• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
СОКОЛИ ПИОНИРИ КОШАРКЕ
СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи
Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве
Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
УРУЧЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИЗВОР“ ЗА НАЈЉЕПШУ ПРИЧУ И ПЈЕСМУ О ЗАВИЧАЈУ
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Владо Андрић – адвокат који је бранио српску интелигенцију на Велеиздајничком процесу
НА ВРИЈЕМЕ РЕЗЕРВИШИТЕ СВОЈЕ МЈЕСТО: Почела продаја карата за 11. Гатачко сијело (БЕОГРАД, 25. ФЕБРУАР 2023. ГОДИНЕ)
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ТРЕБИЊАЦА: Предсједнику Жарку Ј. Ратковићу повјерен нови мандат, формирана секција младих
СВЕТОСАВСКО ВЕЧЕ У КРИПТИ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА: С Косовом се Србин рађа!
ЉИЉАНА ЂОГО: Новокрштени Сечањ се изборио да се Свети Сава достојно прослави

ТРЕБИШЊИЦА ЗАМЈЕНИЛА РУСКИ ДОН: Сто година од доласка Бјелогардејаца у Херцеговину

Posted On 03. 03. 2018.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0

Нико није могао ни уснути да ће стотинама изгнаника рођену земљу замијенити билећки Лагер, те ће им Требишњица привремено постати родни Дон.

Под крај грађанског рата у Русији већина царске војске, или како су их звали “бјелогардејци”, је прогањана од стране црвеноармијских бољшевичких трупа, да би као резултат тог зулума потражили спас у многим страним земљама као избјеглице. Међу њима је био и Донски кадетски корпус.

ЈЕДАН дио Донског кадетског корпуса (основаног 1883. године) је евакуисан 1920. године у град Измаил на Суецком каналу, гдје ће га Енглези распустити на путу ка Бугарској 1922. године. Његов други дио је евакуисан у Цариград, па потом у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Прошли су пут од Стрнишћа, потом Билеће, Горажда, да би се коначно стационирали у Белој Цркви 1933. године.

Послије кратког боравка у Словенији, ови одани војници генерала Петра Врангела (Барон Врангел) обрели су се у Билећи, новембра 1921. године, гдје су распоређени по одлуци тадашњих власти Краљевине СХС.

ПУТОВАЊЕ је трајало данима, а путовало се ускотрачном пругом преко Брода, Сарајева, Мостара до Требиња, одакле ће пјешке стићи до Билеће, гдје су смјештени, а гдје другдје него у тадашњи Лагер, који је зјапио скоро празан од завршетка Првог свјетског рата. Након мало поправки, нађен је смјештај за око 300 особа, а међу њима су били кадети Донског корпуса као и други персонал.

Доласком у овај, по тврдњама М. Заленског, невјероватно забити крај, почиње нова епоха историје Донске кадетске школе. Првих неколико мјесеци проведено је на обнови инфраструктуре (водовода, електричне мреже, итд.) која је била порушене за вријеме Првог свјетског рата, а коју је изградила Аустро-Угарска. Тада су отворене и прве радње (кројачка, обућарска, те столарска), а кадети су се почели навикавати на нови живот.

УБРЗО ће управно, као и наставно особље отпочети са својим устаљеним радом. Отворена је и црква у којој је иконе осликао руски умјетник, а потом и позоришна дворана. На челу позоришта је био генерал Александар Ивановић Васиљев. Потом је прибављена и гимнастичка опрема, а вјежбање је провођено кроз заједничке активности са тадашњим југословенским соколским друштвом. Није дуго протеко ни до оснивања пјевачке и трубачке групе.

ЖИВОТ као да поприма потпуно друге димензије. Кадетски корпус је стекао и своју прву амбуланту, а руски доктор је био задужен и за билећку болницу. Први доктор у њој био је Митрофан Семенович Попов, а његов помоћник Андреј Каритонович Белоскиј. Тада је настала и прва књиговезница и столарска радионица. Корпус који није ограничавао академски програм је стимулисао и подучавање занатским радовима, како би ученике и кадете припремио за будући свакодневни живот. Упркос наглом напретку, ни овај Лагер, који је постао град у граду, није био имун на разноразне проблеме, што ће 1922. године довести до смјене генерала Бабкина, који је био на челу овог корпуса. На његово мјесто је дошао Јевгениј Васиљевич Перет, бивши артиљеријски официр.

 

Кадети су вјежали са тадашњим соколима

ИМАТИ своју управу, радње и цркву више је од урбане средине, а невелик руски оркестар је изводио корачнице све до пред цркву Св. Саве у Билећи. Повремено су свештеници учествовали у литургији, а посебно су упамћене свечаности за Велики петак у овој највећој билећкој цркви. Козачки ђакон је пјевао тако дубоким гласом у басу да би се стакла на прозорим цркве тресла, док га је са црквене галерије пратио руски хор. Руси су за јако кратко вријеме подигли ниво културног и социјалног живота у Билећи. Стари добри Лагер је ојачао економски, а кроз многе активности оживио је изнова ионако учмали живот овог малог града.

СВЕ је, наједнапут, процвјетало, уз можда једину замјерку да се Руси нијесу пуно дружили с Билећанима, што се може објаснити чињеницома да је тадашње, махом сељачко становништво Билеће било ненавикнуто на ондашње манире и није имало склоности ка дружењу. Међутим, прави разлог је у лаганом одумирању руских студената, као и у појачаном интересовању билећке младости из редова и српског и муслиманског живља за даљним образовањем. Тако су у корпусу образовање стекли Јефто Вучинић, Голуб Куреш, Коста и Никола Табаковић, као и многи други.

Наредбом генерала Богајевског, 1922. године, Донски кадетски корпус промијенио је име у Донски кадетски корпус Цара Александра III, те су њихови чинови означавани на лијевом рамену са Атаманском плавом еполетом опточеном бијелом бојом.

БАШ као што се и данас види, Лагер је био опасан високим зидом а красио га је и дрворед мурви који је засадила Аустроугарска. Наравно, посебна чар овог краја је била Требишњица са њеним врелима подно Лагера. Биће да је једини изазов или инспирација за прогнанике са Дона, у овом каменом беспућу, била управо Требишњица или Требинка, како су је грешком звали ови напаћени Козаци. Међу њима и Миша Заленскиј, који јој је посветио и следеће стихове:

 

НА ТРЕБИНКЕ

Миша Заленскиј

Летний полдень. Солнцем жгучим

Серый камень раскален.

В небе не увидишь тучи;

Душно, знойно; клонит сон.

В тесном, сжатая, ущельи

Как змея река блестит.

Вырывается из щели, –

Громко родничек звенит.

Под напев студено-скорый

К роднику припал я ниц

Увлеченный бурной ссорой

Двух враждующих синиц.

В омуте форель забилась,

Подняв водорослей муть.

Гладь реки избороздилась,

Теплый ветер начал дуть.

Как весною ранней, льдинки

У береговых камней,

Волны ожившей Требинки

Плещут звонче и быстрей…

Струй причудливых извивы

И отраден плеска гул.

Мир обманчивый и лживый

В светлой дреме потонул.

У СЛОБОДНО вријеме, кадети би сишли на врела, напили се ледене воде, пецали рибу и ловили добро познате ракове који су били прави специјалитет. Та нераскидива веза са Требишњицом створила је ивалцер ”Таласи Требинке”, кога су компоновали на текст ове пјесме (непрофесионални превод ДДТ):

Како чудно је саздан овај Божији свијет

А ми у њему набити као сардине.

Каква штета што тијело није кафана

А Требишњица није вотка,

Тада би се грчевито држао обале

И жедним устима теглио, теглио, теглио,

Док не загрцам и липшем.

ОВАЈ валцер је остао овјековјечен у добро познатој оди ”Зверијада”, која је преношена из генерације у генерацију и тајно чувана јер су у њој, у стиху и прози, Козаци описивали догодовштине из школских клупа, хвалили омиљене професоре, али и критиковали и исмијавали оне омражене које су називали ”звери”. По њима је књига и добила име. Након матуре, тачно у поноћ, свршени кадети тајно су предавали књигу новој генерацији, да је чува и допуњује. ”Зверијада” је дуго била брижљиво чувана тајна. Касније је овај симпатичан обичај руских кадета прерастао у традицију.

За вријеме свог боравка у Билећи, кадети су током ферија посјећивали околна мјеста, укључујући и пикнике и шетње чак и старим путем до Никшића. Посебне прилике су били пикници на обалама Требишњице, уз пјесму и звуке балалајки. Опчињени јоргованом на обали Чепелице, повремено би одлазили на њене обале недалеко од Билеће, као и у посјету манастирима Добрићево и Косијерево.

Кадетска знамења

ЗА РАЗЛИКУ од претходних смјештаја, билећки Лагер је био доста комотан и удобан за кадете, који су на горњем спрату имали спаваоне а на доњем учионе, те салу за ручавање. Двапут дневно би се помолили Богу у дугачким ходинцима зграда билећког Лагера, који је био окружен обиљем насада и растиња из времена Аустро-Угарске. Главна писта је служила за постројавање, као и посебне параде, те оне незаборавне, 6. јанауара, као и оне када их је посјетио генерал Петар Врангел и генерал Богајевски.

ДУХОВНОМ животу се придавала посебна пажња, а образовању, које је било гимназијског типа, још више. Биће да би то могао да буде разлог да је из кадестких клупа билећког Лагера 100 кадета дипломирало на Београдском универзитету, 28 на Загребачком свеучилишту, 12 на универзитетима изван Југославије, 48 на војним академијама и 21 на посебним инжењерским школама.

ИАКО су само неколико година провели у Билећи (новембар 1921 – септембар 1926.), којој су посветили и двије пјесме, ови су бјелогардејци оставили дугорочан траг, како у културном тако и у социјалном, животу тадашње Билеће. Билећа се тада сусрела и са врхунским руским литератама: Пушкином, Достојевским, Гогољем, Островским, по чијим дјелима су креиране и позоришне представе. А 1924. године је изведена прва позоришна представа, Гогољев ”Ревизор”, те је тако Билећа добила своје можда прве ”даске”.

КРОЗ сва ова десетљећа, с краја XIX вијека па до данас, Билећи је цокула, чини се, судбина. Но, за надати се да ће Билећа изродити неког ко ће можда једном, уз овај Логор, Лагер, Касарну или како се већ звао овај камен(и) град, сазидан 1880-тих, створити и Академију филма и позоришта, те објединити све билећке ”даске”, од Секуловића, Козака и Ревизора,Хаџића, па до данашњег доба… Можда Лагер можда средњовјековни Торич град!

НАПОМЕНА:

Сјећања Донског кадетског корпуса су остала забиљежена у доста ријеткој књизи (M. K. Buguraev – Vospominaniia Kadet Donskogo Korpusa ISBN 84-399-2662-6), а само седам примјерака излистано у библиотекама УС и једна у Њемачкој. Дигиталну верзију ове књиге, иначе дар господина M. Conrad,Драган Д. Табаковић ће поклонити билећкој библиотеци, како би ово штиво било доступно свима онима који желе да знају цијелу истину, чији је само један малени дио остао у Билећи.

 

Приредио: Драган Д. Табаковић
Извор: Завичајни клуб „Освит“ Билећа

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • ЈОАНИКИЈЕ ПАМУЧИНА: Почетак доласка грчки[х] владика у Херцеговину
    ЈОАНИКИЈЕ ПАМУЧИНА: Почетак доласка грчки[х] владика у Херцеговину
  • У БЕРАНАМА ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО  НА ТЕМУ ''ЦРНОГОРСКО-РУСКИ ОДНОСИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ''
    У БЕРАНАМА ОДРЖАН ОКРУГЛИ СТО  НА ТЕМУ ''ЦРНОГОРСКО-РУСКИ ОДНОСИ КРОЗ ВЈЕКОВЕ''
  • НАГРАЂЕНИ РАДОВИ НА КОНКУРСУ ПОВОДОМ 50 ГОДИНА ХЕТ ТРЕБИШЊИЦА: Теби што појиш и храниш-бесмртна љепотице
    НАГРАЂЕНИ РАДОВИ НА КОНКУРСУ ПОВОДОМ 50 ГОДИНА ХЕТ ТРЕБИШЊИЦА: Теби што појиш и храниш-бесмртна љепотице
  • 50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Требишњица, највећа ријека понорница, данас фабрика струје
    50 ГОДИНА ОД ФОРМИРАЊА БИЛЕЋКОГ ЈЕЗЕРА: Требишњица, највећа ријека понорница, данас фабрика струје
  • МАТИЈА БЕЋКОВИЋ НА ВЕЧЕРИ ТРЕБИЊАЦА: Ово је вријеме у коме је Херцеговачка Грачаница замјенила Ловћен!
    МАТИЈА БЕЋКОВИЋ НА ВЕЧЕРИ ТРЕБИЊАЦА: Ово је вријеме у коме је Херцеговачка Грачаница замјенила Ловћен!
  • АНА СА БОАНА: Новосађанка равну Војводину замјенила гордим Дурмитором
    АНА СА БОАНА: Новосађанка равну Војводину замјенила гордим Дурмитором
  • Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина
    Обнавља се католичка црква ратног злочинца Дон Илије Томаса у Клепцима Светог Вукашина
  • Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка
    Мученичка смрт четника дон Јерка са Крка
  • Ледила и Требишњица
    Ледила и Требишњица
  • ТРЕБИШЊИЦА КОЈУ НЕ ПОЗНАЈЕТЕ: Гаовица се вратила у Билећко језеро
    ТРЕБИШЊИЦА КОЈУ НЕ ПОЗНАЈЕТЕ: Гаовица се вратила у Билећко језеро
О аутору
  • google-share
Previous Story

Чехословачки орден Белог лава додељен члановима Савеза Сокола

Next Story

БУГАРСКА СЛОБОДА И СРБИ: Живот монаха и револуционара Васила Иванова Кунчева – Левског

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

СОКОЛИ ПИОНИРИ КОШАРКЕ

Posted On 06. 02. 2023.

СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи

Posted On 04. 02. 2023.

Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве

Posted On 04. 02. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 04. 02. 2023.

[…] APEL: ZAŠTITIMO...

Posted On 03. 02. 2023.

А мој Лакета лако ми је за пог...

Posted On 01. 02. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...