Формирање хидроакумулације Билећко језеро завршено је 1967. године, а брана Гранчарево пуштена је у рад 1968. године. Посљедњи становници Завођа исељени су већ 1966. Дакле, прије 50 година билећка општина остала је без најљепшег, најплоднијег и културолошки најбогатијег дијела своје територије.
Да се ради о простору са изузетним културним насљеђем говоре бројни научно-истраживачки и конзерваторски пројекти који су шездесетих година прошлога вијека спроведени на том широком локалитету.
Познати публициста и хроничар Војислав Војо Гњато један је од малог броја живих људи који су видјели Требишњицу у горњем дијелу њеног тока.
У наредних неколико дана портал Слободна Херцеговина објавиће приче Војислава Гњата у којима ће бити приказана његова сјећања на Требишњицу – истинског и моћног владара свим крашким ријекама.
Ове приче уједно су и прилог аутора и портала СХ надолазећој манифестацији „50 година од формирања Билећког језера“коју организује СПКД „Просвјета“.
Циљ ове манифестације, која ће се одржати у Билећи, је да се обликује један новији, савременији и свеобухватан поглед на укупно насљеђе билећког Завођа и да се то капитализује у виду дигиталне библиографије сликовне грађе, изложбе, монографије и, евентуално, документарног филма. Други циљ заснива се на чињеници да је насљеђе Завођа све мање познато новим генерацијама и скоро се више не подразумијева као саставни дио идентитета и културног памћења Билеће.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
