’Resistire 2020’: ПЈЕСМА УЗ КОЈУ СЕ ШПАНИЈА БОРИ

  • Кад изгубим све партије, Кад заспим са самоћом, Кад ми се затворе сви излази, А ноћ ме не буде остављала на миру – Издржаћу!

 

Шпанија, шпански народ, његов језик и пјесме, оставили су дубок и лијеп траг у српском језику, памћењу, пјесмама. Можда звучи прилично чудно, јер откуд сад то, Иберијско и Балканско полуострво дијеле мора, велика копна и високе планине. Но везује нас историја, медитерански темперамент, бројне невоље и борбе са њима кроз (не)времена.

Поједини српски лингвисти, који трагају са науком изучавајући етимологију (грана науке о језику која се бави поријеклом ријечи), кажу да име наше ријеке Ибар вуче дубоко коријење у врло особеном баскијском језику(!), истина засебном од шпанског, те да и у Шпанији постоји ријека Ебро, и да се то име ријетко гдје још сусреће.
А Ибар нама није било која вода, и једна од најљепших српских пјесама посвећена је овој чудесној ријеци – ”Стани, стани Ибар водо, куда журиш тако…”

Велики дах Шпаније Србима су у 15. вијеку донијели из ње протјерани Јевреји. Цијели један народ, који је скоро хиљаду година Шпанију сматрао својом земљом, (и Колумбо је незванично био криптојеврејин, а легенда каже да је тражећи баш за Јевреје нову земљу загазио међу Америке) се великим чудом судбинског заокрета задесио и међу Србима, и у то вријеме довољно забринутим и без њихових суза. Сефарди су у том за њих трагичном времену преплавили Балканско полуострво, улазећи на наше тло преко Дубровника и доносећи сјетне ладино мелодије на шпанском језику, ендемски поунутреном испод хебрејског језичког шала. Непотврђена прича каже да је и српско ‘Бре’, баш тада рођено од шпанског hombre (човјек, у пренесеном смислу ‘брате’), а које су Сефарди жалбено говорили један другом, јадикујући за изгубљеним живописним селима и градовима Андалузије, Валенсије, Каталоније….
Послије свега остао нам је залогај већ заборављеног патишпања, који у дословном преводу значи – ”шпанска пита”, а чији смо рецепт преузели од Сефарда.

А онда је дошао Шпански грађански рат, вратили су се Шпански борци у Југославију и донијели шпанске пјесме и тужне приче о страдању шпанског народа, па све до шпанских војника који су 90-их као припадници тзв. мировних снага ИФОР-а (СФОР-а) ушли у ратом опустошену Босну и Херцеговину, поздрављајући дјецу која су им трчала у сусрет очекујући слаткише, са – Hola!

Но, зашто је све ово сад важно!?

Па ето, као мали повод да се и данас запитамо како живи Шпанија и њен срчани и срдачни народ, и у ово доба свјетске здравствене бриге, која је званично названа, пандемије ”КОВИД-19”.

Шпанија је једна од најтеже погођених земаља од посљедица овог вируса. Посљедњи новински подаци говоре да је у Шпанији од корона вируса умрло укупно 19.130 особа, чиме је ова земља по броју жртава сврстана на треће мјесто, иза САД и Италије.

Свој трагични биланс Шпанија је достигла 2. априла када је забиљежен највећи број умрлих, 950 у једном дану.
Истина, шпанска влада је разумјевајући масовност заразе увела најстроже мјере од 14. марта, а шпански премијер Педро Санчез већ сада најављује продужење овог статуса до 9. маја.

Поједини шпански стручњаци оцијенили су шпански одговор на ”КОВИД-19” као тест који је показао многе слабости националног здравственог система, његову недовољну опремљеност санитетским материјалом и неспремност државног апарата да реагује на масовност потреба у ванредним околностима.

Но, у свему томе, десило се и право чудо!

Једна шпанска пјесма постала је истинска химна борбе са свјетском здравственом кризом. У данима када су шпански љекари били суочени са условима да нема потребних респиратора, и да не познају провјерене терапије за нову инфекцију, а да је стање заразе сваког дана све теже и масовније, притисак је био неиздржив. Неки су плакали, поједини заћутали, а други забринуто упозоравали на озбиљност путем друштвeних мрежа… Тада је неко у ходнику клинике, уз гитару запјевао стари добри хит. Била је то Шпанцима добро позната пјесма “Resistiré” из 1988.\89. године, од чувене шпанске музичке групе Duo Dinamico.

А прича о томе како је настала ова музичка група је слика за себе.

Двојица пријатеља, иначе инжењера аеронаутике, Manuel de la Calva и Ramón Arcus, у децембру 1958. године, у Барселони, оснивају музичку групу. Њихов први јавни наступ био је на Радијо Барселони, када их је радијски водитељ представио као ”динамични двојац”, а што ће они тада усвојити за назив групе. То је био њихов велики почетак. Од љета 1959. године обојица одлучују да напусте тадашње инжењерске послове и посвећују се музичкој каријери.
Ова група је свој зенит популарности достигла 60-их година, а несумњиво се могла поредити са великим Битлсима. Послије затишја од десет година враћају се на музички врх 80-их година. Тада су снимили албум са највећим хитовима.
1990. године су отпјевали “Resistiré”, пјесму која је уврштена у филм Педра Алмодовара, Átame.

Duo Dinamico је 2014. године добио награду Latin Grammy за животно дјело.

Но њихова пјесма “Resistiré” је чекала 2020. годину за своју дефинитивну славу.

Препозната као надахнуће које Шпанији може улити потребну снагу и вјеру пјесма је изнова отпјевана посљедњих мјесеци. Она је сада била најприје шпанска порука наде и охрабрења. Група од око 30 истакнутих шпанских музичара и пјевача одазвала се пројекту “Resistiré 2020”, снимивши своје музичке деонице у самоизолацији станова, преко кућних камера и скајпа.
Сав приход од пројекта “Resistiré 2020″ (у преводу на српски ”Издржаћу 2020”), поклоњен је Каритасу, католичкој добротворној мрежи.

Цијела Шпанија је запјевала “Resistiré 2020”, и вратила се вјера, понос и снага, а број умрлих је од тада мистериозно почео да опада!

Снимак пјесме и њен спот је од 1. априла преслушало више од 20 милиона људи, а широм шпанског говорног подручја настала су нова удружена извоћења “Resistiré 2020”, посебно широм Латинске Америке. Запјевали су музичари из Мексика, Боливије, Аргентине, Колумбије,… запјевали су родитељи и дјеца, комшије и колеге, пријатељи и парови, љекари и медицинске сестре.

Као знак подршке медицинским радницима Шпаније један полицијски оркестар је у вријеме полицијског часа извео пјесму испред државне клинике у Мадриду. Љекари, медицинске сестре, лаборанти и техничари су заједно пјевали, а ватрогасци су овај догађај снимали из ваздуха. А све са циљем да се шпански народ охрабри, и да му се покаже да не може и неће остати усамљен.

Да је пјесма стекла свјетску популарност и да су људи са других меридијани осјетили њену љубав доказује снимак “Resistiré 2020” послан из Абхазије, а отпјеван и на руском језику!

Пјесма “Resistiré 2020″ је проглашена химном борбе против свјетске пандемије ”КОВИД-19”. На нашем простору Радијо Стари Град из Сарајева уврстио је “Resistiré 2020” на свакодневну музичку листу, и као знак подршке Шпанији и њеном народу, и са надом да ће грађани Босне и Херцеговине наћи охрабрење у чудесним стиховима ове шпанске пјесме.

Горан Лучић

 

Resistiré 2020

Cuando pierda todas las partidas
Cuando duerma con la soledad
Cuando se me cierren las salidas
Y la noche no me deje en paz

Cuando sienta miedo del silencio
Cuando cueste mantenerse en pie
Cuando se revelen los recuerdos
Y me pongan contra la pared

Resistiré!, erguido frente a todo
Me volveré de hierro para endurecer la piel
Y aunque los vientos de la vida soplen fuertes
Soy como el Junco que se dobla
Pero siempre sigue en pie

Resistiré!, para seguir viviendo
Soportaré los golpes y jamás me rendiré
Y aunque los sueños se me rompan en pedazos
Resistiré! Resistiré!

Cuando el mundo pierda toda magia
Cuando mi enemigo sea yo
Cuando me apuñale la nostalgia
Y no reconozca ni mi voz

Cuando me amenace la locura
Cuando mi moneda salga cruz
Cuando el diablo pase la factura
O si alguna vez me faltas tú

Resistiré!, erguido frente a todo
Me volveré de hierro para endurecer la piel
Y aunque los vientos de la vida soplen fuertes
Soy como el Junco que se dobla
Pero siempre sigue en pie

Resistiré!, para seguir viviendo
Soportaré los golpes y jamás me rendiré
Y aunque los sueños se me rompan en pedazos
Resistiré! Resistiré!

Resistiremos…!

 

Текст на српском:

Издржаћу 2020.-ту

Кад изгубим све партије
Кад заспим са самоћом
Кад ми се затворе сви излази
А ноћ ме не буде остављала на миру

Кад осетим страх од тишине
Кад буде тешко остати на ногама
Кад се открију успомене
И притисну ме уза зид

Издржаћу! Усправног чела пред свим
Постаћу гвозден како бих очврснуо кожу
И ако животни ветрови буду дували јако
Ја сам као трска која се савија
Али увек стоји на ногама

Издржаћу, да бих наставио да живим
Поднећу ударце и никада се нећу предати
И ако ми се снови разруше на комаде
Издржаћу, издржаћу!

Кад свет изгуби сву магију
Кад будем непријатељ самом себи
Када ме прободе носталгија
И не будем препознао ни свој глас

Кад ми запрети лудило
Кад се на мом новчићу појави крст*
Кад ми ђаво поднесе рачун
Или ако ми ти некад зафалиш

Издржаћу! Усправног чела пред свим
Постаћу гвозден како бих очврснуо кожу
Иако животни ветрови буду дували јако
Ја сам као трска која се савија
Али увек стоји на ногама

Издржаћу, да бих наставио да живим
Поднећу ударце и никада се нећу предати
И ако ми се снови разруше на комаде
Издржаћу, издржаћу!

Издржаћемо…!

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар