Манастир Завала (Фото: Горан Лучић)

„Ма­на­стир За­ва­ла на­ла­зи се на јед­ном кра­ју По­по­вог по­ља, та­мо гдје Тре­би­шњи­ца ско­ро под пра­вим углом скре­ће пут Ху­то­вог бла­та. Угра­ђен у сти­је­ну ко­ја се зо­ве Острог, овај древ­ни ма­на­стир ли­чи на не­ког ли­је­пог си­је­дог стар­ца, ко­ји на­сло­њен у ка­ме­ну сто­ли­цу гле­да плодно по­ље кроз ко­је те­че мо­дро­зе­ле­на Тре­би­шњи­ца.

Бог зна шта он та­ко за­ми­шљен, сје­тан и за­гле­дан пам­ти. Пам­ти чу­ве­ног про­ро­ка Гри­го­ри­ја ко­ји је са­хра­њен по соп­стве­ној же­љи под ње­го­вим пра­гом, да би га сви ко­ји ула­зе у ма­на­стир га­зи­ли и под­сје­ћа­ли на сми­ре­ње; сје­ћа се дје­ча­ка Сто­ја­на, ко­ји је у ње­му учио књи­гу чи­та­ти, а ка­сни­је све­ти­тељ постао под дру­гом сти­је­ном ко­ја се исто Острог зо­ве; сје­ћа се игу­ма­на Хри­сти­фо­ра, про­ро­ка и пје­сни­ка, и без­број­них ли­ца му­дра­ца и те­жа­ка ко­ји су до­ла­зи­ли и про­ла­зи­ли но­се­ћи на сво­јим ли­ци­ма тра­ги­ку по­сто­ја­ња и дра му спа­се­ња, и тра­же­ћи у ње­му, у ма­на­сти­ру, мир Бож­ји.“

Ово је вјероватно најбољи опис древног херцеговачког манастира који је владика Григорије дао у приповјетци „Завала“ која је објављена у његовој књизи „Преко прага“ која се сврстава међу најтиражнија дјела која је објавила задњих година највећа српска издавачака кућа – Лагуна .

Овај текст објавила је и Слободна Херцеговина, а можете га прочитати овдје 

Имајући свијест о озбиљности ситуације и опасности од короне која вреба на сваком кораку, као и о значају древног манастира трагикомично звучи наслов „Манастир Завала прекршио многе заповиједи стожера цивилне заштите“, објављен 29. марта на званичној страници општине Равно.

Вијест са званичног сајта општине Равно

Јасно је да чувена православна светковина ником ништа није згријешила.

Ако је неко починио прекршај то су учинили људи, а локална полиција је забиљежила возила која су пристигла у манастир Завала, а међу њима је, како наводи општински портал, било и дјеце и старијих од 65 година.

Шта то у пракси значи покушао је објаснити мостарски ТОП политички портал (како стоји у самом имену овог сајта).

Текст под насловом „МУП ХНК ПРОВОДИ ОШТРЕ МЈЕРЕ: Више од 100 Требињаца добиће казне од 500 КМ због присуства на литургији у Завали?“ уз ограђивање које оставља сваки знак питања указује на потенцијалне посљедице по вјернике који су посјетили манастир.

Политички ТОП портал је у свом тексту подсјетио да су државне власти забраниле јавна окупљања због ризика ширења вируса корона, као и да су и црквене власти предузеле мјере на сузбијању ове пошасти. У прилог томе наводи се саопштење владике захумско-херцеговачког и приморског Димитрија од 21. марта у коме је наведено да ће „монаси у манастирима наставити са редовним богослужбеним животом, молећи се, као и сви ми, за спасење читавог свијета и прекраћење ове нарастајуће заразне болести, али без присуства вјерника.“

Овај текст пренијели су бројни херцеговачки портали, а међу њима и Слободна Херцеговина.

Бурна историја манастира Завала описана je на сајту Епархије ЗХИП.

Манастир је више пута оштећен.

„Тако је било и током посљедњег рата када је знатно оштећена манастирска црква и конаци, и уништено српско село Завала, као и цијела манастирска парохија. Уз помоћ приложника и ктитора, манастир је обновљен, извршена је рестаурација фресака и обнова цркве, обновљен је манастирски конак, а све под надзором и трудом игумана завалског Василија.“

Зато и не чуди да су вјерници из свих крајева Херцеговине као своју духовну оазу одабрали управо овај манастир који је скривен од најфреквентнијих саобраћајница. Чак ни опасност од короне није спријечила вјернике да по навици спонтано дођу у манастир Завалу у коме су капије вијековима уназад и у добру и у злу отворене за све људе добре воље.

Листајући вијести на званичном сајту општине Равно видљива је и одлука коју није пренио ниједан херцеговачки портал, а која можда објашњава узрок трагикомичног наслова „Манастир Завала прекршио многе заповиједи стожера цивилне заштите“.

Наиме, 23. марта штаб цивилне заштите Хрватско-Неретванске жупаније донио је одлуку којом се „забрањује борављење особама на простору Опћине Равно, а које нису настањене у Опћини Равно“.

Од 23. марта грађанима других општина забрањен је боравак на територији општине Равно

Сајт општине је слабо посјећен, па је логично запитати се зашто патролна кола локалне полиције, умјесто на манастирском паркингу, нису била постављена на прилазима овој општини?

Можда се могло поставити и обавјештење, као привремени саобраћајни знак, да је потенцијалним посјетиоцима са других општина забрањен боравак на територији општине Равно.

Међутим, оваква дефиниција покренула би и многа питања. На првом мјесту стварну бригу о својим грађанима.

Наиме, на територији општине Равно налази се и насеље Иваница у којој живи стотињак српских повратника.

Суочени са бројним свакодневним практичним проблемима били су веома срећни када је прошлог љета потписан протокол којим се омогућује да неупоредиво ближа требињска хитна помоћ може да интервенише у овом насељу. Ипак, због школе, регистрације аутомобила и бројних других ствари које носи свакодневница, иако живе на територији општине Равно, српски повратници углавном имају документа Града Требиња.

Сад се намеће питање да ли су и српски повратници који живе у својим кућама на Иваници у прекршају, а да то и не знају.

Као што су пролазила многа зла, проћи ће и корона, а „ли­је­пи си­је­ди старац“ из приче владике Григорија исписаће тек дјелић историје из које ће се као антологијска глупост памтити наслов „Манастир Завала прекршио многе заповиједи стожера цивилне заштите“.