СА ДУЧИЋЕВИМ СТИХОВИМА У ДАНТЕОВОМ ГРАДУ: Поставку Мире Маодуш у Фиренци чине и радови из Музеја Херцеговине, посвећени великом песнику

  • ВЕЛИКА уметница српског порекла Мира Маодуш враћа се у Италију са новом изложбом и серијом радова посвећених везама између сликарства и поезије.

Омаж Дантеу, Мира Маодуш Фото промо

Овако италијански лист „Ливорносера“ најављује поставку наше сликарке у Фиренци, чије отварање је заказано за 6.март у 12.30, у Палати „Пегасо“, уз високе званичнике, попут председника Регионалног савета Тоскане Антонија Мазеа и секретара Франческа Газетија. Нову поставку уметнице рођене у селу Медак код Госпића, у Лици, школоване у Франкфурту, Венецији и Паризу, која више од пола века ствара на релацији Француска-Србија-Јапан, чини двадестак слика. Кустос изложбе „Мира Маодуш, поетика боја“ је Силвија Пампалони, а на отварању ће говорити и историчарка уметности Вероника Карпита.

Догађају су присуствовали Antonio Mazzeo, Francesco Gazzetti, као и почасни конзул Републике Србије за регију Тоскане Leandro Chiarelli. Аутор концепта изложбе биле су Silvia Pampaloni и Veronica Carpita. Изложба ће трајати до 16. марта.

Претходно, у овом делу света Мира Маодуш излагала је пре две године – приређена је ретроспектива њених дела у Музеју „Ђовани Фатори“ у Ливорну. Био је то део интернационалног пројекта „У славу Мире Маодуш“, који је започео у Београду, у Галерији 73, настављен у Требињу, одакле је наставио даље по свету, са идејом да се где год иду њене слике промовише и поезија Јована Дучића.

Ћирилица - почаст пореклу

ОД ране фигурације, инспирисане немачким експресионизмом, до преласка на апстрактну уметност када долази у Париз, Мира Маодуш била је концентрисана на своја ликовна истраживања хармоније композиције – примећују италијански новинари. – Од средине осамдесетих година, уметница се посветила истраживању поетике писања. Фраза, речи, слова, знакове представљала је читавим скупиом боја које су реферисале на њој значајне експресионисте и фовисте. Укрштајући своје познавање јапанске калиграфије, коју је проучавала седам година, са ћириличним алфабетом, као почаст свом пореклу, Мира посвећује свој уметнички процес истраживању универзалне симфоније знакова.

Тако су и сада њена платна, која се чувају у Музеју Херцеговине, а посвећена су Дучићевој поезији, стигла до Фиренце. Мира Маодуш себи је ставила у мисију да га као уметника представи Италији, где је овај Требињац, у Риму провео део своје дипломатске каријере, као отправник послова. Иако је доста превођен у Великој Британији и Француској, његови стихови су Италијанима потпуно непознати. На поставци ће тако први пут моћи да се прочитају на италијанском, у необјављеној верзији, и преводу Ане Илић. Како сазнају „Новости“, сликарка је иницирала и неке разговоре о објављивању Дучићеве збирке.

Мира Маодуш „Летети, летети, летети“, у част Дучића

– Мира Маодуш је одувек била инспирисана поезијом (Артур Рембо, Александар Пушкин, Салваторе Квазимодо, Јован Дучић, Сергеј Јесењин, Габријел Д`Анунцијо, Пол Верлен) – пише италијанска штампа. – Она исказује своја осећања комплексним наносима боје, али и служећи се старим техникама, како би створила нешто налик византијској позадини. Синтеза њене потраге за универзалним је и полиптих „Омаж Дантеу Алигијерију“, настао специјално у част града Фиренце.

У најавама ове изложбе подсећа се и веза која постоји између наше уметнице и Амадеа Модиљанија: Мира Маодуш је пола века стварала и живела у последњем атељеу у Паризу славног Тосканца. У његовом дворишту Модиљани је створио неке од својих најзначајнијих скулптура, укључујући и „Каријатиде“, које се сада налазе у МоМА у Њујорку. Деценијама се наша уметница борила, пред налетом капитала, да се ово здање на Монпарнасу не пренамени или сруши, и коначно је пре две године француско министарство културе, „Атеље 11“, прогласило спомеником културе.

 

M. Краљ / Вечерње Новости
Фотографије: Silvia Pampаloni

 

 

 

 

 

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
О аутору

Оставите коментар