Соколски програм био је васпитање у народном духу, а главно средство било је телесно вежбање. У соколским редовима после Првог светског рата дуже време осећала се потреба стручних, научних и моралних књига. Због тога је Савез решио да оснује издавачку задругу.
Соколска Матица је требала да међу соколима шири соколску идеју, иа уједно и научну и лепу књижевност. Посебни одбор саставио је задружна правила. Задруга је била регистрована код трговачког суда . Крајем јануара 1923. одржана је оснивачка скупштина, коју је отворио подстароста брат Гангл. Савезни секретар брат др. Фукс навео је укратко разлоге који су довели ЈСС до оснивања сопствене издавачке задруге. После тога је Вериј Швајгер известио о правилима Матице и о дотадашњим успесима акције за оснивање задруге. До тада је потписано 1295 удјела, а имовина задруге била је 28.007 динара. Приступило је задрузи 125 друштава. Брат др. Фукс прочитао је задружна правила. Задруга је требала ширити у редовима сокола литературу, музикалије, часописе, брошуре …. . Задружни удио био је 25 динара. Правила су била примљена. На збору. Староста ЈСС брат др. Владимир Равнихар је преузео председништво и одредио избор задружног одбора, који је изабран акламацијом. Председник одбора био је брат др. Милан Субић, заменик брат Плесничар. Савезно старешинство именовало је у одбор три одборника, који су имали право вета. После прихваћених разних предлога браће који су ишли за тиме, да се прибави довољна главница и омогући успешно ширење соколске литературе, била је закључена скупштина. (1) Пошто је био мали одзив Савез Сокола је у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакао да Матица организира издавање и ширење соколске штампе. Поред телесне вежбе штампа је била најаче средство за ширење соколске мисли, а пошто је међу члановима било веома мало интересовање за једну од најважнијих соколских установа „моле се сва братска друштва, да у корист своју и корист „Соколства” мисао Ј.С.Матице пригрле и свом интезивношћу прошире те број чланова Ј.С.Матице дигну на ону висину, коју захтева висина циља Матице. Друштва нека позову браћу и пријатеље Соколства, који би по свом материјалном положају морали постати чланови Ј.С.Матице и који уплаћују једном за увек једну или више деоница.” (2)
У издању Ј.С. Матице у Љубљани изашла је из штампе као 12 и 13 свеска Соколске књижнице књига Димитра Лазова „Јунаштво у историји балканских Словена” од 84 стране. Превео је др. Михаило Градојевић, старешина Соколске жупе Београд. Димитар Лазов је био старешина Савеза бугарских гимнастичких друштава „Јунак” и активан сарадник на делу јуначко-соколског зближења. Када је на иницијативу брата др. Михаила Градојевића започела акција зближавања између сокола и бугарских Јунака први поборник, који је акцију прихватио био је брат Лазов. Под његовим старешинством Савез бугарских Јунака ступио је у Савез Словенског Соколства. По струци је био професор историје и географије и одличан говорник. Почињући од јунаштва појединаца, па преко колективног, израженог у хајдучким четама, па све до устаничких чета и њихових вођа у ослободилачким ратовима, брат Лазов је у својој књизи сликовито величао улогу и значај јунаштва за балканске Словене. Анализом моралних врлина хајдука, ускока и устаника, анализом култа у народу према њима, израженом нарочито у народним песмама српским и бугарским, Лазов са постепеношћу приказује, како се и на који начин током повести развио дух јунаштва на Балкану у високо моралну концепцију, у идеал који је тежио човечанском савршнству и то : телесном, моралном, националном и демократском. То јунаштво је било једна од многих веза која је соколе везивала са Бугарима, а на којима је Лазов градио свој план о узајамној сарадњи.
Уредништво часописа „Око соколово” истицало је да ће ономе који буде прочитао студију Лазова бити јасно зашто су оснивачи Соколства у Прагу упирали погледе ка Балкану, када су почели стварати соколски покрет и који им је је лик лебдео пред очима као савршен узор за њихова национална стремљења. Као работник на зближењу између Бугара и нас, Лазов у закључцима своје студије скицирао је и општи план заједничког соколско-јуначког рада у његовом времену и будућности. Са непоколебљивом вером у сјајну будућност Словена, Лазов је позвао соколе и соколице, јунаке и јунакиње као и све искрене Славјане и Славјанке на интензиван братски и сестрински рад, који ће у свим правцима развити и унапредити духовне и материјалне моћи словенских народа на Балкану. Превод др. Михаила Градојевића био је са оригиналног рукописа, тако да је превод изашао пре оригинала који је требао да буде објављен у Бугарској. Коментар Уредништва часописа „Око соколово” био је да мисли изнете у књизи имају интереса за све соколе и соколице. Истакли су : „Зато ову књигу најтоплије препоручујемо са жељом, да се распространи по целој Југославији и доспе у руке свију наших водећих соколских кругова, као и просвећеног нашег чланства, како би се тиме створио још интимнији духовни контакт између југословенских Сокола и бугарских Јунака.”(3)
Соколски програм био је васпитање у народном духу, а главно средство било је телесно вежбање. Поред телесне вежбе штампа је била најаче средство за ширење соколске мисли. За културни рад сокола била је основана Соколска Матица 1923. Пошто је на почетку био мали одзив Савез је истицао важност Матице. Пример њеног духовног рада на повезивању Словена било је издавање књиге Лазова „Јунаштво у историји балканских Словена”. Соколство које је од 1992. обновило свој рад објављује своје радове на Соколској књижници на Растку српска култура на интернету.
Саша Недељковић члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
