Соколско друштво Чапљина и његове чете 

  •  Стојан Пудар одржао је у Чапљини састанак 29. августа 1910. На састанку је потекла идеја о оснивању Српског соколског друштва Чапљина. У селу Тасовчићи пришло је соколима 12 омладинаца. У 1911. управа друштва је приредила два излета у Клепце. Приредила је две соколске забаве и учествовали са 12 чланова на забави друштва Љубушки. Крајем децембра 1911. у друштву је било 28 чланова, од којих 10 вежбача. У редовима друштва радиле  су сеоске соколске чете. (1)

Женски подмладак на слету у Чапљини 1924. године

У Чапљини је 7 јуна 1924. одржан окружни слет са 100 чланова и чланица, 103 мушког и женског нараштаја, 76 мушке и женске деце и 23 сеоска побратима из Клепаца и Пребиловаца. Соколска друштва Чапљина, Блато, Корчула, Љубушки и Имотски одржала су 1929. друштвене течајеве. (2) У Управи друштва Чапљина 1934. били су : Старешина  Димитрије Шотра, заменик старешине Фрањо Сторели,  начелник Милан Таминџић, начелница Анка Новак, заменица начелнице Добрила Слишковић, секретар Фазлија Ћибер, благајник Мухамед Љутовић, просветар Салих Новић, господар Љубо Ђиков, статистичар Мухамед Зулић, референт за чете Митар Шаровић, прочелник штедње Милан Таминџић,  прочелник трезвености  и друштвени лекар др. Никола Принцип. Одборници су били : Салих Казазић, др. Паво Цанки, Љубо  Пудар, Хамза Фејић, Мустафа Крпо, Илија Квесић и Ђуро Спужевић. Ревизори су били : Омер Шеховић, Веселко Мостарчић и Ристо Марић. У Суду части били су : Председник др. Паво Цанки,  заменик Ђуро Спужвић,  др. Никола Принцип,  Фрањо Сторели и  Салих Казазић. Њихови заменици били су : Љубо Ђиков и Веселко Мостарчић. У Управи чете Пребиловци 1934. били су :  Старешина Видоје Шарић,  заменик старешине  Огњен Ждракаловић, секретар Анђелко Булут, заменик секретара  Анђелко Ждракаловић, благајник Данило  Булут, просветар Душан Надаждин, повереник за штедњу Милан Шарић, прочелник трезвености Којо Екмечић, повереник за пољопривреду и здравство Илија Ћук, вођа нараштаја и деце Бранко  Булут и домаћин Лазар Надаждин. Ревизори  били су:   Душан  Булут и Тодор Брњашић. (3)

Соколска жупа Мостар организовала је Збор радене интелигенције пред Сабор херцеговачког соколства 1935.  Учитељи, лекари, ветеринари, пољопривредни референти и грађевинари 10 јула 1935. ишли су на турнеју кроз села. Жупа је тежила да  учитељи са стручњацима обиђу сеоске соколске чете, да би на лицу места констатовали : 1) Резултате десетогодишњег соколског деловања у селима; 2) да на лицу места испитају све невоље које тиште сељаке и коче препород, да би са тачним подацима иступили на Сабору; 3) да стручњаци одмах помогну сеоским соколима и њиховим домаћицама саветом и примером. Четврта група обишла је чете правцем Габела, Вишићи, Клепци, Пребиловци, Тасовчићи, Почитељ-Чапљина-Хумац, Граб, Витина, Клобук-Имотски-Змијавци, Каменмост, Небрижевац, Криводол, Проложац, Главина 1 и 2, Вињани Горњи, Посушје -Мостар. (4)

На среском соколском сабору у Чапљини  1935. донета је резолуција у којој се под тачком један истицало : „Констатује, да је улазак сокола у село својим десетогодишњим радом донио видних резултата културном подизању села  и да тај рад треба наставити на основу досадашњег искуства пребирајући све народне снаге на јачању соколске мисли.” У тачки два истицало се : „Осјећа се потреба нових радника у селу па зато апелује на све родољубе без обзира на њихов положај, да нас се ставе на располагање за што успешнију организацију села.” Под тачком четири истицало се : „Тражи поштовање закона и сузбијање сепаратистичких тежња, које се у нашим крајевима у посљедње вријеме јављају. Нарочито осуђује појаву истицања племенских застава, које су једном савијене у музеј,” (5)

Тромесечна седница сеоских соколских чета друштва Чапљина одржана је 26 априла 1936. Присуствовали су изасланици чета Пребиловци, Габела, Клепци, Тасовчићи, Вишићи и Вионица, као и 7 чланова управе матичног друштва Чапљина. Председавао је седници старешина соколског друштва Чапљина Димитрије Шотра. Констатовано је да су политичке прилике ометале рад у четама, а нарочито у четама Домановићи, Почитељ, Равно и Веља Међа, које нису послале ни извештаје ни делегате. На седници одлучено је да управа матичног друштва преко својих чланова испита стање сеоских чета, могућности њиховог опстанка и рада. Сељаци су показали највише интереса у току расправе о подизању и обнови бунара у селима која су се злопатила због несташице воде. У расправи су учествовали изасланици чета, као и чланови друштвене управе, соколски радници Димитрије Шотра и др. Никола Принцип. Као изасланик жупске управе учествовао је Јован Радуловић.  У том тромесечју проглашене су три најбоље чете : Тасовчићи, Пребиловци и Клепци. На седници није учествовао ниједан учитељ жупски сарадник. (6) Рад у соколским четама није напредовао јер је део чланова напустио соколске редове или су се повукли од сваког рада. (7)

 Друштво није могло у 1936. да приреди јавну вежбу. Управа друштва Чапљина је у оквиру СПП. одлучила да приреди Јавну вежбу 27 јуна 1937.  Сви који су подржавали соколе окитили су домове југословенским заставама. Возом је стигла музика друштва Мостар  и свирала кроз место. После ње дошла је музика друштва Столац, која је исто тако прошла кроз град. У Чапљину су се слегли чланице друштва Имотски са бројним члановима, деца и нараштај друштва Метковић, такмичари у одбојци друштва Љубушки, соколи и соколице из околних друштава.

Највећи утисак учинио  је долазак чланова из чета Пребиловци и Клепца. Из те две чете се дигло и старо и младо. Формирана је поворка која је кренула испред соколане на вежбалиште у центру града. Предводиле су је две музике, поворка је прошла кроз град са заставама, песмом и повицима краљу и Југославији. На вежбалишту старешина друштва истакао је  одлучност да истрају у борби за победу соколских идеала и учешћу у Соколској Петровој Петолетци. “И ако се наш број смањио, ми смо сада на чисту ко је са нама а ко против нас, те нас то никада неће поколебати у вршењу наших дужности и борби за народну и соколску ствар. Увече је приређена академија, а након тога весеље са музиком. Вежба је показала и пријатељима да соколи нису клонули. (8)  Соколско друштво Чапљина имало је 31.12.1937. 73 члана, 14 чланица 14 нараштајаца, 30 дечака и 41 девојчицу. Укупно их је било 172. Чета Пребиловци основана 1927. имала је 42 члана, 20 нараштајаца и 22 дечака.  Укупно их је било 84.  Чета Габела била је основана 1928. Имала је 55 чланова, 2 чланице и 2 нараштајца.  Укупно их је било 59.  Чета Клепци основана је 1927.  Имала је 48 чланова, 7 чланица, 15 нараштајаца, 2 нараштајке и 10 дечака.  Укупно их је било 82. (9)

 Соколско друштво Чапљина имало је 31.12.1938. 82 чланова, 13 нараштаја, 85 деце, укупно 180 припадника. Чета Пребиловци имала је 43 члана и 15 нараштаја. Укупно их је било 58. Чета Габела имала је 63 члана, 11 нараштаја и 11 деце. Укупно их је било 85.  Чета Клепци  имала је 48, 17 нараштаја и 11 деце. Укупно их је било 76. (10)  После Априлског рата 1941. соколи су се нашли у НДХ. изложени усташком терору.

По изјави Миленка Јахуре, председника СНД Пребиловци, соколи су били прва мета покоља. Огњен Ждракановић, сеоски кнез и соколски првак био је међу првима затворен и потом пуштен. После десетак дана усташе су поново дошле по њега, али се он склонио у своју шуму изнад пребиловачког дола, према Брегави. Усташе су се клеле његовој мајци да треба да се преда кунући се у своју децу да му се неће ништа лоше десити. Мајка је отишла код њега и молила га да дође. Он се противио, али мајка га је молила са сузама и попустио. Одведен је у Чапљину и мучен данима у згради школе. Фратар Тугомир Солдо описао је како је везан, крвав и изобличен од удараца успео да побегне и појави се усред дана на улицама Чапљине. Враћен је у школу и следеће ноћи исечен у месари у селу Витина код Љубушког и потом бачен у реку Требижат.Убијени су му сви из породице осим два сина. Пребиловчани су били обезглављени његовим убиством.

 Српско соколско друштво Чапљина деловало је пре Првог светског рата. За време рата било је забрањено. После рата било је део Соколске жупе Мостар. Насупрот соколима  јачао је усташки покрет. Део чланова напустио је соколске редове. Ипак соколи нису клонили. После стварања НДХ били су прва мета покоља.

 Саша Недељковић
члан  Научног друштва  за  историју  здравствене  културе  Србије

 

Напомене :
  1. Мр Кристина Пантелић Бабић, „Соколски покрет у Херцеговини од 1893. до 6. априла 1941. године”, докторска дисертација, Бања Лука, 2018, стр. 94, 95, 96;
  2. „Соколска жупа Мостар”, „Славенско соколство”, Београд,1930, стр. 124, 125;
  3. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник, Година I”, Београд, 1934, стр. LXI, LXXI;
  4. „Збор радене интелигенције Пред сабор херцеговачког соколства”, Књига за соколско село”, Мостар, Јуни 1935, бр. 6, стр. 1;
  5. „Срески сабори”, Књига за соколско село”, Мостар, Октобар-Новембар 1935, бр. 8-9, стр. 33;
  6. Тромјесечна сједница сеоских соколских чета друштва Чапљина”, Књига за соколско село”, Мостар мај 1936, бр. 5,  стр. 4,5;
  7. Димитрије Шотра, Рад у подручју соколског друштва Чапљина”, Књига за соколско село”, Мостар, јуни 1936, бр. 6, стр. 11;
  8. Димитрије Шотра, Јавна вјежба соколског друштва Чапљина”, Књига за соколско село”,  Мостар,  август 1937, бр. 8, стр. 165, 166;
  9. Извјештај статистичара”, „Књига за соколско село”,  Мостар,  април 1938, бр. 4, стр. 63, 64,65;
  10. „Извештај статистичара”, „Књига за соколско село”, Мостар, 1939, бр. 1,2, стр. 43, 45;

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору
  1. Младен Булут Reply

    .. није Ждракаловић него ЖДРАКАНОВИЋ.. поправи док није касно..

    • Слободна Херцеговина

      Хвала драги Младене,
      поправљено!

Оставите коментар