ЗОРАНА КИСИЋ: Препреке нас чине јачим!

  • Не чекајте животну шансу, искористите сваку прилику. Водећи се овим мотом, многи млади људи успјесима су исписивали најсјајније животне странице, али и обиљежили читаву једну епоху и дали јој лични печат.

Зорана Кисић, тренутно ангажована на пословима начелника Одјељења за европске интеграције и међународну сарадњу при Министарству енергетике и рударства Републике Српске, једна је од ријетких младих особа које су своје даље образовање и лично усавршавање имале прилику да наставе стопама наших великана попут Иве Андрића и Милоша Црњанског, на престижној Академији за дипломатију у Београду.

За себе каже да је од оних људи који се радују малим стварима, лијепом дану, шетњи у природи и загрљају, а да са позитивним ставом према људима и животу, мотивације за даље напредовање не може да недостаје.

“Моји највећи успјеси тек слиједе! У свему видите само позитивно. Вјерујући сам човјек и узор су ми успјешни људи који су остали једноставни”, поручила је Зорана Кисић у интервјуу за Бањалука.нет.

О стварима које је инспиришу, дипломатији, највећим успјесима и плановима за будућност разговарали смо са младом и успјешном Зораном Кисић.

  • Једна сте од ријетких младих особа из Републике Српске која је имала прилику да заврше Академију за дипломатију у Београду. Поред тога, редовно сте ангажовани на пословима начелника Одјељења за европске интеграције и међународну сарадњу при Министарству енергетике. Колико је захтјевно пронаћи баланс између наведених активности и можете ли нам нешто више рећи о поменутој Академији?

Послови које обављам у Министарству енергетике и рударства прожимају се са материјом коју сам изучавала на Дипломатској академији Министарства спољних послова Републике Србије и знање које сам стекла служиће ми за даљи рад у одјељењу на чијем сам челу. У оквиру предмета Основи система и политике ЕУ изучавала сам право Европске уније, предмет Безбједност у савременим међународним односима, између осталог, фокус ставља на најзначајније гасоводе и нафтоводе. Такође, значајно је споменути и изучавање предмета Међународни односи и спољна политика. Садржан је читав спектар области од значаја за рад у Министарству енергетике и рударства, као и посебна знања и вјештине важне за професионалну изградњу дипломата и државних службеника. Основни програм дипломатске обуке траје три триместра и састоји се од девет испита. Највећи број предавача су професионалне дипломате, еминентни универзитетски професори Факултета политичких наука, Правног факултета и Економског факултета Универзитета у Београду, као и бројни експерти из земље и иностранства. Узимајући у обзир да дипломатија и професионална обука дипломатског кадра у Републици Србији имају дугу традицију, изузетна ми је част да сам имала прилику да похађам дипломатско школство које су прошли наши великани попут Ива Андрића, Јована Дучића, Милоша Црњанског.

  • Многобројни су изазови са којима се млади сусрећу на путу до успјеха. Са каквом визијом сте започињали своју пословну каријеру и како бисте описали њен ток до данас?

Одрасла сам у малом мјесту у Херцеговини, гдје су зиме дуге и оштре. Вјерујем да је то утицало на мој карактер, створило борбени дух и очеличило ме за бројне изазове са којима сам се хватала у коштац. Одувијек сам вољела учење страних језика и читање књига, будући да смо имали велику кућну библиотеку. Бака ми је била наставница српскохрватског језика. Тако да је природно услиједило моје опредјељење да студирам језике. Магистрант сам на Филозофском факултету Универзитета у Сарајеву, на Одсјеку за англистику. Након рада у просвјети, добила сам прилику да радим у Министарству енергетике и рударства Републике Српске, најприје као службеник за односе са јавношћу, а затим на пословима хармонизације прописа са законодавством Европске Уније. За моје интересовање за дипломатију заслужан је деда Чедо Кисић, новинар, књижевник и дипломата, који је своја искуства из те бранше преносио на мене. Сматрам да је константан рад на себи кључ успјеха. Радује ме што се његују односи Републике Српске и Републике Србије, што потврђује и моје лично искуство. У Београду сам упознала много дивних младих, вриједних, образованих људи и будућих дипломата.

  • Поред значајног побољшања у погледу афирмације и активизма жена и младих у нашем друштву, бројни недостаци су и даље уочљиви. Како оцјењујете спремност младих на промјене, почевши од себе па до мијењања друштва у цјелини? Како покренути младе и вриједне људе да се баве питањима која их се директно тичу?

Сматрам да младе људе треба мотивисати и укључити у активности друштвене заједнице, као и у процесе доношења одлука. Такође, залажем се за равноправност полова и веће учешће жена у јавном животу, о чему свједочи и ангажман који сам имала као члан Координационог одбора Републике Српске за праћење провођења Гендер акционог плана за БиХ. Медији имају велику улогу кад су у питању млади људи и избором садржаја који пласирају могу много да утичу. Потребно је константно радити на афирмацији правих вриједности. Такође, задатак свих нас је да радимо на унапређењу живота сваког појединца у нашој земљи, а самим тим и друштва у цјелини. Прилагођавати се и ићи у корак са свјетским трендовима, истовремено његујући сопствену традицију и задржавајући лични печат. У том погледу, вјерујем да су млади спремни да дају свој допринос, као и да унесу нову енергију.

  • Шта сматрате својим највећим успјехом и гдје сте проналазили мотивацију?

Моји највећи успјеси тек слиједе! Од оних сам људи који се радују малим стварима. Лијепом дану, шетњи у природи, загрљају. Када имате позитиван став према животу и људима, лако нађете мотивацију. У свему видите само позитивно. Вјерујући сам човјек и узор су ми успјешни људи који су остали једноставни.

  • Постоји ли опробан рецепт успјеха? Шта успјешни млади људи раде другачије од осталих?

Успјешни људи вјерују у себе, предано раде на себи и не одустају. Ако улажете у себе и своје образовање, ако при том радите оно што волите и посвећени сте послу, успјех неће изостати! Препреке ће вас чинити само јачим. Такође, за успјех је пожељна сарадња, размјена искустава и удруживање са другим људима, интернационализација. Ако желиш пријатеље – буди пријатељ, или као што каже народна пословица:“Дрво се на дрво ослања, а човјек на човјека“.

  • Поред дипломатије и европских интеграција, које су Вам сфере интересовања?

Домаћа и свјетска књижевност дефинитивно спада у сфере мог интересовања. Најдражи поклон за мене је књига. Тренутно читам Српско становиште од Милоша Црњанског. Такође, волим путовања, упознавање различитих култура и обичаја који нас оплемењују и чине да занемаримо разлике и постанемо грађани свијета. Волим да посјећујем музеје, позоришта, галерије. Недавно сам била у Народном музеју у Београду. Нова стална поставка обухвата хронолошки опсег од палеолита до умјетности 20. вијека. Најјачи утисак до сада на мене је оставио музеј Ван Гога у Амстердаму. Боравак у природи и на планини ме опушта. Много волим нашу олимпијску љепотицу Јахорину и настојим да, поред службених посјета Јахорини, што чешће уприличим боравак приватно.

  • Свједоци смо да је већини младих људи одлазак најчешћа алтернатива животу у Републици Српској. Како гледате на масовни егзодус младих и шта видите као могући начин заустављања таквог тренда?

Неопходно је радити на заустављању или барем ублажавању тренда исељавања младих, отварањем нових радних мјеста и издвајањем средстава из буџета за развој науке. Такође, упознавањем младих људи у вези са могућностима коришћења фондова и средстава ЕУ намијених за младе људе, аплицирањем на европске пројекте, а самим тим и стварањем бољег животног стандарда. Наша земља има велики потенцијал у људским ресурсима и заједничким снагама академске заједнице и државних институција може се утицати на побољшање услова за интелектуални и професионални развој младих.

  • Ваши планови за будућност? Да ли се видите у дипломатији?

Настојаћу да свој ангажман у области европских интеграција још више унаприједим. Дипломатију сматрам круном каријере и највећа част за сваког полазника Дипломатске академије јест прилика да представља своју земљу.

(Невена Станојевић/ Бањалука.нет)

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар