• Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права, Народна библиотека Невесиње организовала је вечерас предавање на тему „Национални идентитет и историја српске културе“. Предавање је одржао истакнути српски интелектуалац, историчар књижевности и универзитетски професор са Филолошког факултета Универзитета у Београду Мило Ломпар.

Професор Ломпар рекао је да се питање о националном идентитету, као и питање о индивидуалном идентитету, увијек суочава са дилемом да ли је ријеч о нечему што је непромјенљиво или о нечему што се у времену мијења.

– Често се за оно што је непромјенљиво једино сматра да је трајно, а да оно што се у времену мијења јесте нешто што временом пролази и нестаје – додао је Ломпар.

Он је истакао да идентитет у себи има способност да у исто вријеме буде нешто трајно, што траје у човјековом животу од почетка до краја живота, тако и да се мијења као што се и људско биће мијења.

Пет историјских елемената српског културног обрасца

Ломпар је нагласио да је основна нит овог предавања везана за српски културни идентитет и за фазе у којима је пролазио кроз одређене историјске мијене. Он је додао да се ту издваја пет елемената српског културног обрасца, који је видљив са данашње осматрачнице, а то је у протеклих осам до десет вијекова српске културе и бива на неки начин препознат у свакој од преломних епоха.

– Прва таква епоха је везана за светосавску традицију, и тај светосавски печат је нешто што у том идентитету траје пуних осам вијекова. Други моменат јесте косовска традиција, која је дала посебан печат и у светосавској традицији и самом заласку средњег вијека. Трећи моменат је карактеристичан за судбину нашег народа, а то је помјерање са југа на сјевер и са истока на запад, и то изражавамо са ријечи сеобе, како и гласи наслов романа Милоша Црњанског. Четврти моменат је секуларно искуство, то је модерна епоха, а као битан конституент улази идеја о држави и карактеристична је за 18. и 19. вијек. Пети моменат српског културног идентитета је оно што је у 20. вијеку унијето као нова чињеница, а то је искуство геноцида. Тако ових пет компоненти имају своје различите рукавце и оне одређују историјски ход српске културе у времену, и показују како се одређени садржаји националног идентитета мијењају и преображавају, и унутар тога остају исти у свом основном значењу – појаснио је Ломпар.

Лични примјер као морална оријентација

Ломпар је рекао да у временима као што су наша постоји само једно начело, а то је лични примјер. Друга начела су високо распаднута и раслабљена, а елементи препознавања људи су прилично постали магловити, и зато морамо посматрати лични примјер.

– Веома сам се обрадовао када сам у Невесињу на једној згради видио мурал митрополита Амфилохија, који је управо лични примјер тродеценијске борбе. Та борба је често изгледала узалудна, али је имала циљ, и на крају је дала свој резултат. Према томе, не можемо вјеровати људима у чије личне примјере не вјерујемо – поручио је Ломпар.

Он је додао да српски народ има пред собом избор да изабере свој културни идентитет, није ријеч о наметању, о сили, или да је то неизбјежно, него да је то избор који у овом смислу одлучује о његовој судбини.

Поводом Свјетског дана књиге и ауторских права директор Народне библиотеке Синиша Килибарда истакао је да читање побољшава комуникацијске вјештине, фокус и концентрацију, проширује вокабулар, помаже у учењу и развија вјештине критичког размишљања.

– Због тога је посебно важно помоћи дјеци да заволе књигу и читање – додао је Килибарда.

Народна библиотека Невесиње наградила је најактивније читаоце писане ријечи у протеклој години. Највреднији читалац у категорији основаца је Марија Кнежевић, а у категорији средњошколаца Кристина Кулаш. Најбољи читалац у категорији одраслих је Сандра Михић, а у категорији пензионера награђен је Ранко Граховац.

ИЗВОР: РАДИО НЕВЕСИЊЕ