Дубровачки медији све чешће пишу о Родољубу Драшковићу и његовим пројектима у Требињу и Херцеговини, а најновији интервју на двије стране дао је за ново штампано издање „Дубровачког вјесника“.
фОТО: Capital.ba
Уложили сте пуно капитала у требињски крај. Откуд везаност и мотивација?
Ја сам рођени Херцеговац! Снажна емотивна веза ме вратила у Херцеговину. Желио сам помоћи посрнулој привреди Херцеговине, обезбиједити нова радна мјеста, односно ријешити проблем сиромаштва у Херцеговини. Вјеровао сам у себе и у народ Херцеговине који је вриједан, радишан и поштен. То ми је дало енергију да властитим капиталом покренем привредни живот у Херцеговини. Данас је у мојим фабрикама и на инвестиционим пројектима у Херцеговини запослено више од 2.500 људи. Развио сам прехрамбену индустрију, ревитализирао Индустрију алата, инвестирао у развитак трговине, хотелијерства и туризма. Успио сам покренути привреду Херцеговине и створити услове за бржи свеукупни друштвени напредак цијеле регије.
Отворили сте радове на изградњи Гимназије у Требињу, она је ваш дар том крају. Шта желите тиме постићи?
Завршио сам класичну гимназију у Херцеговини. Та ми је школа дала основе за будуће академско образовање. С општим гимназијским знањем лако сам завршавао студије и професионално се доказивао. Херцеговина је Спарта генетски здраве популације која рађа, одгаја, образује и школује генерације које су се доказивале и доказују се на свим свјетским меридијанима. Градим гимназију по највећим међународним научним стандардима не само за Херцеговину, већ и за цијелу регију. Гимназија ће се простирати на 10 хиљада метара квадратних. Вриједност пројекта је више од 10 милилиона евра. Зграда ће располагати с 24 кабинета, технолошки опремљених према највишим свјетским стандардима. Кабинетска настава ће се, између осталог, одвијати на енглеском језику. Предвиђен је цјелодневни боравак ученика, са свим ваннаставним програмима из подручја културе, умјетности, образовања и спорта. Рок изградње је 28. август 2020. године. Увјерен сам да је овај пројект један од најзначајнијих у мом животу.
Како гледате на односе с Дубровником? Је ли прошлост 25 година од завршетка рата коначно закључена или треба предузети још корака према приближавању?
Народ је платио цех рата, а плаћа га и данас. Народ је био против рата, али је увучен у ратне сукобе, хтио или не. Елите су потом ангажовале криминалне групе и националистичке хорде, наоружали их и обезбиједили слободу ратне пљачке народа. Дали су им слободу да мобилизују војно способне људе и одвуку их у крвопролиће. Нажалост, у својим циљевима су успјели! Политичари гладан народ могу хранити само национализмом и мржњом, јер бољи живот народу не знају омогућити.
Дубровчани радо иду у Требиње, из Требиња долази дио радне снаге али је међусобна граница на тих само 25 километара тврђа да тврђа не може бити. Саобраћај је успорен па многи љети избјегавају кренути према Требињу. Шта се ту може направити?
Остале су чврсте везе између дубровачког и требињског народа. У Требињу, као и у Дубровнику, још живи дух вјековне латинске културе. Требињци срдачно дочекују Дубровчане, спријатељују с њима и друже се. Дубровчани свакодневно долазе у Требиње, на забаве, у Аква парк, у Град Сунца, на рекреацију, на требињску пијацу гдје купују домаће херцеговачке прехрамбене производе. Херцеговачка храна и добро вино су изазов за све гурмане, а Град Сунца је идеалан за хедонизам и забаву. С друге стране, Требињци радо одлазе на посао у Дубровник и на дубровачку ривијеру као туристи. Највећи проблем су гранични прелази и свјесно успоравање проласка путника у оба смјера како према Дубровнику, тако и према Требињу. Нажалост, народу је ускраћено основно људско право на слободу кретања. Народ вапи за слободом и бољим животом. Однос државних режима према народу није се промијенио од рата до данас. Европа је осигурала слободу кретања на цијелој својој територији. Изграђена је Европа без граница, за разлику од балканске регије гдје нове државице држе свој народ у изолацији. Зато се борим за Херцеговину без граница – слободну, јер духовну слободу чине слобода вјера, национална слобода, слобода мишљења, слобода кретања, право на рад и стваралаштво. На ову тему разговарао сам ових дана с премијером Црне Горе, господином Душком Марковићем. Добио сам увјеравања да постоји воља и потреба црногорске Владе да се ови проблеми што прије рјешавају али да Влада Црне Горе нема саговорника на босанско–херцеговачкој страни. Покренућу ова питања пред државним органима Босне и Херцеговине, како би у што краћем времену омогућили несметано кретање грађана, као и бржи проток роба и капитала.
Требиње очигледно профитира од дубровачких вишкова, понајприје у сфери трговине и угоститељства. Гдје су још могућности сарадње?
Дубровнику, свјетској туристичкој метрополи, неопходно је привредно развијено залеђе, као и додатни туристички садржаји. У Херцеговини радимо на пројектима развоја фармерства и пољопривреде и то искључиво кроз програм здраве органске хране, заштићеног географског поријекла. Ту видимо будућност, да Херцеговина производи храну за Дубровчане и њихове туристе. Дубровник и Требиње су на 25 километара удаљености. Дубровник је свјетски позната туристичка дестинација, а Требиње је у експанзији развоја медитеранског туризма. Херцеговина такође располаже изванредним потенцијалима планинског туризма, лова и риболова. Херцеговину сматрам светом земљом с изванредним потенцијалима за вјерски туризам, од Међугорја преко Мостара до Острога. Дубровник вапи за продуктивном радном снагом, а Требињу првенствено требају професионални туристички стручњаци. Тражимо туристичке агенције из Дубровника за успоставу трајних пословних односа ради подизања квалитета туристичке понуде. Спремни смо заједнички градити дијагностичко – болнички клинички центар, рехабилитационе центре, развијати спортску медицину и бројне друге садржаје с подручја здравствене медицинске дјелатности који ће користити цијелој регији, а истовремено постати дио туристичке понуде. На заједничким пројектима је неопходно радити ради бољег и квалитетнијег живота народа с обје стране граница!
Јесте ли улагали на Иваници или на дубровачком подручју? Јесте ли заинтересовани за инвестирање, јесте ли покушавали нешто уложити? Ако јесте, какве су биле реакције?
Ја сам емотивно везан за Дубровник. Први пут сам угледао море с дубровачке тврђаве. Тамо ме је одвела теткина кћерка, рођена Дубровчанка. Као младић на Страдуну ‘кибицао’ сам лијепе дјевојке. За Дубровник ме везује моја прва гимназијска љубав. Читао сам Дунда Мароја и слушао Дубровачке трубадуре, све су то дубоко урезане емоције из моје младости. Данас у Дубровник не одлазим. Не допушта ми моје људско достојанство, нити имам времена чекати у редовима на граничним прелазима. Кад и ако дође вријеме, радо ћу доћи у Дубровник. Имам много програма које ћу тамо понудити.
Пратите ли што се догађа у Дубровнику, како се град развија? Каква су Ваша размишљања? Какав би Дубровник требао бити?
Вјерујем да ће у будућности, али не скорој, Дубровник и Требиње бити повезани инфраструктурним садржајима, гдје ће пружати јединствену туристичку понуду у Европи. Дубровник видим као свјетску туристичку дестинацију без граница, са свеобухватнијом и квалитетнијом туристичком понудом у коју су укључени туристички потенцијали Требиња и цијеле Херцеговине.
Шта се догодило с Вашом фабрикому Невесињу, зашто је затворена?
Фабрику у Невесињу сам изградио у најкраћем могућем року. Инсталирао сам процесну опрему и с мојим стручним тимовима оспособљавао раднике и друге кадрове. За тај сложени производни процес раднике нисмо успјели оспособити, а оне које смо обучили врбовале су опшинске и државне службе. Индустријску инфраструктуру нису осигурали, мада смо имали усмене гаранције да ће се осигурати сви предуслови на нормално пословање погона. Након двије године рада, схватили смо да фабрика не може дати очекиване економске разултате и дислоцирали процесну опрему за Србију и Македонију. У току је израда и реализација новог производног програма. Ријеч је о програму с подручја биофармације, а сировинска основа је љековито биље којим обилује Херцеговина.
Пратите ли ситуацију око Хидроелектране Дубровник? Што за Требиње значи испадање из система Хидроелектране Плат? Кад би се могла очекивати коначна санација постројења?
Знам да су тамо људи платили животима и да су кривци још увијек непознати. Губитак живота је најтежи и највећи губитак. Огромни су материјални губици на обје стране,и на дубровачкој и на требињској. Нажалост, не постоји фактор друштвене и професионалне одговорности за несрећу која се догодила.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
