Слободна Херцеговина » Ђорђе Јанковић: Археолошки споменици Срба западно од Динаре и Уне

Ђорђе Јанковић: Археолошки споменици Срба западно од Динаре и Уне

  • Резиме чланка у којем се износе резултати археолошких истраживања: да су Срби били настањени у Лици и у Далмацији западно од Цетине најкасније у VII-VIII столећу, а можда већ крајем IV столећа

На конференцији „Срби у Хрватској“, одржаној у организацији Светске српске заједнице, у Сремским Карловцима, 6. и 7. јуна 1997, наш велики археолог проф. др Ђорђе Јанковић изнео је резултат археолошких истраживања, обављених у Лици и Далмацији 1993–1994. године. Та испитивања прошлости раног средњег века није било могуће вршити, због политичке „неподобности“, ни под Аустроугарском, ни под Краљевином Југославијом, ни под Титовом Југославијом, већ само у тешким ратним условима постојања Републике Српске Крајине.
Ово је резиме чланка Ђ. Јанковића, у којем се износе резултати археолошких истраживања: да су Срби били настањени у Лици и у Далмацији западно од Цетине најкасније у VII-VIII столећу, а можда већ крајем IV столећа. С обзиром да зборник са конференције одржане 1997. у Сремским Карловцима није штампан и да ми није познато да је овај научни рад др Ђорђа икада објављен, изнећемо га ускоро на светло дана.
Историјски значај археолошких истраживања др Ђорђа Јанковића и његових сарадника, обављених у Српској Крајини 1993-1994. је немерљив за историјско памћење нашег народа. Слава и хвала му за то!
Приредио: Никола Милованчев

Ђорђе Јанковић: Археолошки споменици Срба западно од Динаре и Уне (резиме)

Ђорђе Јанковић

Истраживање археолошких споменика Срба, започето је први пут док је Крајина била слободна. Зато су истраживања захватила само пределе од границе на југу до правца Грачац-Кореница на западу. О српској историјској укорењености на том тлу, сведочи већ постојање капеле у манастиру Крки, у којој је проповедао апостол Павле. Ту традицију су сачували Срби, православни монаси.

Први слој живота Срба на тим просторима, поуздано археолошки потврђен, потиче из VII-VIII столећа. Установљен је громилама, посмртним споменицима Срба IV-IX столећа. Громиле су истраживане између Книна и Дрниша (Врбник, Рамљане, Уздоље) и у жупи Срб. Забележене су на југу од Свилаје и Дрниша до Зеленграда (још јужније, живело је неко словенско племе непознатог имена), северно од Книна, као и између Грачаца и Коренице. Громиле доказују да су Срби настањени западно од Динаре можда већ крајем IV столећа, како то показују налази из околине Грахова, а најкасније од VII столећа (Уздоље). Распоред утврђења са громилама и гробних налаза особених за Франачко царство IX столећа, показују да су Франци почетком столећа напали истовремено и византијску Далмацију и Србе. После закључивања мира у Ахену 812. године, Срби су изгубили пределе западно од Динаре и Уне. Франачке окупационе јединице, потврђене су гробљима у Бискупији код Книна и у Кољанима код Врлике на Цетини. Тада је Франачка населила Хрвате у Равне Котаре.

У наредна два столећа археолошка сведочанства о Србима западно од Динаре и Уне су изузетна (један гроб из Бискупије). Међутим, пред крај XI столећа, те су области доспеле у састав Србије у још нејасним историјским околностима. О томе сведоче западни извори. То археолошки потврђују тада настале цркве, основа особених за цркве у држави краља Михаила и Константина Бодина, као и за византијску Далмацију. То се доказује и раније нађеним натписом на Капитулу код Книна, исписаним ћириличним и глагољским словима.

Трећи слој археолошких споменика Срба потиче из времена после зиме 1241-1242. године, када су Татари прогонили мађарског краља од приморја, па су предели кроз које су прошли запустели. По археолошки непровереним подацима, током XIV столећа настају манастири Крупа, Крка и Драговић. Да је тада настао и манастир Рмањ на саставу Уне и Унца, можда указује низ испосница у околини, које би се могле повезати са исихастима. Археолошки је најједноставније пратити православне Србе преко особених камених надгробних споменика (стећци). Они се примењују на гробљима од Имотског и Макарске на истоку, преко долине Цетине до Книна, а има их око Омиша, Сплита, Трогира, Дрниша. Гробља са таквим споменицима показују где православни Срби преовлађују као становништво током XIV-XV столећа. Западно од Уне има их и код Грачаца, Коренице, Оточца, Огулина, Глине. Натписи на њима, увек ћирилични, нађени су код Имотског, Сплита, на Цетини, код Бенковца, Грачаца и Глине.

Извор: Стање ствари

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина