Слободна Херцеговина » Радослав Братић: Шта год писац дотакне, унапред је незадовољан тим!

Радослав Братић: Шта год писац дотакне, унапред је незадовољан тим!

  • Циклус „Наши савременици” започет је у среду, 23. децембра, у Малој сали Студентског културног центра. На првој трибини гостовао је писац Радослав Братић. О писцу и са писцем разговарали су професор Јован Делић, Немања Каровић, Сања Вуковић, Никола Маринковић, Павле Живковић, Миломир Гавриловић и Дејан Војводић. Циклус је приредила Весна Капор.

bratic
У време тобожњег брисања граница, у време опсесије непрестано новим, опсесије поседовањем, материјализације и купопродаје у свим сферама човековог живота, књижевност остаје мера смислене потраге за идентитетом, пут од себе до света. Она је сведочење и универзално тежиште времена, континуитет у коме смо свевремено и са онима пре нас и онима који ће следити трагове.

Циклус „Наши савременици” везаће различите генерације писаца и читалаца. Ту, поред нас, живе имена која су (о)бележила период од протеклих деценија па до данас. Овим разговорима подсећамо колико су велика и важна сећања и сведочења забележена у њиховим редовима, колико су били иновативни и храбри, мењали форме, раскринкавали систем приповедањем и успостављали нове књижевне правце, мешајући традицију са модерним сензибилитетом.
Радослав Братић објавио је романе „Смрт спаситеља”, „Сумња у биографију” и „Трг соли”; књиге приповедака „Слика без оца”, „Страх од звона” и „Зима у Херцеговини”; поетичку књигу о читању „Шехерезадин љубавник”; књигу есеја и критике „Писац и документ”; књиге изабраних приповедака „Зима у Херцеговини и друге приче” и „Најлепше приче РадославаБратића”.

a

Написао је и више драма за радио и телевизију. Сам или са сарадницима припремио је више антологија текстова из иностраних књижевности (Лужичких Срба, кинеске, индијске, америчких црнаца). Као уредник у БИГЗ-у, уредио је десетак библиотека домаће и стране књижевности.
Добио је више награда: награду листа „Младост”, Награду „Исидора Секулић”, Андрићеву, Награду „Ћамил Сијарић”, Награду „Меша Селимовић”, Борбину, Кочићеву, Плакету „Милош Црњански”, Златну повељу „Цар Душан”.

Био је члан редакције или уредник у више часописа, а сада је главни уредник часописа „Нова Зора”.

Проф. др Јован Делић говорио је на почетку трибине о младим генерацијама, с обзиром на своје саговорнике, наглашавајући како „треба да видимо како чита млади свијет”. „Братић је најбољи када пише о ужасима дјетињства”, истакао је Делић. Проф. је повукао везу између Братића и Киша; обојица пишу баладу о детињству. Овим писцима својствена је блискост у патњи и страдању. „Мајчине сузе и дјетиње сузе су оно на чему почива свијет Братићев”, рекао је даље Делић. Као Братићев програм, издвојио је „отварање душе”.

Млади саговорници наставили су причу о Братићевом делу, уз разговор са писцем: Миломир Гавриловић и Дејан Војводић о збирци приповедака „Слика без оца”; Немања Каровић о збирци приповедака „Страх од звона”, истичући мотив приче и причања; Никола Маринковић и Павле Живковић о збирци приповедака „Зима у Херцеговини”; Сања Вуковић о роману „Трг соли”.

„Шта год писац дотакне, он је унапред незадовољан тим”, рекао је Братић, одговарајући на питања. Писац је истакао да је бавити се текстом на нов начин, у смислу поправке, узалудан посао. О повезаности свога дела и себе, казао је да „проза живи сама за себе”.

Текст: Joвана Радић
Извор: Слободна Херцеговина

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина