СОКОЛСКО ДРУШТВО  ЈАСЕНОВАЦ

  •  Пре Првог светског рата у Јасеновцу је основао гимнастичко друштво Српски соко. Српски соко је приредио 2.(15.) јануара 1911. у просторијама хотела “Лав” забаву са игранком, томболом и шаљивом поштом. Приход од забаве служио је за набавку гимнастичких справа. (1) За време Првог светског рата српска соколска друштва била су забрањена.

У Јасеновцу је за време Краљевине Југославије основано Соколско друштво, у оквиру сисачког окружја Соколске жупе Загреб.

Соколско друштво Јасеновац на Сави из жупе Загреб прославило је 1930. Први децембар, Дан Уједињења. После одржаних благодарења сво чланство упутило се назад у украшену соколску вежбаоницу. Соколи и соколице отпевали су државну химну. Старешина Спасоје Мадираца одржао је предавање о значају 1. децембра 1918. и о важности завета, које је чланство положило. Увече одржана је академија, коју је отворио просветар Петар Вучинић, са предавањем, у коме је истакао важност соколства, и упутио апел присутнима, да ступају у соколске редове. Предавање је пропраћено клицањем краљу, престолонаследнику Петру и краљевском дому. Двоје деце декламовало је соколску химну и песму „Југославији”. Соколице су извеле вежбу под вођством начелнице Смиљке Саграк. Након вежбе месно певачко друштво „Свачић”, певало је, под вођством диригента Марка Фрањића. После тога настало је соколско весеље. (2) Слет  сисачког окружја  одржан је 14. јула 1931. Учествовала су друштва из Босанске Дубице, Јасеновца, Стазе, Суње, Блине и Лекеника. На  слету је сем соколских чета учествовала војска. (3) Сеоска соколска чета Црквени Бок одржала је на Вел. Госпојину 28 августа 1932. своју прву јавну вежбу уз суделовање соколских друштава из Стазе и Бобовца. Вежба је одржана у црквеној порти Св. Преображења Христова у Црквеном Боку. Заузимањем старешине чете црква је за тај дан била уређена и окићена заставама. Чета је са заставама на челу кренула да дочека матично друштво Стаза, а мало за тим соколско друштво Бобовац. Јавну вежбу отворио је старешина Михаило Дуричић поздрављајући госте и соколе и захваљујући на бројној посети. Старешина матичног друштва Стаза Милан Новаковић говорио је о значењу соколских чета у народу.

Прва тачка у програму био је  наступ мушке деце друштва Стаза – просте вежбе, затим заједно чланови друштва Стазе и Бобовац извели су просте прашке вежбе. У чланку у  листу „Соколски гласник” истакнуто је да су вежбе складно одвежбане. Нарочито одобравање добили су чланови чете који су наступали у трећој тачци у народним ношњама. Затим прашке вежбе. На крају су наступали чланови друштва Стаза са простим жупским вежбама и вежбама на пречи. Били су награђени дуготрајним аплаузом. Старешина чете захвалио се кратким говором присутнима на многобројној посети и позивајући их, да ступе у соколске редове. (4)

Соколско друштво Јасеновац одржало је 2 октобра 1932. своју прву јавну вежбу. Помогли су им сеоска соколска чета Црквени Бок, Соколско друштво Загреб IV и Самобор. За успех вежбе била је заслужна Смиља Саграк. У 11 сати био је дочек гостију на станици. После обеда приредили су домаћини гостима вожњу Савом и Уном. Након тога кренули су на вежбалиште, које је за ту приредбу соколима уступила црквена општина. Јавна вежба почела је говором старешине Мадираце. На јавној вежби су се истицале посебне тачке соколске деце друштва Јасеновац „Тамо далеко” и „Руковет” по народним мотивима од М. Јанковића. Те тачке су биле изведене са толиком елеганцијом и разумевањем народних песама да су задивиле све присутне. Публика је реаговала бурним пљеском на те тачке. Изведене су вежбе чланица на ручама друштава Јасеновац, Загреб IV и Самобор, као и жупске просте вежбе. Наступили су чланови чете Црквени Бок са прашким вежбама (вежбе са слета у Прагу). Највећи успех пожњеле су чланице Загреб IV, које су извеле састав М. Јанковића „Нови смјерови”. После вежбе приређена је забава. (5)

Соколска чета у селу Млаки, у општини Јасеновац, основана је 12 марта 1933. Старешина јасеновачког соколског друштва  др. Мадираца предавао је „Значење сокола на селу” на конститутивној скупштини. У чланку у “Соколском гласнику” истакнуто је да се око соколске чете у Млаки окупило се све оно, што је било најбоље и најнапредније у селу. У управу друштва били су изабрани : старешина Милан Шалиндрија, тајник Илија Шалиндрија, благајник Ђука Малбаша, заменик старешине Васо Савановић и Митар Шалиндрија  начелник. (6) Поводом Посланице Католичког епископата Соколско друштво  Јасеновац упутило је саопштење гласнику Савеза Сокола „Соколском гласнику” у Љубљани : „Сматрајући да је вера најсветији део унутарњег живота сваког појединцаљ, Соколство стоји на становишту да се верско уверење има дубоко поштовати, па ради тога најодлучније протестирамо против посланице Католичког епископата у којој се наводи, да је Сокол безверско и протуверско удружење. Изјављујемо, да ћемо до задњег даха стајати на бранику наших соколских идеала. Здраво!” (7)

У част десетогодишњице рођења престолонаследника  Петра Соколско друштво Јасеновац приредило је 3. септембра 1933. јавну вежбу заједно са друштвима и четама Нова Градишка, Новска, Липовљани, Бобовац, Црквени Бок и Рајић. Старешина друштва др. Спасоје Мадираца говорио је о значењу прославе. Говор је завршен клицањем краљу, престолонаследнику Петру и целом краљевском дому и Соколству. После тога је Хрватско певачко друштво „Свачић” из Јасеновца певало химну. Наступила су друштва и чете са разним вежбама. Програм је завршен народним весељем. (8)  Године 1934. старешина је био др. Спасоје Мадираца, заменик Никола Миладиновић, тајник Марко Фрањић, начелник Ђорђе Чолак, заменик Милан Сињак, начелница Љубица Вучинић, заменица Анкица Клобучар, благајник Милан Старчевић. Чланови Управе били су Станко Стасиов, Илија Ђилас, Милан Павлица, Терезија Ивчић и Војислав Микић. Ревизори су били Озрен Бачић, инг. Иван Витаљић, Душан Боснић, Милош Крњајић и Славко Метлаш. У Суду части били су Перо Вучинић, Нада Мадираца, Мирослава Кајзер, Милан Миљеновић и Војин Согонић. (9)

Соколску сеоску чету у  Црквеном Боку основали су 1931. Божо Турајлић и Владо Вукадиновић.  Чета је била гимнастичка дружина која је вежбала гимнастичке и слетске вежбе. У програму су биле и вежбе у руковању оружјем. Чета је учествовала на бројним вежбама одржаваним у Јасеновцу, Сиску, Шибенику, Загребу, … . На слету  на  градском стадиону у Сарајеву 1934. чета из Црквеног Бока извела је успешне вежбе. Због запажених наступа на слетовима чета је у знак признања ишла на Свесоколски слет у Прагу 1938. (10) У управи  чете Црквени Бок 1934. старешина је био Владимир Вукадиновић, заменик Томислав Кларић, секретар Петар Војновић, благајник Ђуро Кепчија, начелник Божидар Турајлић, просветар Стеванчевић, начелница Винка Јаковчић, референт за књижницу Миле Секулић,  референт за музику Лазар Бижић,  референт за дилетантски одсек Миле Радовановић. Ревизори су били Јово Беч, Павле Ванчуренко. (11)

Група усташа ухапсила је 1.5.1941. више од 10 виђенијих Срба на подручју општине  Црквени Бок. Међу њима су били Миле Пожар, Љубан Ђуричић, Петар Вила, Младен Качар, Божо Турајлић, Мирко Драгосављевић, Стево Пеулић, Јово Радојчић, Матија Цикота, Миле Вујућ. Одвели су их у хрватско село Бобовац и затворили у општинску зграду. Целог дана и ноћи усташе су ухапшене Србе тукли кундацима и глоговим штаповима, да би их после три дана пустили кућама. Поједине усташе су предлагале да се ухапшени стрељају на обали Саве, али руководиоци општине и неки мештани села Бобовац нису дозволили ликвидацију људи из суседног села. Усташе су хапшење и пребијање оправдавале тиме да су ухапшени Срби били чланови сокола и да су поседовали оружје. (12)

Крајем 1952. основано је у Црквеном Боку Друштво за телесно васпитање „Партизан” који је требао да замени соколска друштва. Оснивачи су били : Божо Турајлић, Петар Ненадовић и Богдан Турајлић. ДТВ „Партизан” је 1960. имао 63 члана и 4 секције ногометну, одбојкашку, вежбе на справама и лакоатлетску. Друштво је учествовало на слетовима у Суску, Петрињи, Глини, … . На Савезном слету одржаном у Београду 1959. учествовала су 44 гимнастичара. Учествовали су и на слету „Братства-јединства” у Новом Месту 1960. Активности друштва престале су крајем 60-тих година 20 века. (13)

Пре Првог светског рата у Јасеновцу је радило гимнастичко друштво  Српски соко. У току рата друштво је било забрањено. Између два светска рата у Јасеновцу је основано Соколско друштво Јасеновац на Сави као део жупе Загреб. У „Соколском гласнику” писано је о приредбама у друштву Јасеновац. После Априлског рата 1941. соколски покрет забрањен је и прешао  у илегалу. Чланови, а посебно старешине, проглашени су од стране усташа непријатељима, покретна и непокретна имовина била је заплењена, а појединци и њихове породице прогањани и страдали у затворима и концентрационим логорима, међу којима се истацао логор Јасеновац. То је била судбина чланова Соколског друштва Јасеновац и околних соколских  чета. Крајем 1952. основано је у Црквеном Боку Друштво за телесно васпитање „Партизан”.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  1. „Српски соко у Јасеновцу на Сави”, „Српски Соко”, Сремски Карловци, 18. (31.) јунија 1911, бр. 2, стр. 29;
  2. „Соколско друштво Јасеновац на Сави”, „Соколски гласник”, Љубљана, 8.јануара 1931, бр. 2, стр. 6;
  3. „Споменица пригодом прославе 30-годишњице Соколског друштва у Сиску 1902-1933”, стр. 14-25, у Влатка Вукелић, „Дјеловање сисачког „соколског друштва” од 1929. до 1941. године”, стр. 16;
  4. „Соколска чета Црвени Бок”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 септембра 1932, бр. 37, стр. 6;
  5. „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 13. октобра 1932, бр. 41, стр. 6;
  6. „Сок. друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 24 марта 1933, бр. 13, стр. 8;
  7. „Протестни телеграми соколских жупа, друштава и чета против посланице Католичког епископата”, „Соколски гласник”, Љубљана, 14 априла 1933, бр. 16, стр. 10;
  8. „Соколско друштво Јасеновац”, „Соколски гласник”, Љубљана, 15 септембра 1933, бр. 37, стр. 5, 6;
  9. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник Година I”, Београд 1934, стр. CL I;
  10. Проф. Никола Д. Турајлић, „Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок”, књига I, Шајкаш, 2006, стр. 106;
  11. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник, Година I”, Београд 1934, стр. CLIX;
  12. Маја Кљаић Вејновић, Никола Д. Турајлић, „У раљама геноцида : страдања становништва Стрмена, Црквеног Бока и Ивањског Бока у XX вијеку”, Београд, 2017, стр. 72;
  13. Проф. Никола Д. Турајлић, „Стрмен, Црквени Бок и Ивањски Бок”, књига I, Шајкаш, 2006, стр. 110, 111;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар