• Херцеговину су ове године пожари због суше погодили раније него што је то било претходних година.

Изгорјело је око седам и по хиљада хектара ниског растиња и шуме. Економска штета још се сабира, а о еколошкој се нико не усуђује да говори.

Ватра је угашена, терен је остао пуст. Посљедице су стравичне, ако се зна да су, у посљедњих двадесетак година, пожари харали истим подручјима неколико пута. Структура тла, за једну генерацију становништва, је уништена.

„У идеалним условима, на подручју крша, не сигурно испод 40-50 година, да би се почео стварати нови матични слој“, каже директор Центра за газдовање кршом Требиње Бранко Тасовац.

У Љубињу, на 15-20 одсто изгорјеле територије општине, пчеларство, сточарство и ловство, немогући су дужи низ година.

„Памтим тај крај, када је био зелен и пошумљен. Шума с сигурно неће обновити“, нагласио је Ранко Радић из Ватрогасног друштва Љубиње.

„По мом мишљењу, то је изгубљена територија, ту је изгорјело око три и по хиљаде хектара“, сматра начелник општине љубиње Дарко Крунић.

Ерозије земљишта додатно мијењају терен. Планским пошумљавањем, на нивоу године, једва се може обновити 0,001 одсто површине.

„Отприлике, ми ћемо се свести на причу о стакленој башти, било који облак да наиђе у Херцеговину, он ће се разбити“, додао је Радић.

Укупна економска штета често се мјери милионима. Ватрогасци, послије сваког пожара, своде рачуне чиме могу интервенисати на новом пожару. Свака сезона захтијева нову одјећу, личну опрему и технику.

„Наша јединица ће имати око сто педесет хиљада марака штете, посматрано све скупа“, рекао је старјешина Територијалне ватрогасне једице Требиње Трипо Ћук.

Еколошке посљедице пожара су, према незваничним процјенама, десет и више пута погубније од економских. Због намјерног паљења ватре, из личних интереса, непажње или нечег трећег, измијењена је климатолошка слика. Санкција, нажалост, нема.

РТРС