• Сетите се тог страдалног Ђурђевдана из 1942. године када су наше дедове (можда и очеве или прадедове) превозили сарајевским „возом смрти“ до логора у Јасеновцу на, како су ироночно додали „ђурђевдански уранак“.

Било је то хладно јутро – сећао се један од сведока догађаја. Полиција НДХ (Независна Држава Хрватска) била је наредила да се око 4 сата ујутру у теретне вагоне за стоку укрца што већи број људи и из Сарајева пошаље путем с којег је повратак био неизвестан – пут логора. Капацитет једног вагона био је, како је на вагонима и писало, седам коња или четрдесет војника, а у само један вагон, усташе су умеле да нагурају и до 200 људи (!). Тако је око три хиљаде душа кренуло путем јасеновачког логора, у који је стигло тек око две хиљаде. А од њих, читав ратни и ужас холокауста преживело је тек две стотине!
Ипак, данас, нећу се сетити само тога. Сетићу се и свих оних вековних састајалишта наших предака, наших хајдука о Ђурђевом данку који су с поносом и пркосом и инатом, носећи завет Косова, одбијали да робују под Турчиновим јатаганом.