Ћоровићеви сусрети су своје пунолетство положили са одличним успехом


  • Осамнаести “Ћоровићеви сусрети” (Књижевника у Билећи и историчара у Гацку) прерасли су оквире свесрпског културног догађа и изашли су изван оквира српских земаља. На књижевним сусретима у Билећи тема скупа је била проза недавно усопшег српског књижевног великана из Билеће Радослава Братића, а награду за књижевност добио је Радован Бели Марковић. На сусретима историчара тема научног скупа је била “Писци српске историје”, а награду је добио Василије Крестић за животно дело.

gacko-ucesnici

Пише: Ранко ГОЈКОВИЋ

Пошто је аутор ових редова био и учесник скупа у Гацку, надам се да ће ми читаоци опростити што акценат стављам на скуп историчара. Последњих година, скуп у Гацку је и званично прерастао у међународни научни скуп и као такав се третира у ресорном министарству Републике Српске. Поред историчара из свих српских земаља и госта из Грчке Атанасиоса Лупаса, ове године Гацко је угостило уважене научнике из Русије и Белорусије. Српски академик, бивши сенатор Републике Српске, носилац високог ордена Републике Српске др Јелена Јурјевна Гускова, не треба посебно представљање српским читаоцима. Њена приступна беседа у САНУ сматра се историјским догађајем, а Јелена и даље неуморно ради на раскринкавању западних лажи о ратовима деведесетих година прошлог века на просторима бивше Југославије. Гост из Белорусије, др Иван Алексејевич Чарота, српски академик, носилац највећег ордена СПЦ, ордена Светог Саве (орден уручио блаженопочивши Патријарх Павле), ордена Републике Српске, ордена Руске Православне Цркве Свети Сергије Радоњешки, такође је познат у српским патриотским круговима. На руски језик превео је десетине књига, међу њима и осам књига светог владике Николаја и четири књиге преподобног Јустина Ћелијског. Јелена и Иван нису скривали своју очараност Херцеговином, истичући да српски архетип нигде није тако добро очуван као у светосавској Херцеговини. Јелена је представила чак 14 издања Института за славјановеденије из Москве са документима из периода рата после распада Југославије. Чарота је изложио свој рад о Херцеговцима, оцу и сину Пичетама, историчарима, двојици ректора универзитета у Белорусији.

Преко 40 учесника обрадило је заиста велики број писаца српске историје. Писац ових редова имао је тему “Писци историје Српске Православне Цркве” са посебним освртом на дело Нићифора Дучића и Ђоке Слијепчевића. Писци историје Српске Православне Цркве, као духовне мајке српског православног рода, свакако треба да се нађу у Зборнику “Писци српске историје”, па благодарим организаторима “Ћоровићевих сусрета” што су имали слуха за реферат о писцима историје СПЦ. Као што благодарим и што су имали слуха у тешкој материјалној ситуацији да ево већ годинама угошћују и угледне госте из Русије, који су свакако допринели угледу Ћоровићевих сусрета и њиховом прерастању у међународни научни скуп. Да подсетимо, последњих година гости Ћоровићевих сусрета историчара у Гацку били су историчари Ања Игоревна Филимонова, главни уредник портала Фонд Стратешке Културе из Москве, Анатолиј Дмитријевич Степанов, главни уредник “Руске Народне Линије” из Петрограда (две године заредом), и као што смо рекли, ове године Јелена Јурјевна Гускова и Иван Алексејевич Чарота. Зборник радова који се сваке године штампа у веома квалитетном издању, рећи ће много више свима које интересује српска историографија, четердесет излагача је исувише велики број да би помињали све учеснике, којих је, понављам, било из свих српских земаља.

gacko-uc

Светозар Црногорац, председник Удружења Гачана у Београду, Јелена Гускова, Ранко Гојковић и Иван Чарота

Поред излагања реферата, историчари су имали прилику да присуствују изузетно богатом и садржајном програму који су на високом нивоу организовали домаћини. У питању су две лепе приредбе, у Гацку и Билећи, на којима су додељене награде прошлогодишњим лауреатима, затим промоција издања СПКД “Просвета” у дивном амбијенту у склопу манастира светог Петра Зимоњића у његовом родном селу Данићима покрај Гацка. Учесници су посетили и ТЕ Гацко – један од најзначијнијих привредних објеката у Херцеговини, присуствовали су историјском часу у гимназији у Гацку, историјском часу у страдалном селу у Љескову Дубу са обиласком цркве и закуском у парохијском дому. И приликом повратка за Београд, учесници скупа имали су веома интересантну посету Богословском факултету у Фочи где су имали прилику да разгледају изложбу о историјату Дабробосанске епархије, да посете Саборни храм у Фочи и ручају у факултетској мензи. Све у свему, више сам него сигуран да се сви учесници Осамнаестих Ћоровићевих сусрета слажу у једном – Ћоровићеви сусрети су своје пунолетство положили са одличним успехом.

Извор: Слободна Херцеговина



ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо



О аутору

Оставите коментар