• Kада је Микеланђело Буонароти, 1555. године, након пуних четрдесет година, или 480 мјесеци рада, завршио скулптуру Јеврејског Духовног Вође , Мојсија, скулптура је била толико увјерљива и слична живоме човјеку да је Микеланђело, „желећи да се ослободи притиска савршенства“, чекићем ударио о десно кољено Мојсијевог кипа и рекао му :“Проговори ! „

Онда је, ево ове, 2021. године, извјесни Љубомир Лацковић, након скоро два мјесеца рада, „у техници вареног отпадног гвожђа“, наводно довршио такозвану „Шупљу, прозрачну скулптуру“ Српског Духовног Вође, Светога Патријарха Павла!?

Занемарујући ову драстичну разлику у уложеном труду, за коју, наравно, нијесмо знали, очекивали смо да ћемо за Видовдан видјети лик овога нашега Духовног Вође, који је још за живота постао Светитељ ! Ходио је међу нама у једном тешком времену преласка из двадесетог у двадесет први вијек и опомињао нас : Да будемо Људи у том невремену! Подизао нас је кад смо посртали и лијечио наше духовне ране ! Надали смо се да ћемо видјети тај Светачки лик , Анђеоског погледа, из кога зрачи Чудесна Свјетлост Љубави Божије , која нас је окупљала и окупља , Све Нас Србе , ма гдје били на овој божијој планети!

То смо очекивали – А шта смо добили ?

Ако ћемо право: Добили смо оно што смо заслужили !!

И нека само нико не рекне : „Било је случајно !“

Јер, случајност не постоји !

Ми Срби смо дозволили онима који нам „о глави раде“, који би да нас нема и којима силно смета та наша дубока и истинска емоционална веза са Светитељем Павлом – њима смо дозволили да се наругају и нашем Светитељу Павлу и нама Србима!

Непријатељи Српства се ужасавају на сваки и најмањи помен хомогенизације Нашега Народа, посебно духовне, јер је она „на дуге стазе“ ! Ужасавају се тиме што им „пред очима“,поред Светосавскога, расте још и Светопавловски култ ! .

Зато су, перфидно и смишљено, ударили баш на овај темељац наше духовности , да би нанијели штету колико год буду могли!

На велику нашу жалост, непријатељи Срба су у томе успјели !

Унајмљен је „варилац“ , који се издава за „академског умјетника“ и који на беспослици експериментише с аутогеним апаратом и вари којекакве назови фигуре!

„У његовом опусу доминирају носорог, јелен, слепи миш, коза, змај ! На тим темама могао је да се потпуно размахне његов сензибилитет “ – хвали га и топло препоручује један његов земљак, наводни „познавалац умјетности“!

Ко је и како оваквога човјека ангажовао да ништа мање него живопише једну од највећих „Српских Духовних Цркава“ – да исклеше скулптуру Светога Патријарха Павла ?! О томе се још ћути, али ће се причати, јер је штета, која је тим поступком нанесена Српском Вјерујућем Народу, веома велика!

Наречени „умјетник“ је за непуна два мјесеца склепао и изварио од гвозденог отпада некакву скаламерију која прије личи на све друго него ли на човјека !

Онда је то гвоздено чудовиште, које подсјећа на страшило за птице у кукурузишту, проглашено за Скулптуру Српског Духовног Вође, Светога Патријарха Павла! Тиме је оскрнављено име Светитеља Павла , а Српски Вјерујући Народ до сржи увријеђен!

Да бламажа буде потпуна „побринуо се“ наш Свјетовни Вођа, Предсједник Наше Државе, Српске!

Пожурио је да отвори “овај значајни споменик из области црквене умјетности” ! Пожурио, на јаде му не свануло, иако је недавно имао јак наук и опомену да се одмакне далеко од умјетнина ! Нарочито црквених! . . . . .А онда су се ту нашли још новинари и фоторепортери, са извјежбаним оком, да нагласе оно што је за наглашавање.

И у читавом овом нашем великоме јаду човјек не може а да се не насмије кад на фотографији види пред овим гвозденим страшилом забезекнутога нашега Свјетовног Вођу, са лажним осмијехом на лицу, како се троуми шта би рекао ! Ту Он неодољиво подсјећа на оног Андрићевог мутеселима , који, не знајући шта ће рећи везировом чудовишту, “гласно шапуће”: „Машалах! Машалах! Не буди му урока! Ја, Ја! Божије давање!“ Остаје нам још само да се сложимо са Великим Андрићем : „Божије давање“

Милорад Лојовић,
професор српског језика и књижевности

НАПОМЕНА: Овај текст представља лични став аутора