Свечаном академијом и додјелом награде „Владимир Ћоровић“ синоћ је у Гацку  отворен 26. Научни скуп историчара.

Еминентне историчаре и научне раднике најприје је поздравио гатачки парох Саша Којовић, а потом и предсједник Општинског одбора „Просвјете“ Алексије Гргур.

„Ово јесте можда најзначајнији скуп историчара, колико по ономе  што је његова традиција, толико и по ономе гдје се одржава. Одржава се у Гацку, на мјесту гдје се историја, епика и стварност прожимају сваког дана“, истакао је проф. Гргур.

„Будући да је Херцеговина постојбина српског језика и будући да је национални идентитет преко Вука и избора источнохерцеговачког дијалекта стигао у Европу онда би се могло рећи да је улазак Срба у Европу  био преко Херцеговине“, истакао је синоћ проф. др Милош Ковачевић.

Професор Ковачевић се осврнуо на значај часописа „Нова Зора“ који је слика српске културе.

Жири за додјелу награде „Владимир Ћоровић“ у саставу Жарко Лековић, Радмило Пекић и Боривоје Милошевић, једногласно је одлучио да ово признање за 2024. годину постхумно буде додијељено академику Богумилу Храбаку, за животно дјело.

Историчар, универзитетски професор, научни радник Богумил Храбак радио је на Филозофском факултету у Београду, Војноисторијском институту, Институту друштвених наука, Филозофском факултету у Приштини, Новом Саду, Никшићу, Бањалуци и Косовској Митровици. Његова библиотека броји више од 600 наслова.

„Истраживао је архивску и другу документарну грађу као и одговарајућу литературу и своја изучавања различитих тема уподобио са захтјевима модерне науке и друштва“, нагласио је образлажући одлуку жирија др Радмило Пекић.

У име Матице српске и Филозофског факултета  награду умјесто упокојеног професора примио је генерални секретар Матице српске проф. др Милан Мицић, а уручио му је предсједник ОО „Просвјете“ проф. Алексије Гргур.

„Академик Богумил Храбак био је разноврстан историчар, човјек који је писао богато и занимљиво“, истакао је проф. Мицић.

Проф. др Јован Делић, потпредсједник Матице српске нагласио је да осјећа велико поштовање према лику и дјелу Богумила Храбака који је био велики поштовалац Срба и српске историје.

Научни скуп историчара, на тему „Знаменити Херцеговци кроз историју“ настављен је излагањем реферата које су припремили еминентни историчари из Бих , Србије и Црне Горе.

Ријечи добродошлице и успјешан рад историчарима и научним радницима пожелио је начелник општине Гацко Огњен Милинковић.

Милан Мицић,  секретар Матице српске  / Нови Сад /говорио је о српским добровољцима из Херцеговине који су  се између два свјетска рата колонизовали у Банат, Бачку, Срем, Барању и Славонију. На основу познате литературе и архивске грађе др Мицић је приказао животне судбине херцеговачког човјека на панонским просторима.

Проф. др Будимир Алексић је, у свом реферату, представио лик сакупљача и записивача српских гусларско-десетерачких пјесама, Херцеговца Андрије Лубурића, који свакако спада у плејаду знаменитих културних дјелатника, али и неправедно заборављених научних и књижевних посленика.

Петар Милошевић, кустос историчар Музеја Херцеговине у Требињу своје излагање је посветио Герасиму Јовановићу / 1848 – 1926/, архимандриту и дугогодишњем игуману манастира Дужи.

Реферате су презентовали и  др Радивој Радић и Раденко Шћекић као млади историчари Немања Вујић и Лазар Радан.

Текст и фото: Радио Гацко