• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
Благородством србство дише… (Или – наставак из серијала „Србин у Русији“)
ДАН КАДА ЈЕ СПРЖЕНО ЦЕТИЊЕ
Херцеговац Александар Таушан је најбољи гуслар Србије, а своје умеће преноси у бесплатној школи гуслања у Панчеву
ЗБОГ ПЈЕСМЕ У ЗАТВОР? На пет мјесеци осуђени Ристо Лечић и Славко Алексић
Како су у средњем вијеку ријешавани спорови између Дубровчана и Требињаца?
Служба свештеномученику Јоаникију, Mитрополиту црногорско-приморском и са њиме пострадалим Новомученицима
КРУШЕВИЦА КОД ЉУБИЊА, 17. ЈУН 2022. ГОДИНЕ: Освјештање цркве свештеномученика Јоаникија Липовца
19. САБОР СТАРОГ ПЈЕВАЊА У СРБА: Љубињке освојиле прво мјесто у Горажду
ВЛАДИКА ДИМИТРИЈЕ СЛУЖИО НА ТРОЈИЧИНДАН У МОСТАРУ (ФОТО/ВИДЕО)
БЕОГРАД, 15. ЈУН 2022. ГОДИНЕ: Разговор са Емиром Кустурицом поводом књиге „Видиш ли да не видим“

50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Легенда о току ријеке Требишњице

Датум 13. 12. 2017.
Уређује : Слободна Херцеговина

Прелазак на јужну страну испод Туља попраћен је легендом према којој је Свети Сава ријеку од Требиња до Туља водио кроз шуму самим подножјем брда.

»Било је ручано доба, па Свети Сава пободе штап којим је водио реку, заустави је и прокуне сваког онога ко му штап дирне, а тако исто и место где му је штап био пободен.  О Требишњици, њеном изворишту, току и понору бавили су се многи истраживача о чему свједоче бројни стручни радови. Све је озбиљније почело доласком Ауастоугарске крајем деветнаестог вијека. Због посебног интереса Аустоугарске науке према географија овог подручја развила се нова дисциплина геоморфологија што је омогућило да се Требишњица ту уклопи као посебно занимљива тема из тога периода Аустријски географ Едмунд Рихтер сматрао је да »нема знаменитије« кршке ријеке која »завршује у понорима« од Требишњице (1905, 401), док је чешки географ Карел Абсолон истицао како више кршких ријека из Попова поља подземно одлази до мора, те да је међу њима највећа Омбла, уједно и »највећа подземна ријека на свијету« (1916).

Црвене стијене

На источном рубу долине горњег тока Требишњице налази се најстарије овдје познато људско станиште, Црвена стијена код Петровића (Црна Гора), с богатим културним наслагама старијим од 40 хиљада година (Баслер 1978). Крајолик се зацијело снажно мијењао јер у Црвеној стијени има трагова катаклизмичких зарушавања, слојева вулканског пепела, и дугих прекида у културним траговима..
У часопису Економија-екологија подробније је обрађено све о Требишњици, њеном току и енергеској искориштености под насловом:”Требишњица јуче највећа понорница ,а данас фабрика струје, сутра…?” Овом приликом доносимо прилог о Легенди настанка Требишњице.

Извор Требишњице

У вријеме Краљевине Југославије о Требишњица постоје схваћања која су под Цвијићевим утјецајем усвојили дијелови српске елите – према којима је »она красна ријека понорница која је доспела и у уџбенике« – и мреже светих мјеста која све више добијају и политичка значења.

Тако, Иванишевић, српски политичар близак Двору, рођен у Попову пољу, ток Требишњице означава културно историјским, у правилу вјерским тачкама: по њему, она протјече између »два позната историјска манастира Добрићева и Косијерова«, затим се спушта на Ластву, па кружи кроз Требињско поље испод саме требињске старе тврђаве, »држи се подножја северне стране, протиче испод самог манастира Тврдоша«, испод Туља улази из Шуме у Попово поље, онда прелази потпуно на јужну страну поља, до испод манастира Завале и села Равног, силазећи у Доње Попово поље, »где постепено нестаје у вртачама које ждеру воду«.

Прелазак на јужну страну испод Туља попраћен је легендом према којој је Свети Сава ријеку од Требиња до Туља водио кроз шуму самим подножјем брда. »Било је ручано доба, па Свети Сава пободе штап којим је водио реку, заустави је и прокуне сваког онога ко му штап дирне, а тако исто и место где му је штап био пободен. Док је био на ручку у Туљу, неко чобанче извади штап и река појури на другу страну. Дијете се удави и на том се мјесту створи велики вир под именом Крђан« (Иванишевић 2001, 12).

Видљиво је да се дужина и све важније промјене на току Требишњице изражавају и мјере светим мјестима. Простор је иначе празна геометрија! Паралелно са давањем светих обиљежја крајолицима, традицијски видика има и функционалан однос. Природа се узима на начин који људи свакодневно користе: земља је добра за орање, пашњаци за стоку, итд. Многи људи осјећају се функционално повезани с природом која може трајати генерацијама (Бујис ет ал 2006).

Попово поље са кривудавом Требишњицом

Иванишевић ће, као и његови претходници, бити свјестан изузетно позитивне димензије Требишњице, јер својим талогом »чине Попову пољу оно што чини Нил за Мисир«.

Некад било

Аустријско-босански геолог Фриедрих Катзер фасциниран је брзином којом би се Требишњица разлила и потопила Попово поље. Након јесењих киша за четири сата потоне поље до Равног – отприлике средине поља по уздужној оси – вода се повуче на прољеће, а некад тако касно љети да не може бити засијано.

Међутим, он ће истодобно кривити Требишњицу за тежак живот Поповаца. Бројне трагичне забиљешке о утапањима, која су такођер чиниле њезину традицијску слику, тумаче се не више само као знак судбине, него се почињу приписивати Требишњици као њезино недјело, да би дошло до промјена шесдесетих година двадесетог вијека,Изградњом бране Грнчарево ријека Требишњица сада протиче Поповим пољем уредјеним каналима и више нема штетних поплава.

 Војислав Гњато

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Не пропустите приче о Требишњици из пера Војислава Гњата
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Не пропустите приче о Требишњици из пера Војислава Гњата
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Завичајна љубав
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Завичајна љубав
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ријека инспирисала сликаре, пјеснике, фотографе
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ријека инспирисала сликаре, пјеснике, фотографе
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Највећа понорница на свијету
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Највећа понорница на свијету
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Добро јутро, ја ти вељу! Мељу, мељу...
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Добро јутро, ја ти вељу! Мељу, мељу...
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Млинарева мудрост
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Млинарева мудрост
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ријека без повратка
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ријека без повратка
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ловочувар Крсто
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Ловочувар Крсто
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Вјечна љубав
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Вјечна љубав
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Требишњица, највећа ријека понорница, данас фабрика струје
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Требишњица, највећа ријека понорница, данас фабрика струје
О аутору
  • google-share
Previous Story

Живот Срба у Дубровнику уочи Априлског рата 1941. године

Next Story

ТРЕБИЊЕ: Дочек Нове године на Тргу слободе уз „Blah Blah band“ и „Кругове у житу“ (ВИДЕО)

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

Благородством србство дише… (Или – наставак из серијала „Србин у Русији“)

Posted On 25. 06. 2022.

ДАН КАДА ЈЕ СПРЖЕНО ЦЕТИЊЕ

Posted On 23. 06. 2022.

Херцеговац Александар Таушан је најбољи гуслар Србије, а своје умеће преноси у бесплатној школи гуслања у Панчеву

Posted On 23. 06. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Mnogo ljudi koje licno poznajem je...

Posted On 22. 06. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 13. 06. 2022.

Али има једна огромна мана у с...

Posted On 07. 06. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...