У Дубровнику одувијек је ватерполо био најважнији спорт, а велике заслуге за то припадају чувеном Србину из Херцеговине и сроднику пребиловачких новомученика Трифку Банђуру.
ФОТО: www.waterpololegends.com
Прије четири деценије ватерполо клуб „Југ“ је након 29 година без иједног трофеја успио да постане првак Европе.
Истина, финални турнир одигран је од 5. до 7. децембра 1980. године на домаћем терену у Купарима, али убједљива побједа против Вашаша од 8:2 свједочи да Мађари не би имали шансе на било ком пливалишту.
Творац те велике и сјајне генерације Југа био је чувени тренер Трифко Банђур. У једној години освојио је све што се може освојити.
Парадокс је да му је након освојене титуле првака Европе, домаћег првенства и купа, понуђено да буде помоћник Иву Трумбићу. Такву понуду, разумљиво, Банђур је одбио.
Било је то велико понижење за творца шампионске генерације Југа који је седамдесетих година на клупи репрезентације био помоћник славном Влаху Орлићу.
Та неправда обила се о главу и тадашњој управи, па је остало записано да је Банђурева европска титула била и једина коју је Југ освојио у XX вијеку.
Мада је након тога имао разних понуда, превладала је љубав према родном граду. Своју тренерску каријеру Банђур је наставио преузимањем јуниорске екипе Југа.
Иначе, Трифко Банђур звани Жорж, од оца Јова и мајке Марије, рођене Митровић, на свијет је дошао 1931. године на празник Мале Госпојине у Дубровнику.
Југ му се није одужио на достојан начин.
У монографији посвећеној ВК Југ његово име се узгред помиње, мада такав стваралац је без сумње заслужио посебно поглавље.
Онако, како је живио, тихо и достојанствено, легендарни ватерполо тренер је отишао у вјечност у 80. години живота на празник преподобног Марка.
Тако је, прије девет година, без велике помпе, у кругу своје породице сахрањен на Бонинову.
Човјек, који је заслужио да се базен у Гружу зове његовим именом пао је у заборав. Можда овај текст опомене неког из данашње управе клуба да макар постхумно исправе једну велику људску неправду.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
