Још остаде Бошко Југовићу,
Крсташ му се по Косову вије;
Још разгони Турке на буљуке,
Као соко тице голубове.
( Цар Лазар и царица Милица)

” Бошко Југовић” – Ђорђе Путник

По народном памћењу и предању старих Срба,
у боју на Косовом пољу било је “море” војске и “гора” барјака,
али двојица племенитих са својим барјацима посебно су се истицала – као Сунца међу засвјежђима…

Бошко Југовић и Павле Орловић, истакнуте војводе и племићи кнеза Лазара, узвисили су се срчаном борбом и надљудском силом да њихова знамења не падну у турске руке и да српски одреди не устукну са бојног поља видјевши да су заставе заробљене.
Посебно је упамћена раскошна љепота њихових барјака са знацима витештва.
Оно што је сигурно јесте то, да је барјак Павла Орловића, са Косовог поља донесен у Херцеговину, у село код Гацка.
Најприје је откривен код једне муслиманске породице. Да ли је то била стара српска породица која се превјерила или су неким другим сплетом животних путева добили барјак, то се не зна…Касније ће тај барјак од муслимана силом преотети Спасоје Дамјановић – иначе потомак огранка велике породице Орловића.
Од тада је барјак Павла Орловића чуван и скриван од Турака, касније и од Аустоугара у Шипашну код Невесиња, у породици Дамјановић.
Када су се Срби ујединили у државу 1918.г., барјак је јавно изнесен и побједоносно показиван по Херцеговини, а Срби су га са поносом и пркосом носили по свадбеним весељима.
Вријеме, неусловно чување и срчана радост с којом је ношен и развијаван, уништили су његово свилено платно и двије златне везе са кићанкама, које су од копља падале по раменима барјактару; копље од 4 метра је иструлило, а позлаћена јабука са врха копља нестала у бури историје….
Оно што су запамтили његови очевидци- да је свилено платно заставе, са три једнака водоравна поља, плаво-бијело-плаво, на средини бијелог поља имало извезену шаку са подлактицом.
На врху копља је био бодеж са јабуком, а на бодежу име Павла Орловића.
И најважније, раскош те ратне заставе уносила је у посматрача Живи Дух који је васкрсавао снагу, силу и слободу старе српске државе.
Ратна правила кажу – да побједник мора заробити све ратне заставе противника.
Велики ратни барјак Орловића Павла свој прах је предао међу Србима у Невесињу, у Херцеговини, а то значи само једно, да бој на Косову још траје, а крсташ Павла Орловића још у њему вије.

Горан Лучић / Слободна Херцеговина