НАСЛОВИ

АЕРОДРОМ У ТРЕБИЊУ – СТРАТЕШКИ ПРОЈЕКАТ ЗА РАЗВОЈ ИСТОЧНЕ ХЕРЦЕГОВИНЕ

  • Ако размишљамо о стратешком развоју Херцеговине, први пројекат који нам пада на памет јесте свакако аеродром у Требињу. Иако је то тема сталних политичких расправа, гдје најчешће опозиција оптужује власт за мегаломанију и сл, треба рећи да је тај пројекат итекако могућ и, што је још важније, итекако потребан и значајан.

Пише: Михаило Братић

Његов значај се може сагледати из различитих аспеката, како онога безбједносног, у смислу одбране Источне Херцеговине од потенцијалних напада, тако и са економског, гдје се првенствено веже за развој туризма.

Стратешки, безбједносни значај пројекта

Стратешки гледано, положај Херцеговине је веома неповољан, са издуженим обликом у правцу од Фоче према Требињу и врло мало, готово нимало стратешке дубине. С друге стране, дуга и на појединим мјестима тешко одбрањива граница према бошњачким и хрватским срединама представља додатну опасност. Та опасност нарочито је присутна у контексту демографске кризе гдје се на подручју Херцеговине налази око 70 000 људи. С тим што је популација старија и мање спремна на одбрану.

Ситуација је, по том питању додатно закомпликована 2006. године када је Црна Гора прогласила независност. Узимајући у обзир идеолошки образац по ком се она развија, најмање до августа 2020, а могуће и касније, као и њено чланство у НАТО пакту, можемо рећи да би помоћ Црне Горе у кризним моментима била под великим знаком питања.

Затим, веза са Подрињем преко веома уског коридора (нешто више од 6 километара) представља неуралгичну тачку геополитичке слике Херцеговине. Сама путна инфраструктура је базирана на магистрали која пролази кроз Горажде, као дио ФБиХ.  Не треба губити из вида и идеју о зеленој трансверзали, којој недостаје баш тих пар километара да споји територије БиХ и Србије. Неоосманистичка подлога те идеје такође треба бринути, нарочито у контексту јачања турске државе и историјске самосвијести. Сјетимо се само Ердоганових изјава о томе да му је Алија Босну оставио у аманет и бројних других.

Када све то саберемо, долазимо до потенцијалне слике окружености Херцеговине  гдје се значај градње аеродрома у Требињу намеће сам од себе. Била би то кључна веза за снабдијевање и опстанак тога простора у временима великих безбједносних криза или евентуалних сукоба.

С друге стране, безбједносни значај ове регије је велики и, како каже Миша Ђурковић, да се ради:  „… о геостратешки изузетно важном простору за српски народ, јер се ту повезују Србија, источна Босна и Црна Гора, посебно Бока и Херцег Нови који су изразито српски.“

Дакле, из свега наведеног јасно је колики је значај пројекта требињског аеродрома. Можда није популарно говорити у оваквом коду, али такви крајњи сценарији се на овим просторима, нажалост, никада не могу искључити и у безбједносним процјенама морају бити узети у обзир.

Аеродром у Требињу као замајац развоја Источне Херцеговине

Гледано са оне много ведрије и оптимистичније стране за цијелу Босну и Херцеговину  и Републику Српску, значај овога пројекта је огроман и у економској сфери.

Као што је наведено, Источна Херцеговина се сусреће са огромним проблемима у демографији и поразни подаци сваке године постају све алармантнији. Само на подручју Невесиња годишње је бар два пута више умрлих него рођених. Осим  тога огроман је одлив младог становништва према већим универзитетским центрима, прије свега Новом Саду и Бањалуци. Свијетлу тачку по том питању представљају факултети у Фочи и Требињу који успијевају, и поред свега, да задрже и образују један дио наше омладине.

Наравно питање економије, материјалног благостања и запослења свакако је једно од најважнијих у тој проблематици. Зато је потребно правити крупне стратешке кораке да се Херцеговина повеже и на бољи начин отвори за трговину и саобраћање са другим подручјима.

ФОТО: Pixabay, ТАНЈУГ/РАДЕ ПРЕЛИЋ (Илустрација преузета са портала biznis.telegraf.rs)

Требињски аеродром у томе може одиграти велику улогу. Његова изградња дала би немјерљив допринос развоју саобраћаја и туризма у Босни и Херцеговини. Сам његов положај би по свим анализама био много повољнији за слијетање од аеродрома у Чилипима, који је најближи. Тај фактор би свакако допринио већем броју посјетилаца из иностранства, нарочито данас, када се  у све већој мјери путује авионима. Притом, не треба мислити да ће Херцеговина засјенити Дубровник у туристичком смислу, али бар може један дио тога „туристичког колача“ откинути за себе. Наравно, то подразумијева и бољу профилацију наше туристичке понуде и многе друге ствари, али аеродром би ту одиграо стратешку улогу.

Колика се добит може остварити од туризма најбоље говори податак да 10 процената свјетског БДП-а, отпада на те дјелатности, а да у Босни и Херцеговини, иако европској земљи, није достигнут чак ни тај просјек. Хрватска, на примјер, остварује преко 20 посто БДП-а од туризма. То отвара могућности развоја малих привредника, старт-ап пројеката, развој међународне трговине те на њу и туризам повезаних комплементарних дјелатности и слично.

Не треба занемарити чињеницу да Херцеговина има дијаспору готово свуда по свијету и да ће ово бити један вид повезивања са тим људима, неријетко спремним да уложе новац у нашу привреду. Такође, аеродром као симбол развоја и модерности једног простора може направити позитивну слику о Херцеговини, која се до сада некако рефлектује у сивим бојама назадовања, депопулације и сл.

Све ово укратко наведено описује важност пројекта аеродрома у Требињу и чини ми се да по том питању сви друштвени и политички дјелатници из Источне Херцеговине требају бити сагласни и дати свесрдну подршку истом. Ово је питање око кога не треба странчарити јер треба што ефикасније искористити моменат заинтересованости Србије за њега.

Како провести пројекат поред бројних опструкција?

Међутим, као што догађаји недвосмислено показују, могу се очекивати опструкције од политичара из Далмације, а посредно и Хрватске као државе, те бошњачког миљеа у БиХ. Наиме, под геслом бојазни коју је изразио градоначелник Дубровника за воде које се сливају у његов град из Херцеговине, бошњачки политичари, тачније Бисера Турковић, министар спољних послова БиХ, повукла је у задњем моменту сагласност на овај пројекат. То довољно говори о степену неразумијевања интереса који БиХ има од аеродрома, јер изгледа да је за министарку важније да спријечи пројекат који може бити стратешки важан за одбрану Херцеговине, него да уради нешто добро, сасвим очигледно, за цијелу БиХ.

Ту на сцену долазе способности наше политичке елите, да када се формира нова власт, свим средствима и вјештинама раде на томе да овај пројекат прође и да се коначно крене са радовима. Можда ће се у том циљу морати тактички приближити бошњачким круговима, уз евентуално хлађење односа са дугорочно непоузданим савезником ХДЗ-ом. Очигледно, хрватски – далматински политичари нису нарочито захвални за подршку коју је СНСД-ова власт дала Пељешком мосту. Та чињеница, као и извјесна противљења хрватских кругова у вези пројекта „Горњи хоризонти“, дугорочно доводи у питање савез Додика са Човићем. Поготово што постоји и отворено питање пројекта „Бук Бијела“ гдје, по свему судећи, такође треба сагласност бошњачког и грађанистичког  миљеа да би добио зелено свјетло за градњу. Наравно, руководство Српске и ту мора бити спремно на различите уцјене. Заправо, на испиту ће бити српска дипломатска и политичка вјештина како би Источна Херцеговина, као стратешка регија,  економски напредовала крупним пројектима, а да притом не изгуби политичку, националну позицију. Зато нека питање аеродрома у Требињу буде питање око кога ће се сви релевантни фактори Републике Српске окупити, вршећи што је могуће јачи притисак на доносиоце одлука како би што прије први авиони слетјели на Требињску писту.

  • Аутор је студент четврте године Факултета политичких наука у Београду

 

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар