Цицвара  је мирис огњишта, успомена на дјетињство и један од оних укуса који се у Херцеговини преносе с кољена на кољено. Некада је била неизоставан дио трпезе у сваком домаћинству, а данас представља симбол традиције која, упркос времену, не губи своје мјесто. Управо зато је овогодишња Цицваријада у Билећи, била много више од гастрономског такмичења. Девет екипа окупило се  доносећи са собом различите рецепте, искуства и приче. Међу њима били су професионални кувари, аматерски тимови и они који су у цијелу причу унијели дозу оригиналности и добре атмосфере.

Прво мјесто освојило је Удружење гуслара „Војвода Глигор Милићевић“. Друго мјесто припало је Удружењу произвођача гатачког кајмака, док су треће мјесто подијелили Мљекара „Пађени“ и екипа „Цицвара на штикли“. Данас нећемо писати само  о побједницима, јер су награде свакако у другом плану оваквих догађаја. Праве побједе догодиле су се око ватре, уз мијешање цицваре, смијех, разговоре и људе који су из различитих крајева дошли и узели учешће.

 Доносимо три посебне приче са Цицваријаде  о ресторану „Стара српска кућа“ који је из Београда стигао у Билећу како би своје кулинарско умјеће одмјерио са чуварима херцеговачке традиције, о аматерској екипи ШРОП- а која је узела учешће и  показала да се љубав према домаћој кухињи не мјери професијом, те о женској екипи „Цицвара на штикли“, која је доказала да традиција и модеран дух иду руку под руку.

ТИМ ШРОП

Оно што је посебно привукло пажњу на Цицваријади је екипа ШРОП-а, Билећанци. Нису дошли по пехар, већ по добро дружење и да допринесу и на тај начин манифестацији. Управо тако своје учешће на Цицваријади описује екипа ШРОП-а, једина мушка и аматерска екипа међу овогодишњим учесницима.

„Ми смо се пријавили само због дружења. Једина мушка и аматерска екипа састављена од Словенца из Рогашке Слатине Роберта Грашића, Синише Савића Космајца и моја маленкост из Бенковца, Равни Котари, Далмација“ – рекао нам је Радослав Ћупић.

СТАРА СРПСКА КУЋА

Љубав према традицији и жеља некада натјерају човјека да пређе стотине километара. Управо тако је било и на овогодишњој Цицваријади, гдје је међу девет екипа своје мјесто нашао и београдски ресторан „Стара српска кућа“. Вођени жељом да буду дио манифестације на којој се спрема једно од најпрепознатљивијих јела херцеговачке кухиње, у Билећу су дошли са осмијехом и  добром енергијом. Екипу су чинили власник ресторана Милета Кекић и његова супруга Јелица Кекић.  Какве утиске носе са Цицваријаде и шта их је навело да се прикључе овом јединственом догађају, открива нам у разговору власница Јелица Кекић.

Били сте у Билећи, на Сајму. Како је било на Цицваријади?

Вруће. Шалим се, било је лијепо, увијек се радујемо доласку у завичај, сусретима, дружењу.

Ви сте већ учествовали и раније?

Да, на ранијим Сајмовима, 2015. и 2016. Чак смо на једној освојили котлић за треће мјесто.

Шта вас је довело?

За Савиндан смо обећали доћи ако обнове манифестацију, да је подржимо, и ево нас.

Упркос техничким проблемима са аутом, дошли смо, додуше у „скраћеном“ саставу.

Надамо се да ће Цицваријада постати традиционална манифестација, као нешто препознатљиво за наш град.

Какви су утисци?

Чини ми се да је било мање посјетилаца него ранијих година, што ми је жао, било је и неких пропуста у организацији, надам се да ће се то исправити сљедеће године.

На шта мислите?

На примјер, ако манифестација има такмичарски карактер, требало би да узорци долазе пред жири под шифром. Исто тако, све пропозиције треба да се знају на вријеме. Иначе, драго нам је да смо својим учешћем дали Цицваријади међународни карактер, будући да долазимо из друге државе.

Шта вам је било најзанимљивије? 

Мени је екипа „Билећанаца“ била јако симпатична. Сама њихова жеља да учествују у нечему што је аутентично билећко ми је дирљива.

Кад се видимо опет?

Кад дођете у „Стару српску кућу“.

ЦИЦВАРА НА ШТИКЛИ

Традиција не мора увијек да изгледа онако како смо навикли. Понекад добије и ново рухо  и мало другачији приступ. Управо такву причу на овогодишњој Цицваријади донијела је женска екипа „Цицвара на штикли“. Иза необичног назива крије се жеља да се сачувају обичаји и традиционална кухиња, али и покаже да се они могу његовати на савремен начин. Херцеговке заиста могу све да стигну и да буду пословне жене, а и да спреме врхунски традиционална јела.

„На Цицваријаду смо дошле да представимо традицију нашег краја на мало другачији начин. Наш назив „Цицвара на штикли“ спаја оно што јесмо – жене које његују традицију, али је носе са стилом. Најважније нам је дружење, добра атмосфера и очување наших обичаја. Вјерујемо да се љубав према кувању осјети у сваком залогају“ рекла нам је чланица екипе „Цицвара на штикли“ Ивана Станић.