• Споменик истакнутом књижевнику, дипломати, ерудити, представнику Националног покрета Срба у Дубровнику, великану по којем је Баново брдо добило име, свечано је откривен на новоуређеном платоу испред зграде Градске општине Чукарица.

Споменик је подигнут на иницијативу Градске општине Чукарица и Удружења „Стари Чукаричани“, а дело је академског вајара Ранка Ђанковића. Споменик су свечано открили заменик гардоначелника Београда Горан Весић и председник Градске општине Чукарица Срђан Коларић.

Током свечане церемоније откривања споменика химну Републике Србије, као и свечану песму Града Београда извео је дечији хор „Чаролија“. Говор о Матији Бану одржала је историчар уметности, академик САНУ, врсни познавалац дубровачке књижевности и један од добитника награде „Матија Бан“ Злата Бојовић.

Догађају су присуствовали потпредседник Народне скупштине Републике Србије др Владимир Орлић, помоћник градоначелника Андреја Младеновић, заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић и секретар за културу Иван Карл.

Весић је поручио да подизањем споменика Матији Бану изражавамо захвалност многим дубровачким Србима, али и свим другим људима који су своје знање и иметак користили да ураде многа добра дела за своју земљу и свој град. Он је нагласио да је процес који је претходио данашњем подизању споменика Матији Бану трајао готово осам година.

“Све је почело када је професорка Злата Бојовић добила награду Града Београда за књигу „Историја дубровачке књижевности”. Тада нисам знао какве ће реакције на ову књигу бити у Хрватској, али сам схватио да је било надљудских и нељудских напора да се „докаже” да Срби никада нису имали никакве везе са Дубровником. Историја се систематски скривала, заташкавала у име дневне политике, а ми као да смо заборавили ко су били значајни Срби из Дубровника. Многи од њих, што је случај и са Матијом Баном, оставили су велики траг у нашем друштву. Изласком књиге професорке Бојовић за ширу јавност отворила се тема о Србима из Дубровника. Да није било те књиге и те расправе, многи знаменити Срби из Дубровника не би добили улице у Београду. Улице су добили Медо Пуцић, Антун Фабрис, Лука Зоре, Иван Стојановић, Никша Гради, као и други значајни људи за наше друштво и наш град. Данас отворено причамо о везама Срба и Дубровника, које су не само историјске, већ и о томе како је Тројан Гундулић штампао прво јеванђеље на српском у Дубровнику и како је најстарија књига на народном српском језику штампана такође у Дубровнику. Тај део наше историје је био у потпуности запостављен”, рекао је Весић.

Како је рекао, откривањем споменика Матији Бану не одајемо почаст само Србима из Дубровника, већ свим људима који су читав живот посветили добру отаџбине и који су јавни посао разумели тако да би требало да ураде нешто корисно за своју земљу.

„Пример Матије Бана и других умних људи, нарочито у 19. веку, показују како су ти људи сво своје знање и иметак стављали у службу свог народа. Због тога их памтимо и данас им подижемо споменике. Споменик Матији Бану је „закаснио” можда и читав век, али никада није касно да се сетимо важних људи и никада није касно да се сетимо свих који су урадили нешто добро за нашу земљу и наш град. Нама је припала част да будемо генерација која је захвалила Матији Бану у име свих наших предака и потомака.

Надам се да ћемо наставити тим путем и да ће многи други људи значајни за развој наше земље, културе и град, добити обележја. Неговањем културе сећања чувамо своју историју и културу, али и водимо рачуна да покажемо свету да нисмо народ без корена, већ стари европски народ са својим коренима на овом континенту. Хвала свима који су учествовали у пројекту подизања споменика Матији Бану, пре свега председнику Градске општине Чукарица Срђану Коларићу који је иницирао подизање споменика. Хвала и аутору споменика, вајару Ранку Ђанковићу, професорки Бојовић која је одржала сјајан говор, као и свима који су данас дошли да увеличају овај догађај. Данас не откривамо „обичан” споменик, већ се Матији Бану захваљујемо у име свих пре нас, који нису могли, нису знали, а можда нису ни смели да му захвале“, поручио је Весић.

Председник Градске општине Чукарица Срђан Коларић је захвалио заменику градоначелника и Граду Београда на великој помоћи коју је општина добила од градских институција, али и финансијској помоћи, како би споменик Матији Бану данас био откривен на Чукарици.

„Грађани Чукарице су своју захвалност Матији Бану показали још одавно, када су овај део наше општине, који је данас централни, назвали Баново брдо. Општина Чукарица већ дуги низ година додељује награду која носи име Матије Бана и која је највеће признање које наша општина додељује. Морамо да негујемо и чувамо успомене на Матију Бана. Општина ће наставити да улаже у културу и већ данас могу да најавим да ћемо следеће недеље отворити завичајни музеј Жаркова, који ће се налазити на месту старе школе у овом чукаричком насељу“, рекао је Коларић.

ЧУКАРИЦА У КОНТИНУИТЕТУ СЛАВИ МАТИЈУ БАНА

Аутор изложбе Миливоје Миша Рупић са директорком Галерије 73 Мирелом Пудар (десно)

Сјећање на лик и дјело дубровачког Србина Матије Бана у континуитету се спроводе већ годинама. Тако је у престижној установи културе Галерија 73 у склопу манифестације Дани Европске културе  2018. године одржана документаристичка изложба „У част великану Матији Бану“ аутора Миливоја Миша Рупића.

Том приликом је обиљежено 200 година од рођења овог врсног ерудите, једног од оснивача САНУ – а, филозофа, писца и дипломате.  Тада се и родила идеја о подизању споменика.

Аутор изложбе Пеђа Милојевић https://beogradski.rs/

Поводом Дана општине Чукарица, на платоу код “Чесме” у Пожешкој улици крајем 2020. године публикована је и изложба аутора Пеђе Милојевића посвећена Матији Бану под називом “Писма са Бановца” коју је организовала Туристичка организација Чукарица, у продукцији Танграм центра и Архива Србије.

Извор: Општина Чукарица