• За Србе католике Соколство је било цемент у темељима Југославије. (1)

Соколско друштво Дубровник упутило је 28. јула 1938. представку М. Стојадиновићу : „Да би омели напредак соколства у срезу Дубровник, које је бројало 26 соколских чета, са олтара се проповедало против соколства и претило пакленим мукама онима, који ступе, или остану у соколској организацији. Чак, штавише, претило се и животом и имовином. Неки су наши чланови били заиста тучени, а некима је упропашћена имовина.

Сукоби с клером и напади на имовину

У години 1936. паљени су стогови сена и ишчупано на стотине чокота лозе нашим члановима, потпаљена је соколана у Орашцу. Године 1937. запаљен је соколски дом соколске чете Поповићи (Конавле). Исте године је руља сепаратиста полупала излоге на дућанима наших чланова, а пре неколико дана, под кућу у којој се налази соколска чета у Пострењу, подметнут је динамит.” Услед оваквих притисака соколске чете у Мрцинама, Витаљини, Плочицама, Комолцу и Осојнику сасвим су престале са радом. Старешинство дубровачког соколског друштва закључило је да је соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС.  (2)

Утицај свештенства на део омладине у Дубровнику био је уочен од српског листа „Дубровник”. Приликом традиционалних свечаности Бокељске морнарице 1937. у Саборној цркви у Котору биле су изложене моћи св. Трипуна. У чланку посвећеном тој теми лист „Дубровник” нагласио је да су свете моћи кадили тамјаном заједнички православни и католички свештеници. Истакао је да је овај пример вјерске сношљивости навео за размишљање једном делу католичке омладине у Дубровнику која је често у друштву свештеника. (3)

Црне заставе у част усташа: Лицемерје и политичка подметања

Због жалости за жртвама сукоба у Сењу 8. и 9. маја 1937, који су изазвале Павелићеве “усташе”, многе цркве у Дубровнику  истакле су црне заставе.  Међу њима и бискупски двор. (4)

Лист „Дубровник” је констатовао да су фратри фрањевци а за њима доминиканци и бискуп у Дубровнику жалили за “усташама” и анализирајући њихове реакције на вест о смрти бискупа Фране Ућелинија-Тице истакао: „Док су они оплакивали и тиме глорификовали такове елементе, већина у граду није ни била на чисту чему та жалост. … Али кад је …преминуо не само један њихов брат у Христу, већ истински родољуб, проповједник братске љубави и вјерске сношљивости, кад је цио честити и прави Дубровник заридао за овако тешким губитком, ти исти слуге божје не дадоше никаквог знака саосјећаја. С једне стране жале и глорификују антидржавне елементе а овамо багателишу праве, искрене и честите родољубе. И ова чељад одгајају и школују младост, народну узданицу, у својој гимназији. Има ли се та, од њих одгојена младост, угледати у оне, које њихови учитељи жале и глорификују ? ” (5)

Цветковић–Мачек споразум и неприхватање новог положаја

Споразумом  Цветковић-Мачек 26.8.1939.  Дубровник  је  одвојен  од  Зетске  бановине  и   додељен  новоствореној  Бановини  Хрватској.  Лист Срба католика „Дубровник” наставио је  борбу против хрватске хајке на све српско и југословенско. Уредник листа Кристо Доминковић био је предратни члан Српског сокола и борац против Аустрије и њених верних слугу Хрвата. У листу „Дубровник” истакнуто је : „Најновији развој прилика … метнуо је  Дубровник у веома неприродан географски положај, који га је довео у везу са оним крајевима, са којима никада није имао, ама баш ништа, заједничког. Дошавши у такав положај, он је сада изложен немилим, безразложним а често до невјероватности тешким ударцима који без милости погађају, без разлике имена, све родољубне елементе у њему. У тако тешким приликама морамо да водимо борбу и да узимљемо у заштиту национални елеменат у  Дубровнику, којему се супроставља  повампирени дух из 1914 године.” (6)

Хајка на соколе: Динамит, откази и анатеме

Лист „Дубровник” пренео  је 30. септембра 1939. писање клерикално-мачековског листа „Народна Свијест” да је њен као и свих оних који мисле као она, главни задатак уништење сокола. По њој свакога ко је био члан сокола требало је не само анатемисати већ уништити, истерати из службе и бацити на  улицу. (7)

Хајку на соколске домове подстицала је штампа, нарочито клерикална. У листу „Дубровнику” се истицало : „објављује такове написе, који индиректно подстичу неодговорне елементе да протузаконито посижу за сокол. имовином, па тиме сами сеју неред и незаконитост, ”. У соколском дому у Жупи дубровачкој у коме су становали привремено позвани у војску по писању листа „Дубровник” : „неки зликовци намјестише једну топовску чауру напуњену екразитом, заливену цементом и провиђењу са упаљачем, фитиљом. Срећом да су војници, који су ту у Соколском дому, открили тај атентат и осујетили га, али до сада, колико знамо, нијесу пронађени зликовци.” (8)

„Свећеник терориста” и забрана карте Југославије

Колики је био утицај католичког свештенства повезаног са хрватским сепаратистима може се видети из следећег случаја. У часопису „Братство” гласнику Соколске жупе Осијек, од 15. новембра 1939. изашао је чланак „Свећеник терориста” у коме се истиче да је у излогу једне дубровачке књижаре била изложена карта Краљевине Југославије са прегледом вероисповести, према званичној статистици из 1931. Један свештеник, који није био из Дубровника, затражио је од намештеника књижаре да се карта из излога уклони, јер ће у противном излог бити разбијен.  Карта је била уклоњена. (9)

Дан Уједињења као окидач за политичку освету

Власт ХСС у Дубровнику светила се соколима због прославе празника Дана Уједињења 1939. Из Дубровника су писали „Соколском Гласнику” да је био премештен просветар дубровачког сокола брат Радовић, а решен је службе одмах након Празника Уједињења, на коме је одржао родољубив говор.(10)

На подстицај из Херцеговине и помоћи присталица Народне одбране, чланства Сокола и Јадранске страже, а под руководством Мирка Станковића, одржан је 16. децембра 1939. „јавни договор” у циљу „окупљања српства као народа” и подстицања „националне акције” у циљу „бескомпромисног одржавања свих установа које су битне за чување и одржавање народног јединства”. (11)

Судска борба за Соколску Спонзу: Правда из Загреба

На првом спрату Спонзе соколи су организовали своје прославе, предавања и манифестације у својим репрезентативним просторијама у Дубровнику. У среском суду у Дубровнику одржан је претрес по тужби Градског поглаварства. У тужби  се тражило од Соколског друштва у Дубровнику да, у року од 15 дана, испразни друштвене просторије. Правни заступник Соколског друштва Дубровник, др. З. Стојковић, тврдио је да су соколима зајамчене просторије све док соко као такав постоји. Судија је изјавио, да придржава себи, да накнадно изда писмену пресуду. (12)

Дубровачка општина отказала је Соколском друштву у Дубровнику, за просторије које су биле власништво општине. О отказу је писао  лист „Дубровник”. Лист „Соколски гласник” пренео је 2 августа 1940. сажето приказ текста о отказу просторија Соколском друштву  у Дубровнику из листа „Дубровник” под називом „Хрватски и српски соколи у Дубровнику”. (13)

Соколи су тврдили да општина по уговору није могла да откаже соколском друштву и да се ради о акту политичке шикане. Суд је дао за право општини, а Окружни суд је ту пресуду потврдио. Дубровачки соколи су се жалили на Сто седморице у Загребу, који је одбацио раније пресуде, и одлучио да општина нема права тражити од сокола да напусти просторије. Одлука Стола седморице изазвала је велико задовољство не само у редовима сокола у Дубровнику, него и код свих трезвених Хрвата и Срба, који су сматрали да се аутономне и остале власти, не смеју поводити за уличним букачима, “већ да се имају држати реда и закона, и тражити елементе који спајају све грађане, без разлике, у данашњим временима”. Загребачка штампа бележила је одлуку Стола седморице без коментара. Љубљанско “Јутро” писало је да је та одлука “изазвала врло пријатан утисак, јер није била никаква тајна, да је отказивање просторија, са стране дубровачке општине, представљало партизански акт, без икакве потребе”. “Југословенска пошта” из Сарајева истакла је “… да се суд знао издићи високо изнад партијског диктата, и њу су поздравили сви добромислећи дубровачки грађани”. Почетком 1941. одржано је ново рочиште по тужби дубровачке општине. Општина је тврдила да да су јој просторије потребне за њене уреде, и за то да их поправи. Претрес је био одгођен за 9 април 1941, да би био прочитан елаборат техничког одсека општине о тим просторијама.   (14)

Соколски дух живи упркос репресији

Поморски капетан Нико Бауле био је изабран за потпретсједника у Управном одбору Обласног одбора Јадранске страже у Дубровнику 1940. (15)  Скупштина Соколског друштва Дубровник одржана је крајем фебруара 1941. у присуству бројног чланства и делегата жупе брата Јелачића. Скупштину је отворио брат др. Стојковић подвукавши пожртвовани рад управе, која је била због премештања и одласка из Дубровника њених најбољих раденика десеткована.  Била је изабрана иста управа са малим изменама, на челу са братом капетаном Ником Бауле. Да би се одужила свом дугогодишњем старешини, брату Нику Шутићу, који је свој несебични соколски рад платио отпуштањем из службе Градског поглаварства и био присиљен да далеко ван зидина свог родног места тражи кору круха, скупштина га је изабрала за доживотног друштвеног старешину. (16)

У Ћилипима 30. 8. 1940. отворен је Еухаристијски конгрес. На процесији је иступала у војничком ставу сатнија Хрватске народне заштите, предвођена заповедником Пером Бакићем. За њима су следили крижари. О томе је писала клерикално-мачековска  „Народна Свијест” из Дубровника у чланку „Триумф вјере у Чилипима” који је објављен на насловној страни листа. (17)

После Априлског рата 1941. у Независној Држави Хрватској  Савез сокола забрањен је, а чланови изложени прогону. Старешина соколске чете у Орашцу Карло Ракиџија преживео је усташки терор. Пред Комисијом за утврђивање ратних злочина дао је 1.12.1944. изјаву : ,,Кад сам био од усташа стрпан у затвор у јуну 1941. године доживео сам много ужаса, јер је у затвору нестајало многих другова. Најужаснија је била ноћ од 30. јуна на 1. јула када су извели 14 жртава које су стријељали на Рудинама изнад Стона. Све  ово су правили усташе из Орашца. Тужбу против мене потписао је жупник из Трстена дон Нико Дарешић, усташки повјереник.”(18)  По изјави Николе Милованова поморски капетан Нико Бауле, Србин католик, родом са Шипана био је први организатор илегалног Равногорског покрета у Дубровнику. Ухапшен је у усташкој провали марта-априла 1944. у Дубровнику и завршио је у  логору Јасеновац.

Соколство, због своје југословенске либералне и антиклерикалне идеологије било изложено нападима од стране римокатоличког клера удруженог са припадницима ХСС. За Србе католике Соколство је било цемент у темељима Југославије. После стварања Бановине Хрватске  српски лист  „Дубровник” наставио је  борбу против хрватске хајке на све српско и југословенско. У Дубровнику је био организован отпор од стране српских и југословенских друштава. На челу отпора био је капетан Нико Бауле. О нападима и о утицају клерикалаца на омладину писала је домаћа штампа. Такође и о могућим последицама тог клерикалног утицаја.  Свој утицај клерикалци су искористили за ширење мржње и хајку на соколе. Све  што се дешавало у Бановини Хрватској било је увод у оно што се дешавало у НДХ.

Саша Недељковић
члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

1. „Једна потреба и једно право Срба католика”, „Дубровник”,  Дубровник, 1.јула 1939, бр. 26, стр. 1;

2. Никола Жутић, „Соколи”, Београд, 1991, стр. 127, 133, 169-171;

3. „Вјерска сношљивост”, „Дубровник”, Дубровник,13 фебруара 1937, бр. 2, стр.3;

4. „Чудне појаве”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр.16, стр.3;

5. „Упоређење, које се не смије заборавити”, „Дубровник”, бр. 18, Дубровник, 5 Јуни 1937, стр.4;

6. „Нашим поштованим претплатницима и пријатељима”, ,,Дубровник”, Дубровник, 30 децембра 1939, бр. 52, стр. 4;

7. „У том грму зец лежи”, „Дубровник”, Дубровник, 30 септембар 1939, бр. 39, стр. 3;

8. „Хајка на соколске домове”, „Дубровник”, Дубровник, 4. новембра 1939, бр. 44, стр. 3;

9. „Свећеник терориста”, „Братство”, Соколска жупа Осијек, 15 новембра 1939, бр. 11, стр. 221;

1.  „Низ конкретних чињеница на одговор „Обзору”, „Соколски Гласник“, Београд, 15 децембар 1939, бр. 50, стр. 4;

2. „Дубровник у народноослободилачкој борби и социјалистичкој револуцији 1941-1945”, Сплит 1985, стр. 1051;

3. „Кратке вести из нашег соколства“, „Соколски гласник”,  Београд, 4 јули 1940, бр. 27, стр. 4;

4. „Хрватски и српски соколи у Дубровнику”, „Соколски гласник”,  Београд, 2 август 1940, бр. 31, стр. 2;

5. „Соколском друштву Дубровник признато је његово право!”, „Соколски гласник”,  Београд, 13 децембар 1940,  бр. 50, стр. 2; „Дубровачка општина и соколско друштво”, „Соколски гласник”,  Београд, 28 март 1941,  бр. 13, стр 7;

6. Јадранска стража, jануар 1940, бр.1, стр.33; стр.508, 509, Децембар 1940, бр.12, Сплит;

16. Р.Л, „Годишње скупштине соколских јединица”, „Соколски гласник”,  Београд, 21 март 1941, бр. 12, стр. 4;

17. „Триумф вјере у Чилипима”,   „Народна Свијест”, Дубровник,   4 Рујна 1940, бр. 36, Стр. 1;

18. Милорад М. Лазић, „Крсташки рат Независне Државе Хрватске”, друго допуњено издање, Београд 2011, стр. 31;