Део Улице доктора Ивана Рибара на Новом Београду од данас носи име Срђана Алексића – младића који је убијен 1993. године у Требињу, док је покушавао да одбрани свог пријатеља и суграђанина, Бошњака Алена Главовића. Плоча са Срђановим именом откривена је на 23-годишњицу његове смрти.
Градски менаџер Београда Горан Весић и ауторка документарног филма „Срђо“ Сања Драгићевић Бабић заједно су открили плочу са називом Улице Срђана Алексића, а откривању је присуствовала и породица настрадалог.
„На умрлици коју је његов отац потписао када је Срђан Алексић убијен, писало је да је умро вршећи људску дужност. То је заиста тако, Срђан је вршио људску дужност и био је човек“, рекао је Весић.
Весић је навео да Срђан Алексић има улицу у Панчеву, Новом Саду, Тузли, Сарајеву и Требињу и истакао да млади могу да уче на његовом примеру.
Плоча са називом улице Срђана Алексића откривена је на Новом Београду (бивша Ивана Рибара 13), на 23-годишњицу његове смрти.
Весић се у име Скупштине града извинио Београђанима и његовој породици што се чекало три године да се табла открије у Београду.
„Његово дело ће наставити да живи ако будемо учили на његовом примеру и ако не буде остало само на томе да има улицу“, рекао је Весић.
Срђану Алексићу, нагласио је, дугујемо да га се сећамо и да учимо из његовог примера.
Фото: ФБ Сузана Милосављевић Илијић
Новинарка РТС-а Драгићевић Бабић прочитала је поруку Срђановог оца Радета Алексића, који није могао да присуствује откривању плоче.
„Београд и Београђани су племенити људи-хероји када су у своје окриље примили нашег Срђана, једну благу и искрену душу, хвала од срца“, навео је Срђанов отац.
Драгићевић Бабић је рекла да је филм „Срђо“ направила 2007. године, који је све подсетио на племенитог момка из Требиња који нам је вратио веру у људскост и свима сада служи за пример.
„Дао нам је лекцију из људскости и храбрости и оставио поруку да је упркос свему најважније бити човек, што је, како се чини, у данашње време и најтеже“, нагласила је новинарка.
Истакла је да ће на његовом примеру будуће генерације знати да није битно ко је које вере и националности, већ да смо људи.
„Нека сећање на Срђу живи и као што је рекао његов отац – важно је бити човек па и по цену коју је Срђан платио и зато што у сваком добром човеку живи бар део Срђана“, додала је.
Срђанова сестра од ујака Лидија Ристић захвалила је свима који су допринели иницијативи да и Београд добије улицу по Срђану Алексићу.
„После толико времена људи га још памте и остала је, без обзира на то шта се догодило, лепа успомена на њега“, рекла је Лидија Ристић.
Ристићева је нагласила да је лепо и важно некоме упутити лепу реч или помоћи, а камоли дати живот за њега.
„Фамилији је веома важно што је иза Срђана остао неки траг“, додала је Ристићева.
И у Панчеву је обележена годишњица смрти Срђана Алексића, полагањем цвећа на спомен-плочу посвећену овом младићу.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
