• На подручју Билеће постоји велики број локација на којима несавјесни појединци одлажу различите врсте отпада, стварајући тако дивље депоније. Отпад из домаћинства попут старог намјештаја, одјеће, пластике, електронски, медицински отпад, па и угинуле животиње могу се наћи уз локалне и магистралне путеве, па чак и у близини извора Требишњице.

Нема података о томе колико оваквих мјеста постоји на подручју Билеће, а у локалној управи кажу да су идентификовали оне најпроблематичније.
– Ради се о дивљим депонијама које стварају проблеме како грађанима, тако и комуналној полицији која надзире одлагање отпада на подручју општине. По нашем налогу те депоније се уклањају, тако што радници ЈП „Комус“ скупљају тај отпад и одвозе га на градску депонију – објашњава шеф Одсјека за инспекцијске послове и послове комуналне полиције у општини Билећа Срђан Кундачина.

Иако се депоније, како тврде у општини, уклањају, несавјесни појединци и након тога настављају да одлажу отпад на иста мјеста. Највећи проблем настао је на локацији коју је 2009. године Скупштина општине намијенила за одлагање каменог отпада, јер се велики број Билећана бави обрадом камена. Ова депонија, смјештена поред пута према Никшићу, брзо је изгубила своју првобитну намјену, јер су неодговорни грађани овдје почели да одлажу и све друге врсте комуналног отпада.

За нелегално одлагања отпада предвиђене су новчане казне, али у локалној инспекцији кажу да је починиоце тешко казнити, јер већина њих опрезно бира вријеме када ће да донесу смеће на дивљу депонију.
– Затећи се на лицу мјеста у моменту извршења прекршаја је врло тешко, јер грађани то сигурно неће радити током радног времена комуналне полиције или када је комунална полиција на терену. Они траже погодан моменат и то се обично дешава у сумрак или у раним јутарњим часовима, то јесте, када знају да их комунални полицајац не може затећи како одлажу смеће на депонију – истиче Кундачина.
Он каже да је поновно постављање стражарске кућице једини начин да се ријеши проблем непрописног одлагња смећа, бар на депонији за камени отпад.
– Било је и раније предвиђено уговором са ЈП „Комус“ да се та депонија надзире. Поново је у плану да се, у складу са буџетом и могућностима општине, финансира та стражарска служба, односно да се унајми особа која ће надзирати одлагање отпада на овој локацији. Тако би овај проблем бар ту био ријешен – јасан је Кундачина.

Дивља депонија ниче и поред изворишта „Врело око“, које се налази непосредно у близини стећака и некадашње зграде музеја. Савјесни дио грађана сматра да овакве депоније осим што представљају ружну слику Билеће, увелико пријете и да угрозе животну средину. Једни сматрају да би боље контроле и веће казне увелико ријешиле проблем, док други не вјерују да се ишта може промијенити, ако се ускоро не пробуди савјест грађана.
– То шаље лошу слику из Билеће, јер прво што људи виде приликом уласка у град јесте дивља депонија на изузетно лијепом мјесту, као што је обала Билећког језера, која треба да служи за промоцију Билеће у што бољем свјетлу. Требало би појачати инспекцијске контроле и пооштрити казне, јер би то довело до промијена у позитивном смислу – каже Билећанин Милош Бабић.

Његов суграђанин Милован Бокић сматра да ни оштре казне не би ријешиле проблем, ако се не би пробудила свијест грађана о важности очувања чисте и здраве животне средине.
-Свијест народа је врло тешко промијенити. Што се тиче локалне заједнице и служби које би требало да се брину о овим стварима, они су вјероватно и немоћни, јер територија општине Билећа је огромна. Гдје год има неког пута да може да прође ауто ту се може наћи неко смеће, мање или веће количине. Не видим да постоји неко рјешење, јер све је то у свијести човјека – каже Бокић.

У еколошким организацијама истичу да је забрињавајућа чињеница да је свијест људи о важности очувања животне средине на ниском нивоу. Иако у основним школама дјеца уче о томе, лоше навике ипак се, кажу, усвајају од малих ногу. Стучњаци упозоравају да се дивље депоније данас не могу упоредити са онима од прије 50 и више година, јер се састав отпада увелико промијенио.

– Људи се воде неком навиком да су тако отпад одлагали и раније наши преци, али отпад од прије 50 и 100 година и овај данас су неупоредиви. Тада је више од 90 одсто отпада било биоразградиво, док данас имамо свега, од пластике, лименки, метала, жељеза, па до неких штетних материја – објашњава Александар Вукановић, предсједник Центра за одрживи развој и екологију „ЦОРИЕ“ Требиње.

Шта год надлежне службе радиле по питању уклањања депонија и кажњавања починила, тешко да се ишта може промијенити ако се не пробуди свијест људи. Еколози и инспектори апелују да увијек размислите прије него што одложите отпад у природу или не неко друго неадекватно мјесто. У Министрству за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС покушали смо да сазнамо колико има дивљих депонија на подручју РС и да ли су упознати са овим проблемом у Билећи, али одговоре до закључења овог прилога нисмо добили.

Српскакафе/Неда Петковић