• У његовом млину било је увијек живо,збијале су се шале, досјетке а најинтересантнија је прича о сусрету са некадашњим затвореницима Билећког логора.

Јевто Попара власник млина на Требишњици по политичком опредељењу радикал некад посланик у Скупштини Краљевине Црне Горе познат као човјек који је изборе добијао купујући парама гласаче био је и велики шерет..Четрдесетих година прошлог вијека када су у Билећком логору боравили политички затовреници Комунистичке партије и када су изборили своје право да једном седмично могу групно да изађу на обале ријеке Требишњице многи од њих упознали су чика Јевту и у његовом млину о стављали писма која се водила до њихових породица.

Језеро је прогутало млинара, воденицу скоро и Кулетину.
Када се рат завршио многи од њих стекли су високе војне чинове и причајући својим најближим како су везу остваривали преко чика Јевте пожеле да посјете Јевта док је још био у животу. Било је ту генерала , пуковника и других чинова и тај сусрет био је срдачан.Међутим није му се баш допало понашање генералица.Приликом сусрета једна од њих рече:
Здраво друже Јевто!
Бог ти помого , одговори Јевто.
Какав бог нема бога, рече генералица.
Слава му и милост одговори Јевто!
Па нико га није видио?
Па ни ја код теби нисам видио ону ствар а вјерујем да је имаш недаде се збунити Јевто.

У његовом млину било је увјек живо збијале су се многе шале нарочито кад треба самљевено жито паљаром спремати у цакове и тада предстоји посао од кога зависи безбједан пут .Само јачи мушкарци су могли сами да одраде овај посао.Требало је с обје стране самара натоварити цакове, везати тако да не крива ни на једну страну.Ако се то није могло уједначити онда се обично неки већи камен стављао у „трешељ“ради одржавања равнотеже како цакови неби спали са самара.
Својевремено је Јевто причао збијајући шалу на рачун тога да је нека кума из Пилатоваца стално се у млину жалила да јој увјек крива али није дала да јој се метне у „трешељ“.
Поткивање коња понекад се обаљало у браварској радионици Јевтовог сина Дејана која се налазила у близини млина.Он је бринуо и о црпној водоводној пумпи која је снадбјевала град и логор са водом за пиће.Љети кад пресуше изворишта пећине су биле скровиште и легла разних птица и гмизаваца.И данас се у појединим приобалним селима око језера понекад се чује пјесма:
Неста пруге жељезнице
И ријеке Требишњице

Одломак из приче
РИЈЕКА ОДБЈЕГЛОГ ДЈЕТИЊСТВА
аутора Војислава Воја Гњата
Билећка трилогија издање 2011.