• Писац Владан Десница рођен је 17. септембра 1905. године у Задру, а његова дјела заузимају значајно мјесто у српској књижевности

Његов отац је Урош Десница, а мајка Фани Десница, рођ. Луковић.

Владан Десница потомак је Стојана Митровића Јанковића, у српској народној пјесми познатог као Јанковић Стојан, вође српских котарских ускока у 17. вијеку, сердара Котара, каваљера св. Марка, коњичког капетана, заповједника тврђаве Островиц.

Десница је студирао право и филозофију у Загребу и Паризу, дипломирао на загребачком Правном факултету 1930. Радио је као адвокат, а затим је прешао у државну службу. А 1934. покренуо је књижевно-историјски годишњак „Магазин сјеверне Далмације“, који је уређивао двије године и штампао ћирилицом у Сплиту. У њему је, између осталог, објавио два сопствена есеја „Један поглед на личност Доситејеву” (1933/34) и „Мирко Королија и његов крај” (1935). У периоду између 1935 и 1940. написао је збирку приповједака, коју је послао београдском издавачу Геци Кону. Збирка због почетка Другог свјетског рата није штампана, а сам рукопис је изгубљен.

Роман „Зимско љетовање“ објавио је 1950. У овом роману се приповједа о сукобу и неразумијевању између сеоског становништва и грађана избјеглица из Задра, који су се у сеоску средину склонили бјежећи од бомбардовања њиховог града. Књижевна критика је негативно дочекала „Зимско љетовање”, јер су тон и визија свијета у њему били у супротности са владајућом комунистичком идеологијом и незваничним правилима на који начин се писало о Другом свјетском рату.

Бранивши се од критика, Десница је написао текст „О једном граду и једној књизи“. Потом излазе збирке приповједака „Олупине на сунцу” (Загреб, 1952), „Прољеће у Бадровцу” (1955), збирка пјесама „Слијепац на жалу” (Загреб, 1955) и збирка приповједака „Ту одмах поред нас” (Београд, 1956). Паралелно ради на свом роману „Прољећа Ивана Галеба“. Кад је дјело завршено, у аутору се јавио страх да га нико неће хтјети објавити, јер је по свему одударало од ондашње књижевне продукције. Издавачка кућа „Свјетлост” објављује роман у Сарајеву 1957. Наредне године дјело осваја Змајеву награду.

Владан Десница умро је у 4. марта 1967. године у Загребу.