• Као потомку преживјелих из усташког геноцида и кћерки ратног војног инвалида Одбрамбено-отаџбинског рата остаје ми нејасно докле ће Музеј жртава геноцида из Београда помало и пријетећим тоном поручивати да питањем логора Јасеновац треба да баве само историчари, а при томе замјерати неке ствари академицима, називати “дилетантима” доајене српске историографије те понижавати оне који су зарад истине протјеривани из сопствене земље.

Фотографија преузета са сајта Глас Српске

Истакла је ово директорка Меморијалне фондације Јасеновац и холокауст (ЈХМФ), са сједиштем у Лондону Драгана Томашевић, реагујући на интервју у Гласу Српске (21. августа) са директором Музеја жртава геноцида у Београду Дејаном Ристићем, у којем је први човјек ове институције говорио о логору Јасеновац, култури сјећања, броју жртава, изјави епископа Јована, али и, како их је назвао, дилетантима који се баве овим питањем броја страдалих у Јасеновцу, а који су, како је навео, зарад својих неких циљева злоупотријебили и израелског историчара Гидеона Грајфа.

– Докле ће овај насилан покушај наметања супериорног и помало арогантног мишљења у ревизионистичком руху ићи ка мом вијековима напаћеном и страдалном српском народу са ове стране Дрине, намећући себе као водећу установу, а при томе занемарујући не само Народну скупштину РС већ и разне државне институције које се овим питањем активно баве – запитала се Томашевићева у писму које је упутила на нашу адресу, називајући интервју који је Ристић дао, у најмању руку, непристојним и веома увредљивим.

Она подсјећа Ристића да је међународна Комисија за истраживање истине о Јасеновцу, састављена од експерата мултидисциплинарних наука свјетског гласа, сачинила Декларацију о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог свјетског рата на основу доступних чињеница, а уз помоћ не само преживјеле дјеце-логораша, већ и свједочења самих преживјелих логораша.

– Ову декларацију је једногласно усвојила НСРС 22. октобра 2015, у којој се, на основу доступних података, процјењује да је животе изгубило више од 700.000 Срба, 20.000 Јевреја и 80.000 Рома. У овом документу се јасно указује на то да се никада неће моћи утврдити тачан број, нити сва имена убијених, поготово у примјерима нерођених беба извађених и убијених из утроба својих мајки. Као и у примјеру Српске, ни Уједињене нације немају комплетан списак свих погинулих у Другом свјетском рату, као нити једна земља учесница Другог свјетског рата. Ово наравно не значи да регистровани број побијених људи представља коначан број, напротив – пише Томашевићева.

Осврћући се на процјене стручњака Музеја жртава геноцида у којима се наводи да се број убијених људи у јасеновачком систему хрватских концентрационих логора креће од 85.000, колико их је до сада именом и презименом пописано, до 130.000, она то назива отвореним покушајем ревизије историје.

– Ова процјена музеја у супротности је са Декларацијом усвојеном у НСРС, која о процјени бројева не говори напамет. Она је на линији са хрватским државним наративом када је ријеч о јасеновачким жртвама. У протеклих неколико година овај музеј поново се посветио ревидирању броја страдалих у Јасеновцу… Овакве изјаве г. Ристића су у најмању руку непристојне и веома увредљиве, не само за нас потомке, већ и за још, живе логораше – поручила је она.

Вељко Зељковић / Глас Српске