• О НАМА
  • МАРКЕТИНГ
  • КОНТАКТ
  • АРХИВА СТАРОГ САЈТА
  • УСЛОВИ КОРИШЋЕЊА
facebook
twitter
youtube
google_plus
email
  • АКТУЕЛНО
  • УДРУЖЕЊА
    • КЛУБ ГАЧАНА
    • УДРУЖЕЊЕ ТРЕБИЊАЦА
    • „ХЕРЦЕГОВИНА” ЗРЕЊАНИН
    • Билећани
  • ДОГАЂАЈИ
    • КАЛЕНДАР
  • ЛИЧНОСТИ
  • МАГАЗИН
    • СЦЕНА
    • РИЗНИЦА
    • ЖИВОТ ПЛУС
    • СХ ФОТО
  • СПОРТ
  • АКЦИЈЕ
    • ПОДИГНИМО ПРЕБИЛОВЦЕ
  • КОЛУМНЕ
    • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
    • ОБИЧАЈИ И ВЕРОВАЊА
    • ОНИМА ШТО ПЛАЧУ
    • ХЕРЦЕГОВАЦ У БЕОГРАДУ
  • СХ ФОТО
  • БИЛЕЋКА ТРИЛОГИЈА
НАСЛОВИ
ПОМОЗИМО МИЛОШУ МАСТИЛОВИЋУ: Пошаљи број 1326 на 3030
ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Браћа Теодоровић – чувари српства у Трсту
У БАРАЈЕВУ ОДРЖАН ПОМЕН ЖРТВАМА ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ „ОЛУЈА“: Живот без идентитета и слободе не вриједи ништа!
ОСВЕШТАНА ЗВОНА У МАНАСТИРУ ПРИДВОРИЦА: Захвалница донатору Милораду Додику
БАРАЈЕВО, 4. АВГУСТ 2022. ГОДИНЕ: Помен српским жртвама страдалим у злочиначкој акцији “Олуја”
ЛИВАЊСКО ЈЕ ПОЉЕ МЈЕСТО ВАСКРЕСЕЊА ГДЈЕ БЛИСТАЈУ МОШТИ И ОД СУНЦА ЈАЧЕ: Одржана прва литургија свештеномученицима ливањским (ФОТО)
ВЕРА И ЗЛАТО ИЗ МОРА
Порука Лаза Костића Даничићу против двоименовања српског језика
Соколска Петрова петољетка
Начелник Братунца зарадио кривичну пријаву због фотографија жртава рата

МИЛОРАД МИШО ЖИВАНИЋ: Прије 50 година објавио прву укрштеницу у „Гласу Требиња“

Датум 02. 04. 2017.
Уређује : Слободна Херцеговина
  • Тачно прије 50 година, 1. марта 1967. године, у “Гласу Требиња” број 162, своје прве укрштене ријечи објавио је Требињац Милорад Мишо ЖИВАНИЋ, тада ђак другог разреда Tребињске гимназије.

Милорад Мишо Живанић – Драшко Бубрешко омогућио ми је да почнем

 

ЧИТАВ један живот и сјећање на младост и родни град. Како то изгледа данас, када се гледа са ове дистанце, Мишо каже:

     – Љубав према енигматици је почела још у основној школи у Старом граду. Прво сам само “рјешавао”. Редовно сам куповао београдску “Енигму” и поручивао комплете “Мале укрштенице” и “Разоноде милиона”, њихових издања која су остала у ремитенди из претходних година и које су ми долазиле на кућну адресу у Кршу.

МАЛО помало, Мишо је почео и сам да “саставља” укрштенице, али, изгледа да је била пресудна још једна околност…

     – Познанство са пок. Драшком Бубрешком, тадашњим главним уредником   “Гласа Требиња”, омогућило ми је да штампам у “Гласу” своју прву укрштеницу. Тако је почело, ја сам састављао, а Драшко је описивао укрштенице. 

У том периоду људи су имали више времена, и укрштенице су биле веома   “тражене”. Неке новине куповале су се само зато што имају “добру укрштеницу”. Не знамо ко је у Требињу први почео да ради укрштенице, и за које новине. Мишо се сјећа само једног човјека – Миша Борковића.

ИНАЧЕ, кад се у “Гласу” појавила прва Мишова укрштеница, неке ствари   кренуле су својим током, можда и мимо његових очекивања…

     – Када се на киосцима појавио “Глас” са мојом укрштеницом, било је то нешто   што је, једним дијелом, одредило моја будућа животна интересовања. Памтим је и по једном интересантном догађају који се збио у гимназијској учионици на часу француског језика, а био је у режији нашег драгог професора, пок. Рајка Бокића. Ушао је у учионицу, уписао час, прекрстио шаке, како је то он већ радио, и без ријечи шетао између клупа. Када је дошао иза мене (био сам у првој клупи у средњем реду, десно) ‘’почастио’’ ме је једном клемпом, не баш јаком, више онако родитељском, уз коментар: 

     – Не каже се енац, већ хендс! 

Тада ми је било све јасно. Видио је моје укрштене ријечи у “Гласу”, рјешавао их, и то је био његов коментар.

Мишо није водио прецизну евиденцију. Не може рећи колико је укрштеница објавио у “Гласу”…

     – Заиста не знам тачан број. Знам да је неке, на моју препоруку код Драшка,   штампао и мој гимназијски другар Рашо Стијачић. 

Наравно, Мишо је и касније имао контаката са својим професором…

     – Да, неколико година касније, када сам долазио у Требиње, док сам професора посјећивао у стану у Бреговима, причали смо о том догађају, говорио ми   је да му је било мило што је то направио његов ђак и да никада није срео некога   ко прави укрштене ријечи, а редовно их   је рјешавао. Већ тада ‘’подносио’’ сам му   извјештаје гдје све објављујем. 

На студију, Мишо је упао у нову ситуацију. Отвориле су се нове могућности…

– Одласком на студије у Сарајево, упознао сам неке, већ афирмисане енигмате и почео да објављујем своје енигматске радове у многим листовима. Професор је то пратио и увијек давао добронамјерне коментаре.

КАДА је, крајем седамдесетих, ‘’за стално’’ прешао у Београд, отворила су му се врата Енигматског клуба у коме се припремала позната “Енигма”. За Миша је то био још један изазов јер је убрзо упознао највећа имена српске енигматике.

– Полако, али сигурно, моје занимање за енигматику постаје свакодневна   активност. Објављујем своје енигматске радове у скоро свим енигматским ли-   стовима тадашњег југословенског простора, а и у многим дневним новинама.   Радио сам на ијекавштини, екавштини, фонетски, етимолошки. Све ми је то   ‘’омогућило’’ образовање стечено у тада веома цијењеној Требињској гимназији. Осамдесетих година правим екипу и почињемо да издајемо енигматски часопис “Разонода”, један од најтиражнијих у то вријеме у Србији. Урадили смо 593 броја. Направио сам и уређивао енигматске додатаке у доста листова и рекламних билтена.  

“Глас Требиња” у ком је Мишо објавио прву укрштеницу

КОЛИКО иза свега тога стоји рада, колико интересовања и страсти, данас је тешко рећи, јер, у Мишовом случају, хоби се претопио у посао, а то је најбољи начин да вас једно занимање у потпуности обузме и освоји.

Наравно, Мишо се бавио и другим пословима. Како сам каже, учествовао је у многим квизовима и једно вријеме радио задатке за чувени квиз РТС-а   “Слагалица”.

– Био сам гост у многим ТВ и радио-емисијама у којим сам сам причао о   енигматици и објашњавао аудиторијуму ко су људи који се баве енигматиком и   како се то ради. То је увијек била интересантна тема.  

Да је Мишо заиста постао велико име у енигматици ондашње Југославије,   свједочи и чињеница да је двије године (2013-2015) био предсједник Енигмат-   ског савеза Србије, међутим, то у његовом случају и није толико важно, много су важнија бројна издања којим је људима уљепшавао свакодневницу, а многима, мора се рећи, убијао досаду.

КАКАВ је Мишов биланс данас? Наравно, још увијек ради, али има много   ствари под које може да подвуче црту, иако нигдје није ставио тачку.

– Када се сумира ових 50 година, могу да потврдим да се кроз енигматику најбоље потврђује она народна изрека да се човјек учи док је жив. Састав-   љајући и описујући разне енигматске саставе, стално сте у ‘’контакту’’ са ријеч-   ницима и енциклопедијама, па се тако доста тога и упамти. Када се ради за јавно гласило, свака информација мора бити тачна и прецизна, тако је и са описима у укрштеним ријечима. Када смо прије пар година у Требињу прослављали једну од годишњица матуре, мој другар из школске клупе Мирослав Лазански, данас чувени новинар и војно-политички коментатор “Политике”, констатовао је да би данас та наша клупа из разреда била раритет: његова лијева страна била је ишарана цртежима бродова и авиона (редовно је читао “Фронт” – тадашње гласило ЈНА), а моја десна, неким покушајима енигматских комбинација. Нас двојица смо, из веома успјешне генерације, једини наставили у животу да се бавимо, поред основног занимања, и оним што нам је прирасло за срце у клупи Требињске гимназије. Приликом једне посјете Гимназији, Миро се, код директора г. Бањка, распитивао за старе клупе, али, много тога се промијенило за ове године иза нас.

И ЕВО, 50 година послије прве, Мишо се враћа почетку, нашем “Гласу   Требиња”. Из Београда, за своје Требињце прави нове “разбибриге”…

– Могу рећи да је то лијеп осјећај и подсјећање на један диван период озбиљног одрастања, са доста пијетета према великом човјеку, легенди “Гласа”,   пок. Драшку Бубрешку, који ми је омогућио да почнем. Мислим да би и он био задовољан сазнањем докле сам ‘’добацио’’ и да је енигматика постала саставни дио мог живота! Вјерујем да је ово вриједан јубилеј и “Гласа Требиња”.

У истом увјерењу, “Глас” потписује овај текст

                                                                                                                        ГЛАС ТРЕБИЊА   

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.


Погледајте сличне вести:



  • СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКОГ ТРИФКА БАНЂУРА (1931-2011): Србин који је прије 40 година донио прву европску титулу дубровачком Југу
    СЈЕЋАЊЕ НА ВЕЛИКОГ ТРИФКА БАНЂУРА (1931-2011): Србин који је прије 40 година донио прву европску титулу дубровачком Југу
  • СЛОБОДА ШТАМПЕ: Шта све нећете читати у "Гласу Требиња"?
    СЛОБОДА ШТАМПЕ: Шта све нећете читати у "Гласу Требиња"?
  • ОДЛАЗАК БОРЦА ИЗ НЕПОКОРЕНИХ ШЕКОВИЋА: Преминуо Милорад Мишо Пелемиш, чувени командант 10. диверзантског одреда ВРС
    ОДЛАЗАК БОРЦА ИЗ НЕПОКОРЕНИХ ШЕКОВИЋА: Преминуо Милорад Мишо Пелемиш, чувени командант 10. диверзантског одреда ВРС
  • ДАЈТЕ ПОГЛАВНИКУ 20 ГОДИНА: Хрватски историчар објавио делове Степинчевих писама о којима је говорио патријарх Порфирије
    ДАЈТЕ ПОГЛАВНИКУ 20 ГОДИНА: Хрватски историчар објавио делове Степинчевих писама о којима је говорио патријарх Порфирије
  • СПУТНИК ОБЈАВИО ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: Из Русије с љубављу — мозаик у Храму Светог Саве
    СПУТНИК ОБЈАВИО ЕКСКЛУЗИВНЕ ФОТОГРАФИЈЕ: Из Русије с љубављу — мозаик у Храму Светог Саве
  • ПРИЈЕ САМО СТО ГОДИНА: Сплићани и Дубровчани клицали Боже правде!
    ПРИЈЕ САМО СТО ГОДИНА: Сплићани и Дубровчани клицали Боже правде!
  • ПЕТРОВИЋ: Имамо озбиљне намјере да отпочнемо са градњом аеродрома који смо започели прије пар година!
    ПЕТРОВИЋ: Имамо озбиљне намјере да отпочнемо са градњом аеродрома који смо започели прије пар година!
  • У РУСИЈИ ОДРЖАН ЈУБИЛАРНИ СВЕСЛОВЕНСКИ САБОР: Србима је као и прије 150 година потребно - ослобођење и уједињење!
    У РУСИЈИ ОДРЖАН ЈУБИЛАРНИ СВЕСЛОВЕНСКИ САБОР: Србима је као и прије 150 година потребно - ослобођење и уједињење!
  • У ЗАГРЕБУ СЕ ПРИЈЕ СТО ГОДИНА ПИСАЛО ЋИРИЛИЦОМ: Хрватска полиса осигурања из 1909. године
    У ЗАГРЕБУ СЕ ПРИЈЕ СТО ГОДИНА ПИСАЛО ЋИРИЛИЦОМ: Хрватска полиса осигурања из 1909. године
  • ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем
    ДУБРОВНИК ПРИЈЕ 100 ГОДИНА: Страдун туговао за краљем Петром ослободиоцем
О аутору
  • google-share
Previous Story

ОСЛО: Миленко Јахура отворио изложбу о страдању пребиловачких Срба (ФОТО)

Next Story

ГРАЂАНСКИ РАТ 1941/45: Борба на Гату

Оставите коментар Одустани од одговора

banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner
banner

RECENT

POPULAR

COMMENTS

ПОМОЗИМО МИЛОШУ МАСТИЛОВИЋУ: Пошаљи број 1326 на 3030

Posted On 06. 08. 2022.

ГАЛЕРИЈА ЗНАМЕНИТИХ ХЕРЦЕГОВАЦА: Браћа Теодоровић - чувари српства у Трсту

Posted On 06. 08. 2022.

У БАРАЈЕВУ ОДРЖАН ПОМЕН ЖРТВАМА ЗЛОЧИНАЧКЕ АКЦИЈЕ "ОЛУЈА": Живот без идентитета и слободе не вриједи ништа!

Posted On 05. 08. 2022.

Списак презимена покатоличених српских породица у Херцеговини

Posted On 06. 11. 2018.

ИСТОРИЈА О КОЈОЈ СЕ ЋУТАЛО: Друго лице "народних хероја"

Posted On 25. 10. 2016.

Кикс бенд - најпопуларнији бенд у Херцеговини (ВИДЕО)

Posted On 23. 11. 2015.

Thank you for sharing, please visit

Posted On 07. 08. 2022.

[…] Преузето са:...

Posted On 31. 07. 2022.

Бољег народа од Херцеговаца,нема.Упознао...

Posted On 31. 07. 2022.

banner

СОЦИЈАЛНЕ МРЕЖЕ

0 Fans
Ауторска права © Слободна Херцеговина, 2013. Сва права су задржана.
 

Loading Comments...