ЖАРКО Ј. РАТКОВИЋ: Лука Ћеловић Требињац своје српство потврдио је дјелима!

  • У оквиру 5. Фестивала књиге ФЕСК данас је у Београду у историјском здању Куће Крсмановић на Теразијама  отворена изложба ”Лука Ћеловић Требињац – Остварење српског сна” аутора др Адама Софронијевића.

Према његовим ријечима овога пута изложба је приказана у сажетом облику због ограничености простором.

 – Жеља Универзитетске библиотеке је да се обнови успомена и сјећање на великана српског народа, ренесансну личност Луку Ћеловића – рекао је Софронијевић.

Он се захвалио Удружењу Требињаца “Јован Дучић” у Београду и њеном предсједнику Жарку Ј. Ратковићу који се годинама уназад труде да афирмишу лик и дијело  Луке Ћеловића Требињца.

Отварајући свечано изложбу Ратковић је истакао да је од велике господе које су Требиње и Херцеговина подарили српском роду, Лука Ћеловић, у области привредног стваралаштва најистакнутија личност.

– Остао је упамћен као човјек који се у срцу носио Београдски Универзитет, а Требиње у имену. Иза њега у српској престоници остао је печат због кога су сви Требињци и њихови потомци поносни. Можда сада још више, када је један од највећих српских задужбинара остао без задужбине – рекао је Ратковић уз ироничну опаску да би данас, да је жив, Лука Ћеловић, можда и поред толиког богатства које је стекао био социјални случај.

Он је подсјетио да је Ћеловић у Београд дошао као младић са тек навршених 18 година.

– Претходно је учествовао у херцеговачким устанцима и којима је био рањен, а по доласку у српску престоницу упознао се са архимандритом Нићифорем Дучићем још једним великаном који се крстом, пером и мачем борио за српство, као и са  земљацима Параносима, Петровићима, Крсмановићима и многим другим који су дошли прије њега. Није утврђен степен његовог образовања и школске спреме. Мада је био један од најбогатијих људи свога времена није имао диплому, нити му је падало на ум да је купи. Није припадао ниједној партији, али то му није сметало да задобије велики углед и поштовање, које је стекао великим радом и штедљивошћу – рекао  је Ратковић и подсјетио на Андрићев цитат за који се може рећи да је иснпирисан животом Луке Ћеловића.

“…Херцеговина има по правилу добар сој људи… Они су више склони рачуну него осећању, али њихова је рачуница тако добра и сигурна да су редовно и кориснији и пријатнији и целини и појединцу него многи осећајни људи замагљена разума и наопаке рачунице…”

Ратковић је навео да је Ћеловић био ослонац многим Херцеговцима који су пристизали касније, а да је међу њима био и његов стриц Крсто коме је Лука 1922. године повјерио једну радњу на Каленићу.

– Ћеловић је веома држао до моралних норми знајући да се вјера не одваја од мучеништва, као и да би наука и поштење морали да иду заједно. Није волио да иде на пријеме, али је  због својих принципа био веома цијењен међу београдском господом. Није јавно србовао, али је много давао за српство. Помагао је све покрете ослободилачке, посебно четнички за ослобођење Старе Србије. Није жалио новца и средстава кад је у питању српска ствар, српска слобода и развој удружења која су развијала српску мисао. Нарочито је помагао српска пјевачка друштва, а славећи своју крсну славу Светог Стефана знао би и сам да запјева “Ој трубачу са рујне Дрине” – рекао је Ратковић и навео да је Ћеловић још 1911. године  написао писмо о намјерама, а касније и тестамент.

– Једини његов насљедник је Универзитет у Београду, а 1929. године висина тог насљедства била је једнака буџету фондације за додјелу Нобелове награде. У то вријеме Београдски Универзитет је био најбогатији у Европи – истакао је Ратковић наводећи да је Лукино дјело инспирисало многе људе од пера.

–  Један од српских писаца чувени требињски љекар  др Драган Ковач први му је  подигао споменик књигом “Погажени тестамент”. У њему је цитирана још једна Андрићева мисао  у којој се истиче да “човјек умире двапут, једанпут биолошком смрћу, а други пут када му нестане задужбина” – рекао је Ратковић и додао да је тужно што Ћеловићево завјештање  није испоштовано.

– Велики је гријех поништити задњу човјекову жељу, што је, на жалост, својевремено, у спрези са државом учинио Београдски Универзитет. Тужна је истина да је задужбина Луке Ћеловића Требињца приватизована и данас је највећим дијелом у власништву компаније “Нелт”. Нема предаје, води се правни поступак и борба за очување Ћеловићевог завјештања – рекао је Ратковић.

Он је додао да је Удружење Требињаца, уз сагласност садашњег руководства Београдског Универзитета, промовисало награду која носи име великог српског добротвора за донаторство која нема новчану већ моралну вриједност.

– Покренули смо поступак да Лука Ћеловић добије улицу у Београду, тамо где је он започео најмодернију градњу тог доба. Добили смо обећање да ће једна улица у Београду на води носити име Луке Ћеловића Требињца, а на њеном почетку биће му саграђен споменик. Како Лука нема више никог осим нас, Удружење Требињаца је преузело одговорност да финансира градњу тог споменика – рекао је Ратковић и осврнуо се на парк који се налази код излазне аутобуске станице.

– То земљиште је Ћеловић купио да би у њему садио руже.  И у оно вријеме је та локација била атрактивна за рентирање, али је желио да остави љепоту граду који га је примио и у коме је остварио све своје снове. Можда је његова имовина (привремено) прешла у друге руке, али остало је његово завјештање и порука  како се дјелима, а не ријечима, воли држава – рекао је Ратковић.

Он је  подсјетио и на портрет Луке Ћеловића у природној величини који је напорима професора Београдског Универзитета откупљен и враћен у свечану салу Ректората у којој је Удружење Требињаца организовало и свечану академију у част овог српског великана.

 –  Кад се промовишу доктори наука ма Београдском Универзитету, пуно је симболике у чињеници да их  са прочеља посматра Лука Ћеловић Требињац који је свој живот посветио српском образовању – закључио је своју надахнуту бесједу Ратковић.

Изложба ће бити доступна за посетиоце до недеље 4. октобра.

До сада је ова изложба била публикована у Лазаревцу, Младеновцу, Горњем Милановцу, Панчеву, Вршцу, Зрењанину, а према ријечима организатора, у плану је да буде приказана у још неколико градова сјеверне српске покрајине.

Програм је у име организатора.  5. Фестивала књиге ФЕСК у Београду, водила Биљана Јовановић.

Текст и фото: Трифко Ћоровић

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Pingback: ЖАРКО Ј. РАТКОВИЋ: Лука Ћеловић Требињац своје српство потврдио је дјелима!

Оставите коментар