• Протеклог викенда у Херцеговини је обиљежена 31 година од формирања славне Билећке бригаде која је током одбрамбено отаџбинског рата успјела, не само да сачува 70 километара фронта у зони своје одговорности, већ је у 34 наврата са више од 1.800 бораца дала немјерљив допринос у одбрани цијеле Републике Српске, због чега је 1995. године одликована медаљом Петра Мркоњића.

Ова формација била је насљедница 23. бригаде Територијалне одбране ЈНА коју су попуњавали борци са простора Билеће, Љубиња и Берковића. Свака од три општине је имала по један пјешадијски батаљон у саставу Билећке бригаде, а поред њих бригаду су мањим дијелом чинили поједини борци из Требиња, Невесиња, као и Срби из долине Неретве. Због највећег броја бораца из Билеће, у народу је остала позната по називу Билећка бригада.

Овогодишњи централни догађај поводом Дана Билећке бригаде уприличен је у Љубињу, гдје је у суботу 22. априла 2023. године на споменику палим борцима за Републику Српску положено цвијеће. Скуп су својим присусвом увеличачи и пензионисани генерал-потпуковници Војске Републике Српске.

Поред Николе Делића који је од 1994. године био командант Билећке бригаде, свечаности су присуствовали Петар Шкрбић, помоћник команданта Главног штаба Војске Републике Српске за организацију мобилизације и персоналне послове, Саво Сокановић, начелник Управе за морал и информисање у Сектору за морал, вјерске и правне послове Главног штаба ВРС и Душан Кукобат начелник штаба Друге Крајишке бригаде.

У спомен соби домаћин и организатор скупа Душко Кољибабић, предсједник БОРС Љубиње, поздравио је окупљене борце, официре, представнике политичког и друштвеног живота и суграђане.

– Већина бораца који су стварали Републику Српску данас живи веома тешко и велики је број оних који су доживјели разочарење након рата. И док су они понижени до крајњих граница, дезертерима, кукавицама и издајницима су пуна уста Републике Српске. О томе не бих волио даље да причам, јер углавном је ријеч о подјелама које су својствене нашем народу, не само сада, него и кроз историју. Зато желим да апелујем на све да се потрудимо да превазиђемо размирице, покушамо поправити положај бораца и у оквиру својих могућности дати допринос напретку и будућности Републике Српске – поручио је Кољибабић.

Ратни командант Билећке бригаде генерал Никола Делић је позвао окупљене да минутом ћутања одају пошту палим борцима Војске Републике Српске. Он је подсјетио да је прво обиљежавање дана Билећке бригаде започето управо у Љубињу.

– Нема свако мјесто једнаке услове, али је важно да његујемо културу сјећања, да се окупљамо и да се подсјећамо времена у коме смо показали јединство, одбранили наша огњишта и створили Републику Српску. У ратном времену слога и јединство нису красили само борце, него је успостављена и изузетна сарадња са цивилним сектором и велику захвалност дугујемо ратним предсједницима општина и органима власти херцеговачких општина Билеће, Љубиња и Берковића – рекао је Делић.

Он је подсјетио на ратни пут Билећке бригаде.

– Године 1992, а осјетили смо то и раније, пробудила се авет прошлости. Поново је запријетила опасност од геноцида над нашим народом – клање, убијање, јаме, паљења, прогон и пљачке. Овог пута били смо опрезнији. Одбрана је организована након повлачења ЈНА. Тако je 15. априла 1992. формирана 23. херцеговачка бригада Територијалне одбране која је касније преименована у 15, а потом у 715. пјешадијску бригаду Херцеговачког корпуса – рекао је Делић и истакао да је успостављање организацијско-формацијске структуре бригаде био тежак и одговоран задатак за команду и тадашњег команданта пуковника Обрада Вучковића.

– Зона одговорности бригаде простирала се на око 70 километара фронта од ријеке Радимље, преко Хргуда, Комоњег брда, Рсника, Равница, Велиша, Банчића, Мишљена, Котеза, до Струјића у Поповом пољу. Основни задатак бригаде био је спријечити продор непријатеља, заштитити становништво и одбранити територију. Са поносом истичем да је овај задатак бригада успешно извршила. Ниједан дио у зони одговорности бригаде није препуштен непријатељу од првог до последњег дана борбе – рекао је Делић.

Он је нагласио да су борци ове бригаде дали велики допринос у одбрани српских простора ван зоне њене одговорности.

– Наше борбене групе ишле су у одбрану простора: Горажде, Рогој, Олово, Невесиње, Борци, Главатичево, Улог, Калиновик, Гвозно Поље – Николине стијене, Грахово и многа друга места у зони одговорности Херцеговачког корпуса, па и шире. Бригада је формирала 34 борбене групе, кроз које је прошло 1.800 бораца. На бранику отаџбине живот је положило 99, док је рањено 210 бораца. Нека родбини погинулих и умрлих бораца буде утјеха да су имали јунаке који су своје животе уградили у слободу и Републику Српску, а свима нама и генерацијама које долазе постали инспирација и надахнуће како треба вољети, чувати и бранити своју отаџбину Републику Српску – поручио је Делић.

Он је додао да је бригада дала велики допринос у одбрани српских простора и стварању Републике Српске због чега је одликована медаљом Петра Мркоњића, али је и истакао да се не смије заборавити ни материјална и морална подршка која је у ратним годинама долазила од браће из Србије и Црне Горе, посебно у лијечењу рањених и обољелих бораца.

– У послијератном периоду бригада је наставила да извршава задатке, прије свега у изградњи борбене готовости. Бригада је четири пута проглашена за најбољу јединицу 7. Корпуса (1996, 1998, 1999 и 2000). Била је најбоља у ВРС 1996. године, оцјеном инспекције борбене готовости, а најбоља јединица у ВРС у избору ранга пук-бригада 1999. године под командом пуковника Милићевића – рекао је Делић.

Он је изразио захвалност што су имена погинулих бораца исписана у спомен соби као и на величанственом споменику у центру Љубиња.

– Служећи часно својој отаџбини, наши борци су постали достојни имена својих предака и понос својим потомцима. Њихово дјело, показује нам како се треба вољети, чувати слобода и бранити Република Српска – закључио је Делић.

Обиљежавању годишњице присуствовали су и начелник општине Берковићи Ненад Абрамовић, замјеник начелника општине Билећа Никола Бајовић, представници БО Берковићи и Билећа, као и представници Требињске бригаде официри Миодраг Новокмет и Зоран Милошевић. Након обиласка спомен собе окупљени су се упутили према споменику гдје су делегације општина и борачких организација Љубиња, Билеће и Берковића положили цвијеће, након чега је уприличен и заједнички ручак.

По завршетку програма генерали Војске Републике Српске посјетили су компанију ХЕТИ гдје их је дочекала директорка Слободанка Дангубић и упознала са органским производима насталим на бази херцеговачких биљака.

Посјету Љубињу генерали су завршили као гости љубињских домаћина Славка и Божа Илића гдје су сабирали утиске и евоцирали успомене.

ЦУЦА: 15. април је споран датум! 

Током обиљежавања Дана Билећке бригаде могла се чути и критика упућена од стране Милана Цуце, ратног команданта билећког батаљона. Он је рекао да прави датум Билећке бригаде није 15. април.

– По мом мишљењу, то је наопако и неприхватљиво. До 19. маја сви смо, као резервисти, били припадници ЈНА. Међутим, до неспоразума је дошло на основу података уписаних у монографији о Херцеговачком корпусу. Наиме, неко је тамо уписао 15. април као Дан формирања Билећке бригаде. Међутим, истина је да је тада формирана бригада Територијалне одбране Требиња која је до 19. маја држала положаје. Ту бригаду је предводио командант Радован Комар и она је имала двадесетак погинулих и неколико заробљених бораца – у даху нам је рекао Цуца.

На питање да ли је могуће да је датум највећи проблем борачке популације Цуца је одговорио да се прије свега морају поштовати чињенице.

– Командант Обрад Вучковић је Билећку бригаду основао са голе ледине. У тој бригади је учествовало више од 3.000 Билећана. Сматрам да је релевантан датум који је наведен у наредби о преузимању дужности коју су потписали први командант Билећке бригаде Обрад Вучковић и командант бригаде ТО Требиње Радован Комар. Истина је да је надлежно министарство у календар уписало 15. април, али смо предузели кораке и упутили званичан допис на основу кога очекујемо да се поштују чињенице, а датум исправи – рекао је Цуца.

Он је истакао да ће се због тога у Билећи обиљежити 24. мај.

– Ми, на жалост, имамо само спомен-плочу. Немамо овако импресиван споменик као Љубињци којима одајем признање што су га подигли и свима дали примјер како се треба односити према жртава одбрамбено- отаџбинског рата – рекао је Цуца.

Поједини представници билећког батаљона додали су да је жалосно да организатор, БОРС Љубиње, није позвао на обиљежавање Дана Билећке бригаде “правог и здравог” првог команданта Обрада Вучковића.

КОЉИБАБИЋ: Нисмо подигли споменик да би се дијелили!

Душко Кољибабић је, у изјави за Слободну Херцеговину, истакао да су на Дан Бригаде позвани сви релевантни људи и организације, а међу њима и командант Обрад Вучковић.

– Прихватио сам се да преузмем БОРС Љубиње прије свега вођен жељом да изградимо спомен собу и подигнемо достојан споменик жртвама одрамбено-отаџбинског рата. Приликом откривања споменика и освештања спомен собе био је позван командант Обрад Вучковић, али ни тада, као ни данас, нажалост,  није дошао – рекао је Кољибабић.

Он је истакао да су Љубињци свјесни да су исувише мали и да једноставно не желе да учествују у било каквим подјелама.

– Љубиње је мала, али сложна заједница. Поносни смо што смо захваљујући великом броју појединаца и добрих људи успјели да скупимо 100.000 марака и подигнемо спомен собу и споменик какав немају ни много веће средине. Тај споменик није подигнут да би се дијелили, већ да би се сабрали и одали пошту нашим жртвама уважавајући досадашњу традицију – закључио је Кољибабић.

НОВОКМЕТ: Од нас зависи опстанак Републике Српске!

Један од бораца Војске Републике Српске био је и Миодраг Новокмет, аутор монографије о Требињској бригади, која је објављена на 30. годишњицу формирања – 13. јула 2022. године. Према његовим ријечима као допринос култури сјећања написао је дјело које је поткријепљено са скоро 6.000 оригиналних докумената.

– Држао сам се званичних извора, доказа, наредби, извјештаја, анализа и користио доступну литетатуру. Одговорно тврдим да смо били достојни браниоци својих предака и да се немамо чега стидјети пред потомцима – рекао је Новокмет.

Објашњавајући значај 15. априла истакао је да је то датум поноса јер је тада формирана бригада која је на свом ратном путу успјела да сачува сваки педаљ повјерене територије.

– Ту бригаду су у почетку чинила два одреда ТО Требиња, један одред ТО Љубиње и један одред ТО Берковића. Из Требиња је тада отишло 26 старјешина у командни састав. Командант бригаде је био Радован Комар. Формирањем Војске Републике Српске 12. маја, а касније наредбом о трансформацији, јединица је добила нови назив – 23. лака пјешадијска бригада. Мислим да о времену и о датумима није битно толико расправљати. Суштина је да је та јединица дала пун допринос у одбрани територије, прије свега општина Љубиња, Берковића, Билеће, а касније и Републике Српске у цјелини.

Новокмет је истакао да су различите појединачне судбине бораца, али да је постигнут велики успјех опстанком и очувањем Републике Српске која увијек мора бити изнад сваког личног интереса.

– Увијек може боље, али општи је закључак да имамо оно за шта смо се борили. Имамо своју Републику и могућност да је креирамо за будуће вријеме. Будућност Српске зависи понајвише од нас самих – закључио је Новокмет.

Батинић: Не знам шта би нам данас поручили пали борци!

Ђорђе Батинић, ратни предсједник општине Љубиње, је истакао да је данашње вријеме у колизији са ратним периодом у коме је владало стопроцентно јединство.

– Тадашње руководство Републике Српске је учинило све да се постигне невјероватан степен слоге, који је кроз историју увијек био проблематичан. Људи су, посебно на почетку рата, били спремни да на рачун своје штете сачувају јединство. Нестајале су и идеолошке баријере настале током Другог свјетског рата. Захваљујући таквом ставу стигли смо до коначног циља и стварања Републике Српске. Када би данас устали борци који су дали живот за Републику Српску и видјели садашње стање нисам сигуран да би били спремни поново гинути. Наши људи лутају и расељавају се углавном разочарани, јер нису дочекали оно што су очекивали.

 

ОПШТИНА ЉУБИЊЕ: Захвалнице за генерале

Поводом обиљежавања Дана Билећке бригаде начелник општине Љубиње Стево Драпић је уприличио пријем у свом кабинету и уручио захвалнице за заслуге у одбрани и очувању Љубиња генералима Николи Делићу, Петру Шкрбићу, Саву Сокановићу и Душану Кукобату.

Генерали су истакли да су почаствовани што признање стиже из руку војника – припадника прве генерације Војске Републике Српске.

Драпић је госте упознао са чињеницом да је добар дио зграде општина Љубиње, у којој је и велика сала за састанке, веома оштећена током прошлогодишњег земљотреса и изразио наду да ће у скорој будућности бити санирана. Истакао је да упркос бројним невољама општина Љубиње са врло скромним буџетом уредно подмирује све обавезе и упознао их са инфраструктурним проблемима ове општине.

–  Задњих година Љубиње је постало препознатљиво по производњи  и преради херцеговачког бијелог лука, биља, месних прерађевина, паприка и текстила – рекао је Драпић и додао да перспективу ове општине види у градњи соларне електране.

Такође, најавио је да је тек однедавно општина добила могућност да преговара о продаји хотела који је празан већ годинама, иако је у власништву Владе Републике Српске.

– Започели смо преговоре о продаји и надамо се да ће Љубиње ускоро имати и своје смјештајне капацитете и тако добити могућност туристичког развоја.

 

АБРАМОВИЋ: Борци су нам у аманет оставили општину Берковићи! 

Начелник општине Берковићи Ненад Абрамовић је за Слободну Херцеговину истакао да је веома поносан на борце дабарског батаљона, као и све припаднике Билећке бригаде који су часно донијели слободу српском народу.

– Они су у аманет будућим покољењима оставили не само Републику Српску, него и обновљену општину Берковићи, коју су комунисти укинули средином прошлога вијека. Данас јесте најважније да живимо и даље на слободној територији, али сам увјерен да су борци који су се борили у то вријеме другачије замишљали Републику Српску и општину Берковићи. У овом времену патриотска ријеч је економија и нова радна мјеста и то је начин на који требамо да оснажујемо цијелу Републику Српску – поручио је Аврамовић.

Он је додао да су након земљотреса, који је прошле године потресао Берковиће, захваљујући бројним донаторима, успјели санирати највећи дио штете.

– Стигла је помоћ са нивоа БиХ у висини од милион марака, девет стамбених јединица се обнавља средствима Владе Републике Српске. У обнови Берковића учествовала је и Република Србија и други међународни донатори. Због компликованих административних процедура очекујемо да ће након годину дана око 90% штете бити санирано.

ШКРБИЋ: Плашим се да нам се зло не понови!

Сумирајући посјету Херцеговини генерали Петар Шкрбић, Сава Сокановић и Душан Кокубат су истакли да су задивљени патриотизмом и посвећеношћу Срба Херцеговаца, као и да су на њих најјачи утисак оставиле херцеговачке јаме.

Пензионисани генерал – потпуковник Петар Шкрбић, некадашњи помоћник команданта Главног штаба Војске Републике Српске за организацију мобилизације и персоналне послове је навео да током рата није био у Херцеговини, јер за тим није ни било потребе.

– Херцеговачки корпус је стицајем околности и организацијом борбених дејстава имао мање проблема него неки други дјелови ратишта Републике Српске. У ратном периоду најкритичније је било у Крајини, посебно на подручју Дрвара, Грахова, Гламоча, а не заборавимо да је и Бањалука извјесно вријеме била угрожена због чега је Главни штаб организовао одсудну одбрану.

Шкрбић је истакао да је у Херцеговину дошао на позив свог колеге и пријатеља Николе Делића.

– Посјета Херцеговини ме је испунила радошћу. Увјерио сам се да се овдје налази један од најбогатијих српских извора духовности, културе и историје. Први пут сам посјетио Љубиње и увијек је тешко доживјети чињеницу и подсјетити се броја младих људи који су своје животе оставили у темељима Републике Српске. Душа ми је испуњена, јер смо ту трагику обиљежили на достојанствен начин.

Шкрбић је испричао како је прошле године боравио у Лазареву гдје је обишао кућу у којој је ухапшен генерал Младић и багремар у коме је провео 20 дана без струје и воде.

– Дио јавности је усмјерен да шири негативну слику о генералу Ратка Младића. Међутим, ма колико били упорни у таквом настојању највећи дио српског народа генерала Ратка Младића доживљава као хероја који је одбранио Републику Српску. Неко ће рећи да сам субјективан, али за мене лично је његова улога већа и значајнија од оних које су имале војводе из Првог свјетског рата. То могу да образложим чињеницом да је Младић сачувао све борце Републике Српске, чак и оне који су били дезертери. Подсјетимо, да је 25.000 војних обавезника током рата боравило у Србији и да су сви они амнестирани. То је велики генералов успјех. Мишљења сам да генерала Младића лично ништа није тако погодило, као смрт ћерке, оптужба да је српски народ његов таоц, као и оптужба да је крив за смрт гардиста који су погинули на Топчидеру – рекао је Шкрбић.

Коментаришући дешавања у Украјини Шкрбић је изразио бојазан од проширења сукоба.

– Онај ко није доживио рат, тај не може да зна шта све проживљавају борци на првим борбеним линијама. Једно је о рату читати, а друго је учествовати у рату и гледати у очи убијених и рањених бораца. Зато мислим да се мора устрајати у очувању мира, као што у свакој прилици проповједају и наши црквени великодостојници. Мада је од одбрамбено отаџбинског рата прошло скоро 30 година нисам сигуран да поново неће завладати политика “завади, па владај”. Сви знамо да људски живот нема цијену, али нажалост, историја нас учи да је на овим просторима увијек било лако засијати сјеме нејединства и националне мржње. Плашим се да нам се зло не понови – поручио је Шкрбић.

 

СОКАНОВИЋ: Јаме нас опомињу да увијек и свуда морамо да се боримо за нашу отаџбину!

Пензионисани генерал потпуковник Саво Сокановић, некадашњи начелник Управе за морал и информисање у Сектору за морал, вјерске и правне послове Главног штаба ВРС је у разговору за Слободну Херцеговину истакао да тек након протека одређеног броја година и сагледавања околности, у којој је у највећој мјери Војска Републике Српске била препуштена сама себи, могао да констатује да је морал током ратних година био изузетно висок.

– У датом тренутку борци су могли да истрају мотивисани свјешћу да се боре за своје огњиште, своје породице, свој народ и своју Републику – рекао је Сокановић.

Он је подсјетио на чињеницу да је Војска Републике Српске прва, послије Другог свјетског рата, која је увела вјерске послове. Неколико година касније ту праксу је примјенила и Војска Југославије.

– Један од веома битних извора борбеног морала Војске Републике Српске био је осјећај вјерске припадности. За Видовдан 1992. године је у Хан Пијеску у присуству свештенства организовано полагање заклетве за младу генерацију војника. Војници су потписивали свечану изјаву поред Светог Писма заклињући се ријечима „тако ми Бог помогао“. На свечаности су тада били присутни највећи званичници Републике Српске, а уприличено је и ломљење славског колача чиме је Видовдан постао и крсна слава Војске Републике Српске, што је традиција која се очувала и до данас. Свештеници су приликом највећих празника одржавали литургије и обилазили војску на положајима – рекао је Сокановић.

Он је навео да је тада заживјела пракса да се у склопу касарне граде цркве, а прва таква је изграђена у касарни Војвода Степа у Бијељини, да би се касније то наставило и по другим градовима Републике Српске.

– У току рата Епархијски савјет Републике Српске, кога су чиниле владике које су служиле на простору Републике Српске, уз благослов патријарха Павла и Синода СПЦ одредиле су епископа, који је поред редовних послова у оквиру своје епархије, вршио функцију војног владике и координирао радом војних свештеника. Први је био умировљени зворничко-тузлански владика Василије.

Генерал Сокановић је истакао да је током одбрамбено-отаџбинског рата два пута боравио у зони одговорности херцеговачког корпуса.

–  Херцеговина „има душу“ и народ овог краја је увијек отвореног срца дочекивао свакога. Поносан сам што је и моје поријекло са подручја Старе Херцеговине. Одатле су су моји преци, половином 18. вијека, дошли на Романију. И у и рату и у миру нигдје нећете наићи на тако топао пријем као што је то у Херцеговини. Осјећа се поштовање и уважавање које човјека чини испуњеним и срећним. Од традиционалног гостопримства на мене су најснажнији утисак оставиле јаме безданице. Један је утисак о томе читати, а сасвим други својим очима видјети. Управо те јаме нам морају бити опомена, али и мотив да се увијек и свуда боримо за нашу државу – нашу Републику Српску.

Сокановић је рекао да су на балканским просторима увијек велику улогу имали страни фактори, али је оцијенио да је за опстанак Републике Српске кључно народно јединство, слога и саборност.

Кукобат: Данашње битке су много перфидније!

Пензионисани генерал потпуковник Душан Кукобат инспирисан дешавањима на Ржаној јами казивао је стихове Ковачићеве поеме Јама.

Он је одбрамбено-отаџбински рат дочекао као начелник штаба Кључке бригаде која је у операцији Врбас ‘92 године ослободила Јајце, да би потом био распоређен на дужност команданта Треће Петровачке бригаде на Бихаћу.

– Написао сам књигу о мом ратном путу „Монографија Другог Крајишког Корпуса“ у којој сам обухватио операције које су се дешавале на западном дјелу Републике Српске. Као начелник штаба Другог крајишког корпуса био сам укључен у борбу против агресије Хрватске на Републику Српску. Удружени агресор Нато пакт, хрватска војска, снаге ХВО и тзв. Армије БиХ су удруженим снагама напале Други крајишки корпус Републике Српске који се борио 10,5 мјесеци против вишеструко надмоћнијег непријатеља. Под таквим притиском били смо приморани да напустимо зону одговорности крајем рата. Треба имати у виду да је ширина нашег фронта на почетку рата била 160 километара, да би се падом Републике Српске Крајине проширила на готово 300 километара – прича Кукобат.

Он напомиње да током рата уопште није имао реалну представу о херцеговачким борцима.

– Значај Херцеговачког корпуса сам боље упознао читајући монографију посвећену Митровданским офанзивама и улози Невесињске бригаде. Веома сам позитивно изненађен упорношћу, отпором, борбеним активностима и способношћу и бораца и старјешина и комплетних јединица које нису изгубили ниједан педаљ територије. Сумњам да и у једном дијелу Републике Српске, као у Херцеговини, постоји толика приврженост војсци и тековинама одбврамбено-отаџбинског рата и стварно сам веома позитивно изненађен.

Кукобат који је аутор монографије Друге крајишке бригаде сматра да је за културу сјећања веома важно да се публикују књиге и на тај начин шири истина о одбрамбено отаџбинском рату. Каже да и данас одржава контакте са генералом Младићем.

– Био сам свједок одбране на његовом суђењу. У монографији сам објавио Младићево писмо у коме је описао један дан његових активности на фронту у зони одговорности бригаде којом сам ја тада командовао.

Кукобат истиче да је постојање Републике Српске веће од свих размимоилажења.

– Жао ми је што у односу на 1992. године не примјећујем да су узнапредовали међунационални односи нити дјелује да ће до тога ускоро доћи. Данас се воде много перфидније битке. У наставним програмима се подмећу бројне неистине. То су ствари које морамо да имамо стално у виду и да учимо будуће генерације о ономе што се заиста десило.

Сумирајући боравак у Херцеговини Кукобат истиче да су на њега посебан утисак оставиле јаме.

– Човјече, овдје су јаме на сваком кораку. Тај утисак ми је изнад свега. С друге стране изражавам дивљење генералу Николи Делићу који и након толико година од завршетка рата успјева да окупи људе. То баш и није у толикој мјери својствено у осталим дијеловима Републике Српске.

Милошевић: Више немамо луксуз да ћутимо

Зоран Милошевић, данашњи начелник за друштвене дјелатности у градској управи Требиња у ратном периоду је био начелник финансијске службе у команди Требињске бригаде, а од 1994. године начелника финансијске службе у команди Херцеговачког корпуса.

– То је био период велике инфлације, па смо се довијали на разне начине. Од великог значаја је била помоћ дијаспоре, првенствено из матице Србије. Чувало нас је јединство, па је било и логично да наиђемо на разумијевање разних организација. Можда звучи чудно, али некад имам утисак да смо били задовољнији и срећнији него данас.

Милошевић, који је предсједник регионалног одбора организације старјешина Војске Републике Српске, истиче да му је била част што је био у друштву генерала ВРС који су били узор млађим старјешинама.

– Организација старјешина ВРС је основана са циљем да развија родољубље и патриотизам код млађих генерација, да баштини традицију и обиљежава значајне датуме.  Наша организација планира да одржи научни скуп на тему очувања јужних граница Републике Српске, након чега би издали и зборник радова. Више немамо луксуз да ћутимо. Осим тога неопходно је да кроз наставно-образовни процес младе генерације науче историју Републике Српске.

 

Текст и фотографије: Трифко Ћоровић
Није дозвољено преношење текста без писмене сагласности уредништва портала Слободна Херцеговина