• „Вече неговања и очувања културе и традиција колониста“ одржана је у суботу 14. октобра 2017. године у пуној сали ОШ „Алекса Шантић“ у Новој Гајдобри. Скуп чији су организатори били Удружење “Стара Херцеговина у срцу” и Месна заједница Нова Гајдобра почео је химном „Боже правде“ коју је најавила водитељка програма Бојана Ћулибрк. 

специјално за Слободну Херцеговину 
текст и слике: Никола Јаничић
У име домаћина госте су поздравили председник Удружења  „Стара Херцеговина у срцу“ Војислав Зубац и  председник савета месне заједнице Младен Лучић.

Слово о колонистима је одржао и професор др Јово Радош који је по многим основама истинска гајдобранска легенда. Он је подсјетио на период непосредно након завршетка Другог светског рата када је донет Закон о колонизацији, аграрној реформи.

– Предвиђено је да се 12.000 породица пресели из Босне и Херцеговине у Војводину, због чега је планирано формирање 29 насеља у Банату и 38 насеља у Бачкој. Гајдобру и Нову Гајдобру населили су углавном Херцеговци али је било и оних који су пореклом из Босне –  рекао је др Радош и навео нека презимена тих породица као што су  Радуни, Родићи, Шушнице, Карановићи, Зорићи, Ћулибрци итд, а потом се осврнуо на Херцеговину – стари завичај већине Гајдобрана.

– По записима византијског цара Константина VII Порфирогенита из десетог века види се да Срби насељавају све крајеве од Котора до Макарске, па он кажеда су то Травуњани, Закумљани, Неретљани – рекао је др Радош и подсјетио да је Херцеговина позната и као „Војводство Светог Саве“,  јер је млади Растко Немањић управљао Хумом.

– Нигде није било толико устанака колико у Херцеговине. Када су Турци на Врачару 159 године године спалили мошти светог Саве, Херцеговци су одмах дигли на устанак под војводом Грданом. Од тада до данас 17 генерација Херцеговаца непрестано се борило за слободу – рекао је др Радош и подсјетио да је Херцеговина земља гусала и најгромогласније песме на свету – ганге.

– У Гајдобри свих година после рата, а и данас, одзвањалају и гусле и ганга које чувају обичаје, језик, навике, менталитет и темперамент који су Херцеговци донијели у Бачку – напоменуо је др Радош и додао да су  Нова Гајдобра и Гајдобра представљали праву херцеговачку оазу у Војводини, а потом се осврнуо и на саме колонисте.

– Какви су били ти људи? Треба отићи на Новогајдобранско гробље и видети тамо старе споменике, бркате горштаке са капама завратама као и тихе старице. Сви они су дошли као ратници страдалници из нашег старог краја и наставили да живе по старим обичајима овде. И младе генерације су то попримале од њих и ја сам се сетио и сећам се детињства какви су били овде стасити момци и ђевојке – рекао је др Радош, који је и сам био изузетан спортиста. Он је набројао читаву плејаду истакнутих гајдобранских легенди као што су Ацо Комад, Мишо Стојановић, Душан Бошковић, Лале Зиројевић, Ћобо Бошковић, Нецо Радун, Рамбо Ковачевић, Стампи Станковић, Ћато Жарковић, Чедо Јокановић, покојни Мишо Бајат и други.

– Они су чували дух Нове Гајдобре и ја се сећам да су певали у шинобусу: „Ево браће из Гајдобре Нове, ђе но мајка рађа соколове“ – запјевао је и сам др Радош и потом се са поносом осврнуо и на гајдобранског потомка кошаркаша Владимира Лучића који је недавно бриљирао у дресу репрезентације Србије.

– У Новој Гајдобри су се рађали соколови и сви смо са поносом гледали утакмице у Турској наше кошаркашке репрезентације и говорили: „Ено сина Лаза Лучића“, који је показивао свој темперамент, оштрину, борбености и све оношто краси Херцеговце. Зато младе генерације треба да се угледају на своје претке – рекао је др Радош који је напоменуо да школа која носи име по Шантићу, а КУД по Дучићу само потврђују стално присуство Херцеговине у Бачкој, а своју бесједу др Радош је завршио здравицом „Као што храст у небо шири своје гране, тако нам Бог дао дуг живот и здравље.“

У наставку програма наступала су дјеца из КУД Јован Дучић из Нове Гајдобре.

Уз гусле су пјевали Петар Мишовић и Војин Радојичић.

Захвалницу Месне заједнице за ширење лепог гласа о Новој Гајдобри добио је Бориша Петковић и његова супруга Вања који воде удружење „Чепом до осмеха“ које помаже деци са посебним потребама.

Овај вриједни брачлни пар поклонио је Месној заједници слику на којој је највећи мозаик  од пластичних чепова (за Гинисову књигу рекорда) који су волонтери “Чепом до осмеха” направили у центру Новог Сада.

Херцеговци из Гајдобре су посебно признање додијелили предсједнику општине Бачка Паланка  Браниславу Шушници као и и председнику скупштине Миту Чачанском.

Стихове Дучића и Шантића читала су деца из основне школе “Алекса Шантић” из Нове Гајдобре.

Приређена су и домаћа јела која су спремиле жене из удружења “Јелече” чији је председник Душанка Бубан.

Није могло ни без раштана који је по херцеговачком рецепту спремила Бранка Ђурић.

Између осталог на трпези су се нашли сир из мјешине, цицвара, пријеснац, зељаница, погача…