• Као што је Србија земља кошарке, Горажде у Босни и Херцеговини град рукомета, за Љубиње у Републици Српској сигурно може да се каже да је град одбојке.

Ивана Крунић – фото: Приватна Архива

У генима им је одбојкашка лопта, немају ни фудбалски ни кошаркашки клуб, али зато имају одбојкашки и још се памти да је ОК Љубиње у великој Југославији пред рат ушао у прву лигу. Када би ова најистуренија српска варошица иначе веома сиромашна, али постојана и пркосна, имала више новца перспективе, засијале би многе звезде и винуле се високо.

Једна од звезда и чудо од девојчице на коју су већ поносни Љубињци јесте Ивана Крунић, златна седамнестогодишња ученица Љубињске гимназије и првотимац Одбојкашког клуба Љубиње. Када се уз кафицу прича о спорту, не може да се не спомене Ивана, за коју ће сви одмах рећи „таква се рађа једном“.

„Верујем да може да надмаши и Тијану Бошковић, на коју смо сви ми Херцеговци поносни“, рекао нам је један Љубињац.

Скромна и вредна има само један циљ, а то је да цело срце остави на терену. Не воли да губи, па и кад се чини да је утакмица изгубљена, до последњег поена даје душу за сваку лопту. Како су већ стручњаци за њу рекли, никада још у девојчици нису видели толику енергију и срчаност. А такви су Херцеговци, па и она. А није могла другачије будући да су јој и брат илија и отац Дарко Крунић у одбојци и откако зна за себе одбојка је главна тема у Крунића.

Ивана Крунић – фото: Приватна Архива

О каквом се таленту и великом човеку ради говори и чињеница да је на Малим олимпијским играма за средње школе у Требињско-фочанској регији освојила две награде – за најбољу играчицу и најбољу поентерку, што се у пракси никада не ради. Ивана није хтела да прими обе награде, молила је организаторе да једну дају некоме другом.

– Молила сам их да једну уруче некоме другом, али они организатори одбили и инсиситрали су на томе, јер, како су ми рекли, на овом такмичењу нису могли да ме упореде ни са једном другом играчицом – испричала је Крунићева.

Била је и капитен на Европском првенству за средње школе у мају 2023. године, где је носила с поносом заставу Републике Српске.

Ивана Крунић – фото: Приватна Архива

– Поносна сам на то и велики елан сам осетила кад су ми пришли и рекли да имам неку феноменалну енергију која се једном рађа и то ти је дар од Бога и да је искористим – присећа се Ивана док поносно показује медаље и пехаре.

Будући да је из Херцеговине, постојбине најбоље одбојкашице светаТијане Бошковић немогуће је да је не питају за њу и не упоређују је са њом.

Ивана Крунић – фото: Приватна Архива

– Када сам имала 14 година и када је требало да одем за Јединство, говорили су да сам и већи таленат од Тијане када је она била у тим годинама, а сада више ме људи питају да ли желиш бити као она, а то ми је толико нестварно, али бих много волела – искрена је млада одбојкашица, која себе види пре свега на факултету, али и као одбојкашица већег тима у Србији.

– Факултет ми је приоритет, али поред тога желим да играм у неком озбиљном клубу у Србији и да једног дана заиграм за репрезентацију Србије. А кад ме питају шта ми је највећа жеља то је да се огрнем српском заставом и медаљом – открила је за Курир млада Ивана, која у школи ређа све петице и понос је целог региона.

курир.рс/Данијела Вујсић Пецељ