• У суботу, 26. априла, пријепољски Дом културе је био средиште српске гусларске традиције, у којем је одржан 2. Меморијал „Радиша Томашевић“.

У знак сјећања на угледног добротвора, хуманисту и чувара епске традиције, Радишу Томашевића, Савез гуслара Србије је успоставио Меморијал као централну годишњу манифестацију Савеза, која се одржава у сарадњи са Друштвом гуслара „Радиша Томашевић“ из Пријепоља. Различите локалне околности нису спријечиле пријепољску гусларску публику да се одазове позиву и присуствује овој значајној гусларској манифестацији. Пробраним стиховима из „Горског вијенца“ и народне поезије, пјесмом уз струне гусала, Меморијал је отворио народни гуслар Бошко Вујачић.

Народни гуслар Бошко Вујачић и водитељ Раде Црногорац

Благосиљајући одржавање Меморијала, митрополит милешевски г. Атанасије је истакао важност одржања успомене на Радишу, његов лик и дјело, и изразио наду да ће његови насљедници и чувари традиције наставити Радишиним стопама.

Благослов архијереја: Митрополит милешевски Г. Атанасије

„Угледни српски домаћин Радиша, са испруженом дародавном руком за свакога коме је помоћ била потребна, остављао је неизбрисив траг захвалности пред онима који су умјели да буду захвални“, рекао је Жељко Чуровић, предсједник Савеза гуслара Србије, додајући да је „од оца остануло сину Владану, те је и он данас домаћин Савеза гуслара Србије.“

Предсједник Савеза гуслара Србије Жељко Чуровић: „Радиша је био темељ и ослонац не само породице, већ свих људи који су га окруживали.“

У знак дугогодишњег пријатељства са Радишом, народни гуслар Славко Алексић је написао и објавио књигу о Радиши, која је представљена и препоручена пажњи будућих читалаца. Речено је да пред нама имамо књигу пријатељске оданости као вјечну успомену на свијетли лик једног изузетног човјека. Своје прилоге за ову књигу дали су: Жељко Чуровић, Бошко Вујачић, Војо Вучићевић, Сава Обрадовић, Драган Куч, Саво Пушица, др Бобан Томић, Раде Црногорац и чланови друштва гуслара које је понијело Радишино име и окупило бројну публику, да бисмо се сабирали, како нас је и Радиша, у најбољем духу гостопримљивости, обичаја и традиције, деценијама сабирао и окупљао.

Славко Алексић: „Књигу о Радиши вреди у свет изнети.“

Алексић је посебан осврт направио на његов пријатељски однос са Радишом, наводећи: „Ми смо се знали пре него што смо се упознали. Мали је свет. И чим смо се видели постали смо своји, и кад си некоме као брат, онда те има заувек.“

„Књига о Радиши је написана мојим темпераментом: нежна, добростива, пријатељска – захвална. Оно што сам заборавио, истинитије је од оног што је у књизи записано, а и вероватно накнадно би требало дописивати. Писати о Радиши Томашевићу, то не може ниједан појединац, то могу сви који су га познавали, јер сви људи све знају. Али, књигу о Радиши вреди у свет изнети. У њој су поплочани путеви од његовог места рођења, па до последње тачке његовог световног живота. Мало је људи који то заслужују“, рекао је аутор књиге, народни гуслар Славко Алексић.

У знак захвалности, Друштво гуслара „Радиша Томашевић“ је Славку Алексићу даровало слику Белог анђела. Дар је уручио предсједник Друштва Драган Васојевић, који се обратио у име гусларског друштва и Општине Пријепоље, и изразио захвалност присутнима, а нарочито посебним гостима.

„Бели анђео“ за драгог пријатеља: Драган Васојевић уручује дар Славку Алексићу

У публици су били: митрополит милешевски Г. Атанасије са свештенством Епархије милешевске, породица Томашевић, представници Општине Невесиње, на челу са начелником Миленком Авдаловићем, извршни директор Хуманитарне организације „Стара Рашка“ Војо Вучићевић, предсједник Удружења Дурмитораца у Београду Реља Недић, представник братског Друштва гуслара „Карађорђе“ из Крагујевца Мијат Куч, те многобројни гости из Београда, Бијелог Поља, Прибоја, Нове Вароши, Жабљака и других мјеста да који су дошли да слушају гусле, колијевку суза и громова српског народа, у спомен родољуба, хуманисту и добротвора Радишу Томашевића.

Савез гуслара Србије је представио пригодни видео-прилог о Радиши Томашевићу, који је испраћен са нарочитом пажњом и поштовањем.

У програму су учествовали и гуслари: Вељко Ђурановић, Ђорђе Тановић, Властимир Бараћ, Драго Остојић, Зоран Остојић, Данило Пузовић, Мирко Љиљанић, Милован Грујичић и Ђорђије Вуковић, као и једанаестогодишњи гуслар из Чачка, Николај Јузбашић, који је својим раскошним гласом стекао нарочите похвале публике.

На младима свијет остаје: гуслар Николај Јузбашић из Чачка

Програм су својим наступом увеличале пјевачке групе: „Јабука“ из Пријепоља, „Тромеђа“ из Пљеваља, „Извика“ из Нове Вароши и Женска пјевачка група из Рогатице. Снагу изворности представили су и етно-појци: Сандра Пантовић и Новка Петровић. Програм је водио Раде Црногорац.

Здравичар Вук Пантовић одржао је пригодну здравицу, испраћену бројним аплаузима, и даровао гусле са ликом Радише Томашевића Николи Томашевићу, Радишином најстаријем унуку.

Дар за насљедника: Вук Пантовић дарује гусле Радишином унуку Николи

Током обимног и обухватног гусларског програма на Меморијалу, пријепољска публика је са великом пажњом и уживањем слушала гусле, колијевку суза и громова, а након закључења програма, организатори су свим присутнима даровали по примјерак књиге „Радиша“, аутора Славка Алексића.

Светосавском свјетлошћу озарено Пријепоље, као тачка додира најбољих старорашких и старохерцеговачких народних традиција и обичаја, поново је потврдило своју приврженост гуслама и епској димензији српске културе. Чланови Друштва гуслара су најавили будуће пројекте везане за афирмацију гусларске традиције међу млађим пријепољским нараштајима. Тако ће се добротворна мисија Радише Томашевића наставити на најбољи начин, уз струне гусала, на завичајним извориштима једне велике традиције српског народа.