Spasovdan u Beogradu: Izložbom „Prebilovci” predstavljena istina o hercegovačkom stradanju

Spasovdan u Beogradu: Izložbom „Prebilovci” predstavljena istina o hercegovačkom stradanju

  • U Beogradu je večeras u Galeriji Narodne banke Srbije otvorena izložba „Prebilovci“, koja svjedoči o ustaškom zločinu 1941. godine kada je ubijeno 850 Srba od ukupno 1.000 stanovnika tog srpskog sela u Hercegovini, koje, prema istraživanju japanskog lista „Asahi šimbun“, predstavlja najstradalnije selo u Drugom svjetskom ratu u Evropi. Izložba, čiji su autori studenti banjalučkog Univerziteta Predrag Lozo i Dragoslav Ilić, sadrži fotografije, životne priče, tekstove i dokumenta o zločinu i o Prebilovčanima, a zajednički je projekat Kulturnog centra Novog Sada i Udruženja „Jadovno 1941.“ iz Banjaluke.

    78

Tekst: Trifko Ćorović
Foto: Slobodna Hercegovina

Puno je simbolike u činjenici da je baš na slavu srpske prestonice – Spasovdan u galeriji Narodne banke Srbije predstavljena izložba „Prebilovci”. Beograd je posle dugog čekanja i ćutanja, napokon, imao priliku da vidi istinu predstavljenu autentičnim fotografijama i dokumentima koje prenose strašnu sliku o srpskom stradanju u Dolini Neretve. Da je narod željan  istine svedoči i više od 600 posetilaca koji su juče došli na otvaranje ove izložbe.

28

Ovo je tek jedan od detalja zbog kojih narednih dana treba obići izložbu „Prebilovci“. Otvorena je do 28. maja svakim radnim danom od 10 do 18 časova

 

Na samom početku izložbe posetioci su mogli da čuju pevački hor „Mokranjac” koji deluje pri Hramu Svetog Save na Vračaru.
Potom je izložbu blagoslovio Njegovo preosveštenstvo vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije. On je istakao da je ova izložba važna, jer se događa u Beogradu „gdje postoji mnogo ljudi koji još ne znaju da postoje Prebilovci sa takvom ranom, ali i sa takvom snagom života koju oni u sebi nose“.

13

– Vjera ljudi u život, koji su živjeli u Prebilovcima je nevjerovatna, i onda kada su 1945. izašli iz rata i nastavili da žive i sada, poslije posljednjeg rata kada su nastavili da žive. Ta crkva, koja je prosto vaskrsla iz kostiju, možda je nešto najljepše što se dogodilo makar u našoj eparhiji u posljednjih mnogo stotina godina –  rekao je vladika Grigorije.

06

Uskoro zajedno i na Hercegovačkoj akademiji: Mišo Rupić, vladika Grigorije, Žarko J. Ratković, Slobodan Drašković i Svetozar Crnogorac

On se zahvalio SND „Prebilovci” koje je neumorno radilo godinama na širenju istine, kao i hercegovačkim udruženjima koja su pomogla obnovu Prebilovaca.
– Sva ova dešavanja su priprema za veliki događaj ovog 8. avgusta kada ćemo se okupiti u Prebilovcima, na mjestu gdje se sastaju sve naše rijeke i sve naše suze, da osveštamo Hram. Nadam se da će svaki Hercegovac dovesti u Prebilovce bar jednog prijatelja koji nije iz Hercegovine – zaključio je vladika Grigorije.

15

Vladika Atanasije sa horom „Mokranjac“ peva Tropar mučenicima Prebilovačkim

Potom je usledio možda najupečatljiviji trenutak večeri. Umirovljeni vladika Atanasije praćen horom „Mokranjac” otpevao je Tropar mučenicima Prebilovačkim.

17

Jedan od autora izložbe: Predrag Lozo

Jedan od autora izložbe, Predrag Lozo osvrnuo se na težinu bavljenja kulturom sećanja.
– Baveći se i posmatrajući istoriju, istovremeno je i blagodet i prokletstvo. U njoj su mučenik i heroj braća blizanci. Baviti se nečim što podrazumeva kulturu sećanja, nije ni malo lako, ali u poslednje vreme otvaraju se mogućnosti da to sećanje istoričari prošire i da se načine iskoraci kako bi šira javnost bila upoznata – rekao je Lozo.

18

Zadužio Hercegovinu: Dušan J. Bastašić je svojim pregalačkim radom umnogome doprineo da se istina o Prebilovcima širi svetom

Predsjednik Udruženja „Jadovno 1941” Dušan Bastašić biranim rečima je pričao o dugogodišnjoj saradnji sa SND Prebilovci i izrazio je uverenje da će izložba doprinijeti objelodanjivanju prebilovačke tragedije, ali i naroda istočne Hercegovine.

77

Teško je nabrojati, a kamoli istražiti sva srpska stratišta: Milenko Jahura, predsednik SND „Prebilovci“

Potom se posetiocima izložbe obratio Milenko Jahura, predsednik SND „Prebilovci”.
On je podsetio da je Beograd ovu izložbu čekao 74 godine.
– U tolikom vremenskom periodu izmeni se više generacija, a pokojnici padaju u zaborav i sećaju ih se samo potomci, a nekada ni oni. Žrtve hrvatskog genocida nad Srbima (što je potpuno ispravan termin) nisu zvanično ni priznate kao takve, kao što su recimo jevrejske žrtve nemačkog i sada već i jermenske žrtve turskog genocida.

Jahura je podsetio na činjenicu da japanski list „Asahi Šimbun” navodi da su patnje Srba u NDH bitno obeležja globalne istorije 20 veka.
– To stradanje je najveća trauma cele naše istorije, kada su na nas skočili najbliži susedi da nas zatru potpuno, da nam ni trag ne ostane. Smatra se da je normalno da se svi pokojnici dostojno sahrane i žrtve prethodnog rata i borci, osim žrtava koje je pobila NDH!? zapitao se Jahura i podsetio da ovih žrtava nema u školskim programima, a nema ih u imenima ulica, spomenika, dana sećanja…

Potom se  osvrnuo i na srpsko-srpski odnos.
Po istraživanju istog japanskog lista Prebilovci su najstradalnije selo u Evropi u Drugom svetkom ratu, ali to nije dovoljno da budu priznati kao vrednost od nacionalnog značaja. Većim delom su ruševina, lokalna vlast ne dozvoljava da se postavi ni putokaz ni tabla na putu ispred naselja. Pre 7-8 godina Beograd je odbio da im da ulicu.

09

Jahura je potom izneo zaprepašćujuće statističke podatke.
-Ukupno je iz Donje Hercegovine u ratu ubijeno oko 4000 nedužnih Srba, od čega oko 700 dece, od NDH, odnosno od strane hrvatskih i muslimanskih civila, koji su nazivani „divlje ustaše“. Ovde je ubijeno i oko 2000 Srba dovedenih iz drugih, krajeva. Iz samih Prebilovaca ima oko 850 žrtava rata, po nalazu Državne komisije, što je 85% predratnog stanovništva. Ugašen je život u 57 porodica. Preživelo je 172 žitelja, od kojih su 16 žene devojke i deca. Selo je bilo privremeno kolonizovano u ratu hrvatskim stanovništvom što je organizovao župnik iz Studenaca don Jure Vrdoljak. Prebilovcima je bio promenjen naziv u „Novo Selo“.

35

Voditeljka Sanja Vuković, autori izložbe Dragoslav Ilić i Predrag Lozo , Milenko Jahura, predsednik SND Prebilovci i Dušan J. Bastašić. predsednik UG Jadovno 1941

Zločin je, kako je rekao Jahura, produžen i nakon 1945. godine.
– Rat je nastavljen suptilnim sredstvima protiv žrtava sa ciljem da se one zaborave radi izgradnje socijalizma i „bratstva i jedinstva“. Jame su betonirane i žrtve nisu sahranjivane. Mnogi okoreli zločinci nisu gonjeni i ušli su u Partiju, vojsku, policiju i državne službe. Zbog velikog broja žrtava Prebilovci su bili pod posebnom prismotrom UDBE i Saveza komunista. Najbolja zemlja im je oduzeta, a zbog smanjenja broja đaka im je sedamdesetih godina ukinuta osnovna škola.

20

Predrag Ristić i vladika Atanasije

Jahura je podsetio da su 1992. snage republike Hrvatske i lokalnih Hrvata i muslimana zauzele ovo područje, počinili nove teške zločine i uništili eksplozivom sve što je pripadalo Srbima, među njima kosti novomučenika u Prebilovcima, Žitomisliću, Gornjem Hrasnu sa željom da da unište dokaze o zločinima, zastraše i ponize Srbe.

– Prebilovci su po drugi put vaskrsli 1999, kada je počeo povratak u opustošeno selo. Sada imaju 60 stanovnika, među njima i veliki broj mladih. Jedino su čisto srpsko selo u celom kraju. Druga sela su posle 1995. godine kolonizovana i dobila hrvatsku većinu. Ispred njihovih naselja postavljeni su veliki betonski križevi koji hoće da pokažu pobedu u krstaškom ratu.

25

Zajedno za Hercegovinu: Vladika Grigorije, Jovan Šipovac i Miodrag Linta

Ipak, bolja budućnost za Prebilovce deluje više nego izvesna.
– Uspeli smo dobrovoljnim prilozima da obnovimo dom i istražimo ruševinu hrama, uz podršku vladike Grigorija, u kojoj smo našli nešto ostataka kostiju žrtava. Hram, sada posvećen Vaskrsenju je obnovljen, biće ako Bog da osveštan u avgustu ove godine. Prebilovci tako postaju, možda, jedna od nekoliko kapi pamćenja u moru zaborava srpskih žrtva u NDH.

21

Jahura je iskazao zahvalnost vladikama Grigoriju i Atanasiju, Dušanu Bastašiću, predsedniku UG Jadovno 1941, hercegovačkim udruženjima i portalu Slobodna Hercegovina na bratskoj podršci, a posebno se zahvalio i ljudima koji su omogućili održavanje ove izložbe: guvernerki Jorgovanki Tabaković, Koči Ognjanoviću iz NBS i Miodragu Linti, predsedniku Odbora za Srbe u regionu.

33

Jahura je na kraju sve prisutne pozvao da dođu na još jedan veliki događaj, Hercegovačku akademiju posvećenu srpskim žrtvama 1941-1945, koja će se održati 8. juna u zadužbini Ilije M. Kolarca u Beogradu, a čiji će sav prihod od ulaznica biti priložen završetku obnove Hrama Hristovog Vaskrsenja u Prebilovcima.

60

Čast da vodi program ove večeri dobila je Sanja Vuković, kolumnistkinja Slobodne Hercegovine.

23

Dan nakon osveštanja Hrama Vaksresenja u Prebilovcima biće osveštana i crkva na Vjenčac gradu u Nevesinju: Vladika Grigorije sa Zoranom Ivanišem, Zoranom Janjićem i Jovanom Šipovcem

Izložba u zgradi Narodne banke Srbije u Beogradu biće otvorena do 28. maja.

26

Hercegovina spaja sve srpske zemlje: Mile Šapić, Miodrag Linta i Mlađen Cicović

Među brojnim posetiocima na otvaranju s bili: Dr Predrag Ristić, autor idejnog projekta spomen hrama u Prebilovcima, speleolog Miroslav Kurtović, Mlađen Cicović (direktor predstavništva RS u Srbiji), Miodrag Linta (predsednik Odbora za Srbe u regionu), Luka Petrović (narodni poslanik u skupštini RS), inicijator Hercegovačke akademije Svetozar Crnogorac (predsednik Kluba Gačana i zamenik predsedika Koordinacionog odbora svih hercegovačkih udruženja), Žarko J. Ratković (predsednik udruženja Trebinjaca „Jovan Dučić”), Miodrag Dunđerović (ZK Bilećana), Zoran Janjić (Udruženje Nevesinjaca u Beogradu), Slobodan Drašković (predsednik Saveza guslara Srbije),Stevan Komnenić i Milenko Čabrilo (ZK Hercegovac, Pančevo) Božo Boban Vukoje (autor Bloga jednog Hercegovca u Beogradu), Biljana Ristić (slikarka i kolumnistkinja Slobodne Hercegovine otvara izložbu „Nevesinjska puška“ – 21. juna u galeriji RTS-a u Beogradu), Božo M. Glogovac, Slavko Aleksić, Veliša Miljanović,  Dejan Mastilović,  Snežana Lukić, Vesna Kapor, Nataša Gligorić, Željka Radulović, Borislav Krkelić, Mišo Adžović, Srđan Čomić….

98

Zemljačka okupljanja se ne propuštaju: Narodni poslanik Luka Petrović i Žarko A. Butulija

03

Pavle Starčević, sveštenik iz Čikaga,  dr Gordana Kostić – Džović i Željka Radulović novinarka kompanije „Novosti“

27

Dragoslav Ilić, Konstantin i Biljana Ristić, Predrag Lozo. Nataša Gligorić i Snežana Lukić

04

„Blog jednog Hercegovca u Beogradu“ obavezno štivo… Božo Vukoje okružen Bilećanima

_MG_5403

Sprema se za Hercegovačku akademiju: Pesnik Božidar M. Glogovac

 

 

PIŠI ĆIRILICOM: Tekstove sa portala Slobodna Hercegovina, uz obavezno navođenje izvora i link, mogu da prenose samo oni sajtovi koji koriste srpsko pismo
  1. Hercegovac Reply

    Ko je pustio unutra papinog izaslanika grigorija?

  2. MIRJANA JANIS Reply

    majka je sa DURMITORA i znala je da kaže jednom Hercegovcu:“Što se pustiste?

Ostavite komentar




* Zakon o javnom informisanju – član 38: Zabranjeno je objavljivanje ideja, informacija i mišljenja kojima se podstiče diskriminacija, mržnja ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja nekoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihove seksualne opredeljenosti, bez obzira na to da li je objavljivanjem učinjeno krivično delo.

Mišljenja iznijeta u komentarima privatno su mišljenje autora komentara i ne predstavljaju stavove redakcije Slobodna Hercegovina