• Уз благослов Преосвештеног владике Захумско-херцеговачког, господина Григорија, а у реализацији Борачке организације општине Невесиње, дана 18. 04. 2017. године у селу Лука, општина Невесиње, извршиће се чин освјештања спомен обиљежја погинулим борцима Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде и убијеним српским цивилима из Коњица и обиљежити 25. година од оснивања Друге Херцеговачке лаке бригаде.

Програм освјештавања споменика и обиљежавања дана Друге Херцеговачке лаке бригаде:

09:00 часова – Света литургија у цркви Успења Пресвете Богородице у Луци
11:00 часова – Помен погинулим борцима и убијеним цивилима и освјештање споменика
12:00 часова – Полагање вијенаца
12:15 часова – Обраћање званичника
13:00 часова – Трпеза љубави

Очекује се присуство црквених великодостојника, представника републичке и општинске власти, чланова породица погинулих, ратних команданата, сабораца и гостију.

Ова свечаност се уприличава поводом 25 година од формирања Друге Херцеговачке лаке бригаде,  а обавиће се у порти Храма Успења пресвете Богородице у Луци који ове године слави 125 година свог постојања.

Када је током 1992. године заједничко живљење са сународницима на простору бивше БиХ постало немогуће, миграције становништва кренуле су као прољећне поплаве. Остављање имовине на милост и немилост дојучерашњим комшијама постаје стварност и нужност. Из тог разлога, дио српског живља који је имао стално мјесто боравка у Коњицу и широј околини од Брадине до Мостара, избјегао је у шири рејон села Борци. Нажалост, било је и оних који су постали жртве и затвореници злогласних логора усташко-муслиманских формација. Оваква политичко-безбједносна ситуација наметнула је и потребу војног организовања. Тако је Први одред српске територијалне одбране формиран од мјештана Борака и околних села и добровољца који су прискочили у помоћ прогнаном српском становништву из Коњица послужио као језгро за формирање Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде. Специфичност бригаде огледала се у полној и старосној структури у чијем саставу је огроман допринос дало 250 жена и велики број голобрадих младића, али и људи у позној животној доби. До првог борбеног окршаја дошло је 17. априла у рејону Борака а бригада је ушла у састав Херцеговачког корпуса 12. јула 1992. године. Бригада је током рата имала зону одговорности од око 70 километара и имала је веома значајну улогу на коњичко – невесињском ратишту. О значају овог правца (простора) говори и лично присуство током рата највиших државно-политичких и војних представника Републике Српске и Војске Републике Српске.

Данас се непобитно може тврдити да је формирање ове бригаде на овим одбранбеним положајима одиграло кључну улогу у заштити и очувању живота цивилног становништва затеченог на том простору, што се даље узрочно-последично може пренијети и на спречавање муслиманско-хрватских ратних формација да, заузимањем тих положаја, озбиљно угрозе опстанак српског живља на простору Источне Херцеговине. На срећу, заслугом бораца Друге херцеговачке лаке пјешадијске бригаде до тога није дошло. Иако крвљу и животима брањена и надљудским напорима одбрањена, територија зоне одговорности 2.хлпбр је по дејтонском “мировном“ споразуму припала онима који је нису војнички освојили. Још једном је потврђена горка истина да оно што пушка одбрани перо преда, што недвосмислено говори о томе да је војник у рату отирач политике.
Битисање народа и војске у рату је имало и своју високу цијену која се огледа у великом броју положених живота бораца 2. херцеговачке лаке пјешадијске бригаде и цивилних жртава, који су уграђени у темеље потом званично међународно признате Републике Српске. Нека њихови животи буду залог и завјет долазећим генерацијама српског православног народа за вјечно очување Републике Српске.