриотизму”, а на другој вечери др. Влад. Ћоровић, професор Универзитета, предавањем „Српска жена у борби за слободу”. Чланице К.С.С. Винковци посетиле су 9 марта 1940. Свесловенски бал К.С.С. у Београду. У свом извештају истакле су да су ту видели сву лепоту и богатство народне ношње из разних крајева Југославије. У дефилеу придружиле су се сремској групи. Једна од њихових чланица била је у серклу пред кнегињом Олгом и одговарала на питања.(19) Коло Српских Сестара решило је са свим својим одборима и Друштвом Пријатељи Врњачке бање да подигне споменик краљу Александру у Врњачкој бањи, да би се одужили за сва добра и пажњу коју је краљ указивао Колу Српских Сестара. Свечано откривање споменика било је 25 септембра у парку у Врњачкој бањи. Окупио се народ из целе околине, било је више од 20.000 лица. Код споменика били су делегати свих друштава из Врњаца и околине, као и делегати многих одбора К.С.С. , затим четничка друштва са својим заставама и одорама, из Крагујевца, Краљева, Пожаревца, Велеса, Смедерева, Сјенице, Бољевца и Крушевца; Соколска друштва из Врњаца и околине; Певачка друштва из Трстеника и Врњаца, ђаци основних школа и један вод војника и музика краљеве гарде.(20)

Бал Јадранске страже у Љубљани

Коло Српских Сестара радило је на очувању и прибирању народне орнаментике. Напори Кола, од првог дана његовог постанка, били су управљени да се учини све што се може, како би се народна ношња, вез и игре што више сачували од пропасти. Чланице Кола су о свом трошку обишле Сплит, Дубровник, Загреб, Љубљану и Крањ да скупљају народне ношње. Да би подстакло интересовање за народну ношњу Коло је приређивало Свесловенске забаве у Београду, а помагало је костимиране забаве других друштава ван Београда, дајући своје костиме на употребу. Коло је организовало свесловенске забаве својих одбора у Југославији. Чланице Кола сматрале су да је све оно што су радиле од великог значаја за национално васпитање омладине. Певањем у различитим покрајинама долазило се у лични додир са многима, што је било један од врло важних чинилаца за стварање духовне кохезије унутар народа Југославије. Коло је организовало турнеје Раштачке групе из Скопске Црне Горе, играча из села Лазаропоље код Галичника као и Буњевачке групе из Суботице. У раду су им помагали између осталих Љубица С. Јанковић и Светолик Пашћан, који су били чланови сокола. На Приморју су били чувени балови Јадранске страже у Дубровнику, који су такође били приређени са делом чланица у народној ношњи.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

„Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за просту 1939 годину”, Београд, стр. 5;

„Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940, стр. 157;

„Извештај Главног одбора Кола Српских Сестара читан на годишњој скупштини у Београду 15. маја 1927”, „Вардар календар за преступну годину 1928”, Београд, 1927, стр. 5, 10, 13;

Пашћан-Којанов, „II балкански фестивал народних игара”, „Весник Јужнословенског певачког савеза”, Београд, септембар 1936, бр. 9, стр. 72;

Љубица С. Јанковић, „Београдски фестивал народних игара и песама”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за просту 1939 годину”, Београд, стр. 65-69;

„Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду”, „Вардар XXVII Календар Колa Српских Сестара за просту 1939 годину”, Београд, стр.7, 8;

„Годишњи извештај о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду за 1936-37 пословну годину”, „Вардар XXVI Календар Колa Српских Сестара за просту 1938 годину”, Београд, стр. 63, 64;

„Дубровачке вијести”, „Дубровник”, Дубровник, 29 мај 1937, бр.17, стр. 5;„Концерат Женског хора “Кола српских сестара” из Петровграда”, „Дубровник”, Дубровник, 5 Јуна 1937, бр. 18, стр. 4;

„Фестивал југословенских народних игара и мелодија”, „Дубровник”, Дубровник, 3 јуна 1939, бр. 22, стр. 4;

„Коло Српских Сестара – Нови Сад”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 56;

Секретар Анкица Јаковљевић, „Коло Српских Сестара – Панчево”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр.59;

Претседница Мира Срчан, Секретар Милева Јањанин, „Јединство и заједнички рад”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 21, 22;

„Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, XXVIII Календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину“, Београд, 1939, стр. 11, 28,76;

Секретар Вера Гушчин, председница Султана Печеновић, „Коло Српских Сестара – Призрен”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, XXVIII Календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину“, Београд, 1939, стр. 69;

„Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, XXVIII Календар Кола Српских Сестара за просту 1940 годину“, Београд, 1939, стр. 7, 116;

Председница Косара Јовановић, секретар Боса К. Поповић, „Коло Српских Сестара – Скопље”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 82, 83;

„Коло Српских Сестара – Вршац”, „Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 26, 27;

„Југославенско Соколство”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1922, бр. 6, стр. 127;

„Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, Његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, „Вардар XXX Календар Кола Српских Сестара за просту 1941 годину”, Београд 1940, стр.7, 8, 20;

„Извештаји о раду Главног одбора Кола Српских Сестара у Београду, њихових одбора у земљи и сродних друштава за 1938/39 пословну годину”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 3;