• У пинк-политикама чији је подтекст `бели и црни криминал`, уцјена и сводништво, а површ ријалити-ГНОЈење, заборавили смо на ту, за данашњу простоту анахрону ријеч – Чојство, а тек на философа брђанина, Марка Миљанова, који ју је најбоље срочио, описао и навео њене примјере међу људима.

Па нас и тако воде бахати политиканти, министри војни без војне обуке, трактористи што ору међе за Маловећу Србију, накупци сиротињских душа, гоничи ботова и најамници старлета тј. дискретних предузетница…
Србија и Република Српска на гомили ганг-банг транзиције и ЕУ интеграција. Какво, бре, чојство, данас је у тренду БРЗО, ЈАКО И НАПРЕдно!!! Мегатренд је да будеш фенси, моћан и туп.
А када те `запрате на ФБ` – успио си!

Каква год да је била, Црна Гора се донекле дистанцирала из овог политичког муља, и то најприје диктаторовом вољом за моћ. На принципима хрватског усташтва, грађена је монтенегро-медитеранео-крими- нација pro latina. Велики шеф је увијек био углађен и одмјерен, баш попут `бритве`, како су га звали турбо 90.-их. Но августовски избори у години велике пандемије и терора `струке и кризног штаба`, родили су у Црној Гори нешто велико и чојствено!

Пред изборе сам више пута поновио да не вјерујем да српски народ у Црној Гори може свој јарам ропства смаћи – јер је њихов јарам страшно тежак, крвав и проклет, гријехом и сваком трговином намакнут! Закон о вјери подигао је народ који је од 1945. гледао како му се вјера кастига, у цркве угоне овце и говеда, манастири катанче, а попови пендрече… Пендрече док се не убије и Бог и душа међу ребрима. И народ се под тим јармом разводнио, 30 година се преумљује, продаје, прелама и вода к`о робље по гласању.

А ко да га помогне?! Да л` Србија којом владају најамници и сводници изашли из Брозовог шињела и Миловог BMW-а.  Није то више скупо Његошево и Карађорђево вино, но послије `авноја и скоја`, једна млака и неизвјесна беванда.

Али у ноћи 31. августа 2020. године, огласи се слобода и побједа од мора до гора, а њен глас утврди млади Албанац из Улциња. Малисор. Иако се на албанском језику `малисорима` зову брдска племена (буквално – брђани), то је име усвојено за албански народ око Скадарског језера и брдима повише њега.

Управо је Марко Миљанов оставио најдиректније записе о њиховој нарави, јунаштву и обичајима.
Племена Малесије вијековима су живјела са Србима, а посебно је то било језички и културно прожето док је у Скадру била управа српских обласних господара и Српске цркве. Православље се тако снажно утиснулу у дух Малисора, да и у доба турског ропства, када се поједини њихови родови истурчише, безусловно је задржана Крсна слава, и о томе је писао Марко Миљанов.

„Они служе свеце на племена: Оти – Ивањдан, Кастрати – Марковдан, Груди – Госпођиндан, који су Латини, а који су Турци -Ђурђевдан, Селчани – Петковдан и Никољдан, Шаљани – Ивањдан, Берише – Госпођиндан, и тако даље, сваки свога свеца слави, а Светога Николу Зимског сви славе. Турци су се трудили око арбанашкије` потурченије` племена да не славе, … , али су Турци мало у то могли укротити(…).“

Познати су као изузетно добри и храбри ратници, а претежно су сарађивали са Црногорцима у борби против Турака. У српској епско-лирској пјесми се каже: „Нек` поведе љуте Малисоре, да га прате преко Црне Горе. Ризик му је про триста кланаца од крвника од Црногораца.“ (Женидба бега Љубовића).
Чак је и њихов менталитет веома сличан менталитету Црногораца. У годинама млетачко-турских смјена у Скадру превјерени су већим дијелом у римокатолике, и то најприје фрањевачким прозелитизмом и политичким утицајем Млетачке републике, а доста њих је задржало и ислам. Како себе не сматрају типичним Албанцима, вјерује се да су већим дијелом потомци албанизованих Словена.

Малисоре и њихово поштење упознао сам у годинама пред НАТО агресију на Србију и Црну Гору. То је оно вријеме када је Црна Гора отворено трговала цигаретама преко Тузи, а народ у Херцеговини је то користио да се опорави од ратних разарања, биједе и опште незапослености. Дакако, велики заштитници Републике Српске су тај дил одрадили у рату, зна се већ чији су ронхил конвоји прелазили ратне линије. Но, ја сам тада као дијете одлазио у Тузи и са народом носио пакет-два цигарета које сам продавао херцеговачким и далматинским Хрватима на међуентитетској линији код Стоца. И данас се сјећам Вахида, Малисора, који је увијек одржао дату ријеч, испоручио нам цигарете по договору и понудио нижу тржишну цијену. Једном нас је и почастио гостопримством у својој кућу, а гдје нас је дочекала његова стара мајка, жена и дјеца. Тада сам научио да је то народ часне патријархалности, вјерске уљудности и сигурне ријечи.

Дритан Абазовић је рођeн у Улцињу, ту је завршио основно и средње образовање. Био је одличан, како-кад врло добар ђак. Но, одлазак на Универзитет у Сарајево и почетак студија на Факултету политичких наука произвешће врсног политиколога. Награђен је од факултета као најбољи студент своје генерације, а прошле године је одбранио и докторат. У политику улази прије осам година из НВО-сектора. Неко вријеме је радио у медијима, а 2015. године оснива политичку партију – Уједињена реформска акција.

И ево га данас. Образован, стабилан, са визијом.

Он је засигурно најважнији политички елемент у обарању криминалног режима Мила Ђукановића у Црној Гори.

И не само то. Невиђени медијски притисак и балканска интернет харанга дигла се на овог младог човјека – од Милових Албанаца, косовских центара дубоке моћи, ДПС мафи-лобија, дукљанских академика, до сарајевске и новопазарске чаршије!

Па Нато и ЕУ медијски бичеви, разне подметачине, нагађања, малтене оптужбе за ратне 90.-те и злочин у Сребреници!

Но, он им свима одговара – Дајем ријеч народу Црне Горе да већинску вољу за промјенама нећу изневјерити!

Ето, то је та `беса`, часна ријеч Малисора, којој се дивио Марко Миљанов. Нико није тако поштовао овај народ као он, остављајући нам записе као тапију, а да не би заборавили на њихову важност, снагу и добро.

И заиста, више је за српско-албанско повјерење у ових неколико дана учинио млади Дритан Абазовић, но све плаћеничке НВО-кампање и безвезњачке мисије ткз. људских права `у региону`. Његова беса и чојство којим штити државу и народ од своје воље за моћ – управо су величанствени!

Дритан Абазовић је потребан и Србији, а која је ушла у опозициони чвор и бесмисао, док на њој експериментише најбољи ученик Мила Ђукановића.

Дритан је насушно потребан Босни и Херцеговини, и то најприје Бања Луци која је давно откупила `лиценцу за диктатуру и куповину избора` од Мила Ђукановића.

Потребан је и Сарајеву јер је његова политика једини сигуран пут за наше троструко разумјевање и повјерење. И да, Дритан, на албанском значи онај који носи свјетло, човјек свијетле мисли и ријечи, часне ријечи која одгони мрак. Црна Гора ће ускоро бити освјетљена, а мрак се повлачи у тамне вилајете око ње.

ГОРАН ЛУЧИЋ