Братственици осим из Љубиња и Требиња, пристигли са разних стране свијета, међу њима и двоје из Америке (Јелена Лугоња Милошевић из Хјустона и Горан Лугоња из Мајамија), прво су посјетили стару кућу у Поторцима, у селу Доњој Ивици, одакле вуку далеке коријене – и гдје је прије 100 година било 11 њихових кућа. Након тога су обишли сеоско гробље, гдје су гробови њихових предака, а потом дружење наставили, уз јело, пјесму и музику, у ресторану „Звијезда“ код Љубиња. Kонферансје угодног једнодневног дружења био је некадашњи новинар Радио Требиња Миливоје Бештић.
Удружење братства Лугоња формирано је 2007. године, а саборовања братства се одржавају сваких пет година, крајем мјесеца јула.
Из прегршти занимљивости које смо чули током суботњег дружења с Лугоњама издвајамо тек неколико: најпознатији Лугоња у Америци био је Влајко /Марков/ (1898 – 1977), покретач српских новина „Американски Србобран“ и спикер на „Гласу Америке“. За Влајка још кажу да је 1931. основао Српски певачки савез, и да је „био и остао амбасадор српске пјесме у Америци. Један од барјактара на Вучјем долу (1877. године) био је Васо (Трифков) Лугоња, народни главар и ратник.
Такође један од чувених љубињских ловаца на змије отровнице био Лугоња – Јанко (Лазарев), док је, рецимо, Спаосје (Савин) био први професионални возач у породици, а носио је диплому босанско – херцговачке Ауто – школе са бројем 10, и возио оне некадашње популарне плаве аутобусе док је у Херцеговини било још сасвим мало асфалтираних путева…Уз то, поједине Лугоњуше биле су чувене по љепоти, па се у братству с поносим истиче како је Драгица (Томислава) Лугоње из Чикага била љепотица тог великог града и да се удала за брата Милана Стојадиновића, док је њену, такође лијепу сестру Радојку, оженио један грчки велепосједник. А с ове стране Атлантика, тачније у Сарајеву, у пјесму је ушла њихова братственица: „Од Илиџе па до Марин Двора/ најљепша је од Лугоња Зора!“
Свим учесницима и гостима Четвртог сабора братства Лугоња, домаћин др Вукашин Лугоња поклонио је своју нову пјесничку књигу мало необичног наслова „У добру смо добро посрнули“, а потом је у званичном дијелу програма предао и заставу братства Софији Лугоњи из Београда, која би требало да буде домаћин Петог сабора, крајем јула 2022. године.
