Влатко је први побиједио Турке код Билеће 27. августа 1388.
Гроб Влатка Вуковића налази се у Бољунима код Стоца у источној Херцеговини. (ФОТО: Бљесак.инфо)
Војвода Влатко Вуковић Косача (? – 1392) био је господар Хума, један је од родоначелника властелинске породице Косача, који уздигоше титулу херцега од Св. Саве и назваше своју област Херцеговина.
Војвода Влатко био је један од најбољих војсковођа краља Твртка Првог. Послије битке код Билеће у којој су турски одреди силовито побјеђени и протјерани, добио је задатак да предводи одреде које је краљ Твртко послао свом савезнику кнезу Лазару Хребељановићу у Косовској бици.
Кнез Лазар му је препустио команду над лијевим крилом које су чиниле трупе краља Твртка. Послије окончања битке, вратио се у Босну и Хум донијевши вијест о побједи, на основу чега је краљ Твртко слао извјештаје по Европи о хришћанској побједи у боју на Косову.
Умро је 1392. године, а наслиједио га је братанац Сандаљ Хранић Косача.
Унука Влатка Вуковића, била је краљица Босне, Катарина Косача Котроманић.
У част војводе Влатка Вуковића једна улица у Београду носи име Владетина – тако је српска епска поезија запамтила војводу Влатка, као војводу Владету.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
Поштовани,
сви Ви који сте прочитали овај текст и запитали се како је могуће да тако мало знамо о овом, скромно речено битном човјеку за српску историју, на кога ни Срби у Херцеговини не обраћају довољно пажњу ( не постоји ни један споменик војводи Влатку Вуковићу), морамо рећи да је управо то и био циљ текста. Да се запитате да ли довољно знате и свакако да наставите самостално истраживати и учити. Добили смо и добронамјерне савјете оних који су истраживали стећке тог подручја и сигурно је да боље познају саму област средњовјековних некропола – да је податак о гробном мјесту војводе Влатка у некрополи Бољуни, споран и да не постоје научне претпоставке за ту изричиту тврдњу. То уважавамо и имамо потребу да објаснимо како смо кренули тим трагом.
Хрвати из општине Столац и ХН жупаније, а и њихови новински текстови већ одавно, сад и врло јасно пишу како је у некрополи у Бољунима гробно мјесто војводе Влатка, баш оног што је био на Косову. Ту наводе и исказе мјештана, који како они преносе, памте предање својих старих да је ту сахрањен Влатко што побједи Турке.
Но, није то кључно. Ове године су некрополе Радимља и Бољуни уврштене на Унескову листу заштићене културне баштине. Остало је једино празно, неуписано поље те међународне повеље, чија је то ( ће бити) баштина!
Не бавећи се тиме да ли је Влатко Вуков, који почива у Бољунима баш онај велики војвода, већ пратећи наум хрватског-римокатоличког прозелитизма, хтјели смо обратити пажњу на овог српског властелина који би врло скоро могао „васкрснути“, попут његове унуке Катарине Косаче Котроманић и херцега Стефана Вукчића Косаче, у великог хрватског бојовника и племенитог римо-католика.
Искрен поздрав!
Војвода Влатко Вуковић је заиста био велики ратник и војсковођа, међутим није био и господар Хума. Моји преци су били господари Хума од када су населили Хум као архонти племена Риђани са продором Немањића према данашњој Источној Херцеговини и Неретви. О томе свједоче бројни документи у Дубровачком архиву, али и црква Св. Николе у Грмљанима који су изградили знатно прије Косовског боја (посвећена Преносу Мошти Св. Николе испод које је велико Грчко гробље). У вријеме војводе Влатка Вуковића господар Хума био је војвода Влатко Вучетић из Грмљана, а оба су заједно са требињским војводом покушали заузети Дубровник, о чему свједоче бројни документи у Дубровачком архиву. Вјековима смо били најбројније братство Хума, до Маричке и Косовске битке у којима је велики број братственика изгинуо. Већ одавно у Хуму не живи ниједан Вучетић (након пада Хума под Турску власт), али су се преселили као кнежеви Цернице, а касније у Грахово гдје су и даље били архонти и војводе племена Риђани, одакле су након Морејског и Кандијског рата населили стари град Котор и Херцег Нови. Грб војводее Влатка Вучетића и његових потомака (кнежева и војвода Риђана и Котора) налази се у старом граду Котору на трећем волту камене капије близу цркве Св. Николе, у Поморском музеју Котора (као једине православне Србске племићке породице која је живјела у старом граду Котору након доласка Млетачке Републике), али и у параклису манастира Подластва Грбаљска (Успењу Пресвете Богородице које приказује цара Лазара и молитву војске Богородици прије Косовског боја) и великој сали истоименог манастира.
Поштовани,
сви Ви који сте прочитали овај текст и запитали се како је могуће да тако мало знамо о овом, скромно речено битном човјеку за српску историју, на кога ни Срби у Херцеговини не обраћају довољно пажњу ( не постоји ни један споменик војводи Влатку Вуковићу), морамо рећи да је управо то и био циљ текста. Да се запитате да ли довољно знате и свакако да наставите самостално истраживати и учити. Добили смо и добронамјерне савјете оних који су истраживали стећке тог подручја и сигурно је да боље познају саму област средњовјековних некропола – да је податак о гробном мјесту војводе Влатка у некрополи Бољуни, споран и да не постоје научне претпоставке за ту изричиту тврдњу. То уважавамо и имамо потребу да објаснимо како смо кренули тим трагом.
Хрвати из општине Столац и ХН жупаније, а и њихови новински текстови већ одавно, сад и врло јасно пишу како је у некрополи у Бољунима гробно мјесто војводе Влатка, баш оног што је био на Косову. Ту наводе и исказе мјештана, који како они преносе, памте предање својих старих да је ту сахрањен Влатко што побједи Турке.
Но, није то кључно. Ове године су некрополе Радимља и Бољуни уврштене на Унескову листу заштићене културне баштине. Остало је једино празно, неуписано поље те међународне повеље, чија је то ( ће бити) баштина!
Не бавећи се тиме да ли је Влатко Вуков, који почива у Бољунима баш онај велики војвода, већ пратећи наум хрватског-римокатоличког прозелитизма, хтјели смо обратити пажњу на овог српског властелина који би врло скоро могао „васкрснути“, попут његове унуке Катарине Косаче Котроманић и херцега Стефана Вукчића Косаче, у великог хрватског бојовника и племенитог римо-католика.
Искрен поздрав!
Поштовани,
Војвода Влатко Вуковић је заиста био велики ратник и војсковођа, међутим није био и господар Хума. Моји преци су били господари Хума од када су населили Хум као архонти племена Риђани са продором Немањића према данашњој Источној Херцеговини и Неретви. О томе свједоче бројни документи у Дубровачком архиву, али и црква Св. Николе у Грмљанима који су изградили знатно прије Косовског боја (посвећена Преносу Мошти Св. Николе испод које је велико Грчко гробље). У вријеме војводе Влатка Вуковића господар Хума био је војвода Влатко Вучетић из Грмљана, а оба су заједно са требињским војводом покушали заузети Дубровник, о чему свједоче бројни документи у Дубровачком архиву. Вјековима смо били најбројније братство Хума, до Маричке и Косовске битке у којима је велики број братственика изгинуо. Већ одавно у Хуму не живи ниједан Вучетић (након пада Хума под Турску власт), али су се преселили као кнежеви Цернице, а касније у Грахово гдје су и даље били архонти и војводе племена Риђани, одакле су након Морејског и Кандијског рата населили стари град Котор и Херцег Нови. Грб војводее Влатка Вучетића и његових потомака (кнежева и војвода Риђана и Котора) налази се у старом граду Котору на трећем волту камене капије близу цркве Св. Николе, у Поморском музеју Котора (као једине православне Србске племићке породице која је живјела у старом граду Котору након доласка Млетачке Републике), али и у параклису манастира Подластва Грбаљска (Успењу Пресвете Богородице које приказује цара Лазара и молитву војске Богородици прије Косовског боја) и великој сали истоименог манастира.