Нови ентеријер Музеја Херцеговине: Изложбе у већем и љепшем простору

  • У Музеју Херцеговине приводе се крају радови на унутрашњем преуређењу, након којег ће ова установа добити већи и љепше уређен простор за повремене поставке.

 

muzej-obnova (1)

Уклањањем преградних зидова изложбена сала проширена је на дио простора сталне археолошке поставке, са којом ће да функционише као јединствена цјелина, док ће уклањање малтера и откривање камена на зидовима обезбиједити адекватнији амбијент за садржај археолошке збирке и љепши доживљај за посјетиоце програма.
Реконструктивни радови, који ће коштати 30.000 КМ, изводе се преосталим новцем из посљедњег пројекта обнове Музеја Херцеговине, када је средствима УНЕСКО-а, ресорног министарства и Града Требиња урађена нова фасада и замијењени отвори на објекту.
„Добићемо већу и љепше уређену сала за повремене поставке, гдје ће се поред изложби моћи да организују и промоције књига, концерти и други слични културни догађаји“, појашњава за Радио Требиње Ивана Грујић, археолог-кустос у Музеју Херцеговине.
Она додаје да је музеју недостајао такав јавни простор, да се за ову намјену до сада користила галерија Јована Дучића на спрату установе, али да је и овај дио објекта већ сазрио за санацију.
Иако је унутрашње преуређење урађено на „штету“ археолошког одјељења, бољим организовањем поставке не би требало да буду ускраћени ни љубитељи археологије – штавише експонати ће у новом ентеријерском концепту бити квалитетније презентовани и доступнији посјетиоцу.
„Практично ће сви експонати у поставци биће враћени, док ћемо одљевке стећака на другачији начин презентовати – биће покретнији, односно моћи ћемо их постављати у један дио сале за повремене поставке када нема изложби. С обзиром да чувамо један натпис још из 1151. на надгробној плочи жупана Грда, врло нам је важно да покажемо тај истријат ћириличног писма на подручју источне Херцеговине, јер у том времену на нашем простору била развијена умјетност стећака на ћириличном писму“, појашњава Грујићева за Радио Требиње.
Она додаје да је ипак ријеч о привременој мјери, док се не обезбиједи адекватнији простор за сталну археолошку поставку.
Најбоље рјешење, додаје, била би адаптација археолошког налазишта испод сат-куле, непосредно уз зграду, гдје би се збирка нашла у аутентичнијем амбијенту – међу недавно откривеним средњевјековним зидинама, који су и сами вриједан експонат.
„Иначе, знамо да је музеј смјештен у згради која је намјенски грађена као војна касарна – и наш је задатак да у годинама које предстоје овај простор преобликујемо, уљепшамо и оплеменимо на начин да се у њему посјетиоци осјећају како и очекују од једне установе културе“, истиче Грујићева.

Извор: Радио Требиње / Р.С.

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

Оставите коментар