• Књига „Госпар Мато Грацић Настанак и нестанак Срба римокатолика у Дубровнику” у издању издавачке куће „Народна просвета” је нови покушај бележења судбине Срба у Дубровнику на 241 страни.  Рад на књизи помагао је председник Српског Народног Вијећа професор др. Милорад Вукановић.

Како је дошло до ове књиге. Слушао сам од своје мајке приче о животу њене породице у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Кад сам постао историчар почео сам да изучавам и пишем о прошлости српских друштава у Дубровнику. Увидео сам колико сам мало знао о Србима у Дубровнику.

Наишао сам на име старешине друштва Српског сокола Душан Силни Мате Грацића. О њему сем података у тадашњој предратној штампи као о једном од предводника Срба у Дубровнику нисам знао ништа. Оне податке које сам имао објављивао сам у научним  часописима.

Трудио сам се да у својим радовима дам што више чињеница са мало коментара. Са мном је ступио у контакт адвокат Петар Савић који је водио процес рехабилитације др. Мате Грацића.  Мате Грацић је посмртно осуђен као народни непријатељ и  сва имовина му је била конфискована. Ова књига посвећена је  дубровачким Србима од 19 века до 1947. кроз судбину њиховог предводника Мату Грацића. Од предводника и финансијера Срба у Дубровнику до народног непријатеља коме је имовина конфискована од стране комуниста. Грацић је био велепоседник и  власник Српске штампарије у којој су штампане књиге Матице српске и лист Дубровник.

У књизи се приказује рад и развој  српских друштава у Дубровнику пре и после Првог светског рата. Срби католици нису пристали да њихова национална убеђења одређује вера. Са њима Дубровник је био центар Срба у Далмацији.  Друштво Српска Зора  било  је централно привредно друштво Срба у Далмацији. Најважнија српска установа у Дубровнику била је Матица српска. Др. Грацић је често  у својој штампарији бесплатно штампао матичина издања. Мате Грацић био је старешина Српског сокола Душан Силни у Дубровнику и члан управе Српске соколске жупе на Приморју. Финансијски је помагао рад соколске организације и учествовао у соколским посетама Боки Которској и Цавтату ради оснивању нових српских соколских друштава.

У књизи се приказује деловање Дубровачког Српског Пјевачког Друштва „Слога”, Дубровачког радничког друштва, Добротворне Задруге Српкиња Дубровкиња, Милан Решетар, Медо Пуцић, Антун Фабрис и Франо Кулишић.  Везе др Грацића са породицом Јоб. Посебан и важан одељак у књизи  је Дубровник у борби за ослобођење и уједињење. У књизи је између осталог описана судбина споменика краља Петра у Дубровнику.

У оквиру привредне делатности др. Мате Грацића у књизи се разматра увођење и рад трамваја у Дубровнику. Познанства Грацића са значајним људима у Дубровнику и породичне везе. Са стварањем Бановине Хрватске дошло је до прогона Срба и Југословена. Затим је следио усташки терор за време Другог светског рата у Дубровнику, покушај отпора Срба кроз оснивање дубровачка бригаде Југословенске војске у Отаџбини, па послератни комунистички терор и  процес рехабилитације др. Мата Грацића.

                                                                                             Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије