• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи
Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве
Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)
УРУЧЕНЕ КЊИЖЕВНЕ НАГРАДЕ „ИЗВОР“ ЗА НАЈЉЕПШУ ПРИЧУ И ПЈЕСМУ О ЗАВИЧАЈУ
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Владо Андрић – адвокат који је бранио српску интелигенцију на Велеиздајничком процесу
НА ВРИЈЕМЕ РЕЗЕРВИШИТЕ СВОЈЕ МЈЕСТО: Почела продаја карата за 11. Гатачко сијело (БЕОГРАД, 25. ФЕБРУАР 2023. ГОДИНЕ)
ОДРЖАНА ИЗБОРНА СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ТРЕБИЊАЦА: Предсједнику Жарку Ј. Ратковићу повјерен нови мандат, формирана секција младих
СВЕТОСАВСКО ВЕЧЕ У КРИПТИ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА: С Косовом се Србин рађа!
ЉИЉАНА ЂОГО: Новокрштени Сечањ се изборио да се Свети Сава достојно прослави
ЉУДЕВИТ ВУЛИЧЕВИЋ ИЗ ЦАВТАТА: „Српски сине, чувај свој матерински језик и биће слободе…“

БУГАРСКА СЛОБОДА И СРБИ: Живот монаха и револуционара Васила Иванова Кунчева – Левског

Posted On 03. 03. 2018.
By : Слободна Херцеговина
Comment: 0
Tag: bugarska-sloboda-i-srbi-zivot-monaha-i-revolucionara-vasila-ivanova-kunceva-levskog
  • Сусједна Бугарска, чланица Европске Уније и НАТО-савеза, данас прославља свенародни дан државотворне обнове. То је 140-годишњица коју Република Бугарска слави, памтећи 3. фебруар 1878. године, када је у градићу Светом Стефану, западно од Константинопоља, потписан Санстефански договор између Руске царевине и Отоманског султаната.

Васил Левски (1837. -1873.)

Тиме је окончан Руско-турски рат од 1877. – 1878., а који је васкрсао Кнежевину Бугарску. Ова руска ратна тековина биће међународно потврћено у јуну/јулу 1878. године на Берлинском конгресу.

Да, управо је Царска Русија ослободила народ Бугарске од вијековног ропства.

Срби су то учинили сами.

Личност у којој је бугарски народ сабрао тежње за слободом је бугарски револуционар, идеолог и страдалник Васил Иванов Кунчев – Левски. Ова изузетно занимљива личност, посебно за сагледавање са српског народносног становишта, оснажила је бугарску државотворну свијест.

Василије (бугарски Васил) рођен је у Карлову, данас у Пловдивском округу. Иначе, то је сами сјевер историјске Тракије. Карлово је данас мањи град, а зову га „долином ружа“. Познато је по производњи ружиног уља још из времена османског ига (турског јарма).

Револуционарна повијест бугарског народног вожда неодвојива је од српског слободарског утицаја.

Наиме, ујак Васиљев, Христо Караиванов, послије монашења постаје монах Василије у манастиру Светог Спаса у Сопоту, мањем мјесту у близини Карлова. Из Сопота потиче и Васиљева мајка, Гина Кунчева. Ујак Христо, сада већ монах, постаће архимандрит Светоспасовског манастира, који је тада био метох светогорског Хиландара.

Желећи да се образује, Васил учи класичне науке и црквено појање код једног умног Србина, Рајка Поповића из Карлова. Иначе Поповић је један од утемељивача бугарског народног школства.

Овај Србин у Бугарској носи титулу „високоучени“, а био је професор и зачетник бугарско-грчких народних школа у Османском царству. Школовао се у грчким црквеним школама у Константинопољу и стекао похвалан статус. Млади Васил уз ујака архимандрита упознаје и православну литургику. Но, једина нада за даље високо образовање била је Царска Русија.

Улица у средишту Софије, у част мајке Васила Левског, Гине Кунчеве, „бугарске хероине, мајке Апостола слободе“.

Желећи да пошаље Васила у Русију, ујак је сматрао да је монашење најбржи пут за црквене препоруке. Вођен том мишљу Васил се монаши у 24. години у манастиру Светог Спаса у Сопоту, добивши име Игњатије. Но није све ишло како људи снују, Господ крај одређује. Пут на студије у Русију се изјаловио, а млади монах Игњатије тада у чину јерођакона, креће путем револуционарног заноса.

Како је касније записао, желио се посветити слободи и добру свог православног, а поробљеног народа. Револуционарни пут га води у Србију и њен престони Београд. Србија је већ тада била аутономна српска Кнежевина, са вазалним односом према Османском царству. У Београд је дошао због великог узора, а другог најважнијег утемељитеља бугарске слободе, Србина Саве Стојкова Поповића. Овај револуционар је у Бугарској познатог по псеудониму, Георги Стојков Раковски. Такозвани Раковски је у Београду основао Прву бугарску легију, која је вршила војну обуку младића из Бугарске. Управо на једној војној вјежби у Београду, на простору данашњег Студентског трга, Васил је својом хитроћом и прекрасним ратничким набојем зарадио надимак Левски. По легенди тада су га упоредили са лавом. Послије Србије и Букурешта у Влашкој, одлази у родни крај.

На Васкср, 19. априла 1864. године, пред својим саборцима ритуално је одрезао монашки перчин (дугу косу, симбол монашког завјета) и тиме се званично одрекао монашког чина. Његово надахнуће постала је Француска револуција, идеали људских права и слобода. Како је и сам говорио ходио је ка „светој и чистој Републици“. Под великим утицајем Георгија Раковског (Саве Поповића), зачетника четништва у Бугарској, Васил оснива комитете и комитске групе које постају претеча касније Унутрашње револуционарне организације (Вътрешна революционна организация – ВРО; њено зло сјеме ће постати србомрзна ВМРО). Османска тајна полиција је сву снагу уложила на гушење комитских диверзија које су пријетили да се претворе у устанички покрет народа Бугарске. Једна пљачка турске поште откриће трагове и скривнице комитских дружби. Страхујући од заплијене архиве, а која би угрозила напоре свих ослободилачких активности, Васил је скривао писане трагове од турске полиције.

У једној таквој акцији је и ухапшен. Одведен је у Софију, тадашње Средце, гдје му је Мазхар-паша, управник Средачког пашалука, смртно пресудио. 18. фебруара 1873. године у дворишту пашиног конака, а данашњег градског срца Софије, Васил Левски је објешен. Турске власти су дозволиле свештенику Тодору да осуђенику принесе Христову икону зарад задње исповјести и покајања.

Окован у ланце и измучен бивши монах, а сада револуционар, гледајући у икону изрекао је посљедњу реченицу: „У младости бијах јерођакон Игњатије, свјесно напустих дату службу, јер бијах позван да извршавам другу заповјест, нужнију, вишу и светију, а послату од поробљеног ми Отачаства…“

Споменик Василу Левском у Софији, подигнут на мјесту извршења смртне казне.

На мјесту вјешала Бугарска је касније подигла споменик у врло симболичном облику зарубљене пирамиде, како Бугари воле да кажу своме Апостолу слободе. Бугарска правослaвна црква, иако је можда жељела, није могла свеца Републике прогласит за Христовог Вјенцоносца. Васил се свјесно одрекао Христа. Иначе, уз родну рућу Васила Левског у Карлову подигнут је параклис Сабора бугарских светитеља у коме се данас чува једини земни остатак револуционара.

Одсјечена коса Васила Левског у параклису Сабора бугарских светитеља у Карлову.

Одсјечени монашки перчин. Иако су чин одрицања од монаштва и хришћански параклис у сукобу сами по себи, неки сматрају да се Васил Левски морао одрећи монаштва зарад слободе тражене оружјем, али да је остао молитвеник свога народа. Страдање бугарских комита и народа подигло је пажњу европске јавности, а Русија желећи да утврди свој утицај на Балкани објавила је рат Турској.

Неутралност Њемачке и Аустро-угарске током руског маневра источним Балканом наплатиће угасла српска слободарска луча у Херцеговини. Односно, независност и слободу бугарског народа понајприје је платило руско оружје, али је цех стигао и српском народу из политичких нагодби великих сила.

Херцеговачки устанак за уједињење Босне и Херцеговине са Србијом остао је без подршке, а Босна и Херцеговина је анексијом придодата Аустро-угарском утицају. Несумњиво да је бугарски вјероломни монах и данас велики залог Бугарске у свјетским глобалистичким интересима, јер свака издаја Православља скупо се награђује, а вјерност њему кажњава до истријебљења.

То Срби најбоље знају.

ГОРАН ЛУЧИЋ

Испред највећег бугарског храма, Саборног храма Светог Александра Невског, саграђеног у захвалност руским ослободитељима.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • СТРАДАЊЕ МОНАХА ГАВРИЛА КОВАЧИНЕ: Вино служимо само уз причест!
    СТРАДАЊЕ МОНАХА ГАВРИЛА КОВАЧИНЕ: Вино служимо само уз причест!
  • ЦЕНКА ИВАНОВА: И у Трнову је постојала дубровачка четврт
    ЦЕНКА ИВАНОВА: И у Трнову је постојала дубровачка четврт
  • АРНО ГУЈОН: Срби у региону заслужују живот без страха и дискриминације!
    АРНО ГУЈОН: Срби у региону заслужују живот без страха и дискриминације!
  • ЖИВОТ ДАЛИ ЗА СЛОБОДУ ЗЛАТНУ: Срби мухамеданске вјере у четничким одредима
    ЖИВОТ ДАЛИ ЗА СЛОБОДУ ЗЛАТНУ: Срби мухамеданске вјере у четничким одредима
  • И ЗВАНИЧНО СЛОБОДА: Шешељ ослобођен у Хагу
    И ЗВАНИЧНО СЛОБОДА: Шешељ ослобођен у Хагу
  • ОТВОРЕНИ ДАНИ РС У СРБИЈИ: Окупљени око свете ријечи – слобода (ФОТО)
    ОТВОРЕНИ ДАНИ РС У СРБИЈИ: Окупљени око свете ријечи – слобода (ФОТО)
  • БЕЋКОВИЋ ЗА БЛАГОВИЈЕСТИ НА КАЛЕМЕГДАНУ: Када се Дучић вратио у Требиње мислили смо да је слобода стигла...
    БЕЋКОВИЋ ЗА БЛАГОВИЈЕСТИ НА КАЛЕМЕГДАНУ: Када се Дучић вратио у Требиње мислили смо да је слобода стигла...
  • ЦРНОГОРЦИ НЕ ПОШТУЈУ КЊАЗА НИКОЛУ И ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА: Покушај отимања цркве рушењем стечених права и слобода
    ЦРНОГОРЦИ НЕ ПОШТУЈУ КЊАЗА НИКОЛУ И ВАЛТАЗАРА БОГИШИЋА: Покушај отимања цркве рушењем стечених права и слобода
  • ЗОРАН ЈАЊИЋ - У СУСРЕТ МИТРОВДАНУ (1): Одбраном Невесиња сачувана слобода српске Херцеговине
    ЗОРАН ЈАЊИЋ - У СУСРЕТ МИТРОВДАНУ (1): Одбраном Невесиња сачувана слобода српске Херцеговине
  • Пораз кошаркаша и у Тузли: Слобода и Леотар у НБА стилу
    Пораз кошаркаша и у Тузли: Слобода и Леотар у НБА стилу
О аутору
  • google-share
Previous Story

ТРЕБИШЊИЦА ЗАМЈЕНИЛА РУСКИ ДОН: Сто година од доласка Бјелогардејаца у Херцеговину

Next Story

СЛИЈЕДИ СВОЈЕ СНОВЕ: Милица Марић – Требињка у „Мајкрософту“

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

СРЕТЕН ЋЕРАНИЋ: Спајовићи

Posted On 04. 02. 2023.

Сарадња Сокола и Старокатоличке цркве

Posted On 04. 02. 2023.

Обиљежено 99 година од смрти великог српског пјесника Алексе Шантића (ВИДЕО)

Posted On 03. 02. 2023.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

[…] Извор: Слободна Херцеговина...

Posted On 04. 02. 2023.

[…] APEL: ZAŠTITIMO...

Posted On 03. 02. 2023.

А мој Лакета лако ми је за пог...

Posted On 01. 02. 2023.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...