• Можда ће звучати страшно, али у времену које нам је дато, са свим његовим врлинама и манама, мене је са Светим Нектаријем Егинским упознао овај филм. Прича о њему кружила је медијима, госпођа Јелена Поповић, редитељ и право чедо Божје, говорила је о светитељу и свом раду са толико љубави да се она ширила на нас који је слушамо. Онда је дошла премијера, којој је присуствовао Његова Светост Патријарх српски Порфирије. Тада сам помислила, замислите, пођете да видите филм и сретнете светог човека!

Читала сам житије Светог Нектарија, а онда га видела очима Јелене Поповић, и осетила колико је у њој љубави.

Филм почиње на улицама Александрије, у којој је отац Нектарије служио као Митрополит Грчке Цркве. Први кадрови приказују га очима оних који су под окриљем његове пастирске љубави проводили земаљске дане. Они га сусрећу, целивају му руку, траже благослов, узвраћају му љубављу за љубав коју им пружa, чак и они који нису његове вере. Јер, отац Нектарије је био чиста љубав и молио се за све људе, без обзира на разлике које су људи себи поставили. Ту,на самом почетку филма, Светац је пред нама у очима просјака кога никада није мимоишао, исцељеног муслимана за кога се молио, убогих и богатих, моћних, али сабраних у љубави око истинског духовника, Митрополита Нектарија.

Али, „свет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној”, мудро је рекао наш Владика Његош. Искрена љубав и чистота душе са једне стране стварају чуда, лече болне и творе благодат, док са друге стране, у мраку, где не допире Светлост, изазивају љубомору, завист, повређену сујету. Тако је Божји слуга, Митрополит и духовник Нектарије оклеветан и прогнан. Они који је требало да осећају захвалност што су у његовом времену рођени и дато им је да са њим сарађују, његове колеге, свештеници и епископи, узели су му све, у жељи да угасе његову светлост која их је пекла, како само љубомора може да пече.

Међутим, супротно ономе што би вероватно свако од нас осетио и урадио у тако незавидној ситуацији, када се чини да се све руши и нестаје све што сте дуго и с љубављу градили, када се затварају сва врата кроз која сте дуго пролазили, на Божјег човека Нектарија спушта се благодат љубави која није својствена обичним људима. На све клевете, на сва одбијања и затворена врата, отац Нектарије одговара све већом вером и љубављу према Христу, помажући убогима и несрећнима, када више нема чиме, речју утехе, враћајући у њихова срца веру и наду.

Гледала сам овај филм неколико пута. Увек једнако дирнута, очекујем да ће његова доброта отопити лед на срцима завидника. Али, то се никада не дешава. И увек изнова осећам бол и плачем од немоћи, али отац Нектарије није плакао, ни очајавао. Он је даноноћно понављао Христову молитву и разумео жртву коју је за нас поднео Богочовек, па је и сам, смирено, без зрна огорчености у свом срцу, носио свој крст.

Пут на коме је био одвео га је на крају до Егине, где је сам, уз помоћ младих монахиња, основао и од камена направио манастир. Ни ту га нису остављали на миру, и где год је ишао наилазио је на огорчење и нетрпељивост, јер људи нису спремни за непосредно присуство Светог човека.

Оно што се није догодило за живота Светог Нектарија, догодило се непосредно по његовом упокојењу, догађа се још увек и догађаће се до краја времена, док год постојими ми који верујемо у Бога Живога. У нашим данима присуствујемо чудима исцељења уз помоћ молитви и делова одоре Светог Нектарија. Али, оно што је најважније и чему се наш молитвеник пред Господом, отац Нектарије, највише радује јесте улога његових молитви и записаних речи у ширењу и јачању вере Христове.

Последња сцена у филму, исцељење одузетог човека на кога је спуштена стара изношена мантија, тада већ упокојеног оца Нектарија, представља мост од времена у коме је светом ходио Свети Нектарије до наших дана.

Иако је овај филм заправо екранизована житија, у својој основи он је прича о великом Божјем дару љубави, оној правој, чистој, безусловној, која трпи, верује и ништа за узврат не очекује.

Нека би нас све Свети Нектарије Егински поменуо  у својим молитвама пред Господом, ради исцељења душа наших из којих се иселила љубав и уселио материјализам и користољубље.

ЈАСНА ПОПОВИЋ