• “Покушала сам да га променим, да га вежем за себе и децу, нисам успела јер је неукротиви лав. Уметничка душа, бескрајно се даје, а ништа не узима. Вечити дечак, велики емотивац, али пре свега један ванвременски човек огромне енергије и ентузијазма”, овако о Родољубу Драшковићу, једном од најуспјешнијих и најбогатијих Срба данашњице говори Дуња, мајка његових синова, Лава Николаја и Фјодора Николаја.

Дуња је успјела оно што ниједна није – да буде узданица и стуб породице Драшковић, цијењена и вољена мајка и жена. Живот с неукротивим лавом, како га назива није увијек лаган и једноставан, али је пун изненађења. За Херцеговце она је кнегиња, за породицу Драшковић султанија.

“Родољубова породица ме искрено воли и поштује и сви ме зову султанијом, јер само је једна султанија, све остале су само авантуре”, каже Дуња уз осмјех.

Разговор са Дуњом која већ неко вријеме борави у Требињу и коју Херцеговци већ препознају и поздрављају са симпатијом преносимо у цјелости

• Иза Вас и Родољуба Драшковића је 12 година заједничког живота. Из угла жене која му је родила два сина ко је он уствари?

Ја сам одлучила да Родољубу Драшковићу рађам децу, тако да можете да претпоставите какво је моје мишљење о њему. Али ево, укратко, вечити дечак, велики емотивац, али пре свега један ванвременски човек, огромне енергије и ентузијазма. Увек непредвидив, како сам каже, у себе верујем, себи не верујем. На једноставна питања лако даје одговоре, на сложена питања никад доречен. Покушала сам да га променим, да га вежем за себе и децу, нисам успела јер је неукротиви лав. Уметничка душа, бескрајно се даје, а ниста не узима. Громовник, када изгуби поверење у људе, или када покушају угрозити његово људско достојанство. Некада имам осећај да игра неозбиљну игру са целим светом. Засто не, може му се ?! О њему се могу писати романи, али суштину његове личности теско је докучити јер он није обичан човек.

• Ваш последњи долазак у Херцеговини изазвао је пуно пажње. Како сте се одлучили да дјецу крстите баш у Треињу и то у Петропавловом манастиру?

Моја је велика жеља била да крстимо наше синове, јер сам изузетно верујућа жена, а сама чињеница да је Родољуб ктитор једне тако лепе цркве у Петропавловом манастиру била је довољна да донесемо одлуку да крштење обавимо баш ту. Наша деца, као и ја, смо поносни што је Родољуб Херцеговац. Без обзира што су рођени у Београду, данас они са поносом говоре да су Херцеговци.

• Како сте се осјећали тога дана и да ли вас је изненадила реакција Херцеговаца и овдашњих медија који су с поштовањем писали и причали о Вама, називајући Вас кнегињом и султанијом?

Тај дан се у мом календару најлепших догадјаја котира високо. Све је уз Божију помоћ протекло јако лепо и овом приликом се захваљујем свима који су тај чин увеличали и који су били присутни. Драго ми је ако су људи у мени видели несто више, да ли кнегињу или султанију, али свакако једну пожртвовану мајку која је своје синове крстила у њиховој и постојбини њиховог оца. Родољубова породица ме искрено воли и поштује и сви ме зову султанијом, јер само је једна султанија, све остале су само авантура.

• Да ли се тако и осјећате поред Родољуба Драшковића?

Да, управо тако како сам и рекла. Вреди живети са таквим човеком или поред њега, без обзира на терет који мораш носити живећи са њим.

• Како је пратити његов корак, обзиром да често мијења мјесто боравка, и да посао који води захтијева огромна одрицања?

Свакако да није лако, али обзиром да сам одлучила да у све то уђем пре 12 година, морала сам да знам шта ме све чека. Његов корак је немогуће пратити, а његову мисао немогуће докучити у датом моменту, али ја сам ту, увек сам била и бићу, као подршка, ослонац, ветар у леђа. Пре свега као пријатељ до краја живота.

• Како бисте данас описали Ваш однос?

Наш однос је одувек био базиран на обостраном поштовању, и мислим да су се душе препознале јер су искрене и чисте. Мислим да је то од свега најважније.

• Ми кнеза знамо у раду и ставарању у послу? Какав је кад одмара?

Он никада није на одмору. И када јесте, није. И када шета, он мисли, ради. Његове мисли су стално усмерене на нова стварања, идеје, визије. А када се опусти, не можеш га препознати, духовит је, забаван, пун дечацке радости, али и тада необичан као што је необичан у озбиљном животу.

• Да ли сте задовољни његовим односом према дјеци?

Ја сам мајка, и као свака мајка, веома сам привржена, пожртвована, некада попустљива. Он је другачији, захтева дисциплину, али мислим да када буде више времена успевао да проводи са њима, смекшаће и његово срце, јер то су деца, они то умеју. Он жели да у њих угради људску племенитост, а истовремено озбиљност, односно одговорност према животу. Када се наши синови играју са својим оцем, мојој радости нема краја. Верујем да ће једнога дана постати људи достојни имена свога оца.

• Колико сте се Ви морали жртвовати обзиром на све његове обавезе?

Не сматрам да је то жртвовање и по мом мишљењу задатак и обавеза сваке мајке и јесте да буде уз децу и са децом, да и изведе их на прави пут, подучава, усмерава.Наравно да бих волела да је у многим ситуацијама био уз мене док су расли, али није и то је у реду.

• Да ли и од Вас као од пословне жене и директорке Слатких кућа очекује потпуну преданост послу и породици? Како усклађујете све те обавезе?

Имам ту срећу да имам изврстан тим сарадника око себе, који знају да су ми приоритет свих приоритета наша деца, и имају разумевања за то. Сви они, као и Председник Система, мени као Генералном директору Малопродајног Система Србије максимално помажу јер знају да носим одговорност за одгој и васпитање деце.

• Како сте се упознали и како сте успјели годинама да одржите прије свега његово поштовање, али и велику наклоност и љубав?

Упознали смо се тако сто шам ја као дипломирани економиста аплицирала и добила посао у Компанији Сwисслион. Он ће Вам рећи да сам се ја њему удварала, ја ћу Вам рећи да је обрнуто. Као што сам у неким од претходних питања рекла, препознали смо се, а све остало је здрава емоција, љубав!

• Хоћемо ли Вас у будућности чешће виђати у Херцеговини?

Наравно, ја Херцеговину изузетно волим, народ је срдачан и некако растерећенији него код нас у Србији. Одувек овде радо долазим и долазићу. И моја деца су заљубљена у постојбину њиховог оца, у Херцеговину.

Рејтинг.инфо