Пркос и страдање старосте Соколске жупе Загреб др. Отона Гавранчића

Пркос и страдање старосте Соколске жупе Загреб др. Отона Гавранчића

  • Др. Отон Гавранчић, рођен 1881. био је адвокат, народни посланик, заменик старешине Савеза Сокола и масон. (1)

Као млад правник ступио је у редове Хрватског сокола. Марљиво је похађао соколске вежбе. После завршених студија, вратио се у завичај Вировитицу. Ту је одмах приступио оснивању соколског друштва. На оснивачкој скупштини изабран је за другог заменика старешине. Хисторија рада бјеловарске жупе била је уско везана за име др. Гавранчића, који јој је посветио сву своју пажњу као вежбач и као просветни радник. Крајем Првог светског рата преселио се Гавранчић у Загреб. Ступио је у друштво Соко I, а његова супруга Милка Гавранчић је кумовала при освећењу заставе друштва.  Гавранчић је заједно са Миланом Марјановићем, Ј. Бањанином и осталим националним радницима, приступио оснивању другог соколског друштва у Загребу, Загреб II, са седиштем у реалној гимназији.

Друштво је захваљујући старешини Гавранчићу било у техничком погледу на челу загребачког соколства, и једно од најнапреднијих у Савезу Сокола. Гавранчић је био изабран за старешину Соколске жупе Загреб. Под његовим старешинством жупа се афирмисала интензивним радом и у најтежим приликама као што је био слет у Загребу 1934;  изградња стадиона краља Александра, … . Био је 1934. изабран за заменика старешине Савеза Сокола Краљевине Југославије. У чланку у  листу Соколски Гласник” истицало се да заслуга  Гавранчића није била само у томе, што је умео да води друштва и жупу, већ је знао да изабере најподесније сараднике, да члановима улије вољу за рад, да им на примеру укаже какав треба да је прави соко. Својим радом у приватном животу и у служби  Гавранчић је показао да је знао да одолева искушењима животне борбе, и сачувао је младеначки занос.(2)

II покрајински слет Савеза Сокола је приређен од 3 до 6 августа 1934. поводом 60 година од оснивања првог хрватског соколског друштва у Загребу, 30 година од оснивања Хрватског соколског Савеза, 20 година од првог састанка за стварање југословенског соколског савеза (1914) и  10 година од обнове Савеза словенског Соколства (1924). Сви ови датуми прослављени су соколским слетом у Загребу на огромном соколском стадиону. Слет је показао напредак остварен у раду Соколске жупе Загреб. Управа жупе Загреб била је заокупљена радом на припремању и извођењу слета, а велики напори били су потребни за подизање соколског стадиона. Соколска жупа Загреб имала је 60 друштава и 179 чета са 32.507 припадника  према 23.245 у 1933. Уз чланове Савеза Сокола учествовале су велике депутације Бугара, Чехословака, Пољака и Руса. Слет је почео поворком и јавном вежбом нараштаја. У поворци је било 7.865 припадника, а на вежби је наступило 2.100 мушког и 1.000 женског нараштаја. У главним слетским данима биле су 2 јавне вежбе и 3 академије.

На јавним вежбама наступило је 5.200 чланова и 2.600 чланица. Наступило је 5.200 чланова соколских чета и чехословачких и руских сокола. У свечаној поворци учествовали су чехословачки и руски соколи и соколице, бугарски Јунаци и Јунакиње и око 23.000 сокола и соколица Савеза Сокола. Наступало је 51 музика, 488 соколских коњаника. Укупно је на слету било 40.000 сокола.  У оквиру слета у Загребу одржане су : савезне лакоатлетске утакмице, као и наступ школске омладине са 2.100 ученика и 1.100 ученица. Основан је слетски одбор за пропаганду, који је сарађивао са осталим слетским одборима и који је преко штампе и радија обавештавао соколе и јавност о свим приправама и појединостима на слету. За време слета издаван је месечни лист Соколски слет у Загребу 1874-1934”. Лекарски одсек је радио је приликом слета по жељезничким станицама, по заједничким пребивалиштима, у поворци и у организовању амбуланти. За подизање стадиона утрошено је преко 6 милиона динара. Стадион је остао власништво жупе Загреб.  Као знак признања краљ је жупу Загреб одликовао орденом Југословенске круне IV степена. (3) Другог августа 1934. стигли су возом у Загреб на слет чехословачки Соколи и Соколице. Било их је 780, од којих половина соколице. Као домаћин обратио им се Отон Гавранчић истакавши: „… Ми смо сви задојени Словенством, словенским братством, исто тако као и ви, а ви долазите овамо, да манифестирате братску слогу и братску љубав.“ (4)

Председник Савеза бугарских Јунака Рашко Атанасов посетио је Београд 29. јуна 1935. Уз њега су били бивши председник Савеза Јунака Димитрије Лазов и др. Михајло Минев. На београдској железничкој станици Атанасова су дочекали Гангл, Ђура Пауновић, др. Отон Гавранчић и др. Игњат Павлас, секретар Савеза Сокола др. Михајло Градојевић, и чланови савезне управе. Од власти Атанасова су дочекали министар за физичко васпитање народа Мирко Комненовић, …. .  У свом говору  генерал Рашко Атанасов истакао је : „ … Да би било још снажније изражено осећање љубави према вама од стране Савеза бугарских Јунака, Врховни Покровитељ Савеза, … Краљ Борис III, који високо цени ваше благородне напоре за заједнички братски рад,  …”. Краљ Борис одликовао је Гангла, др. Отона Гавранчића, др. Михајла Градојевића, др. Игњата Павласа, др. Милорада Драгића,… .

Предаја одликовања и речи генерала Атанасова изазвале су одушевљење код свих присутних. После Београда Атанасов је посетио Загреб. Делегацију Савеза бугарских Јунака пратили су  Ђура Пауновић,  секретар Савеза Сокола др. Михајло Градојевић, и члан савезне управе др. Милорад Драгић. Представници бугарских Јунака стигли су у Загреб 2. јула 1935. Дочекали су их др. Отон Гавранчић, …  представници свих загребачких соколских друштава, омладинских организација и бројни грађани. (5) Председник Чехословачке др. Едуард Бенеш одликовао је већи број личности из Југославије орденом Белог Лава, међу којима и соколске раднике. Орденом Белог Лава  IV степена одликовао је  заменика старешине Савеза СКЈ и старешину жупе Загреб Отона Гавранчића. (6) Старешина Савеза словенског соколства др. Станислав Буковски је посетио Савез Сокола Краљевине Југославије крајем  јануара и почетком фебруара 1937. У име управе Савеза Сокола пратили су га на путу кроз Југославију заменик савезног старешине др. Отон Гавранчић и савезни секретар проф. Др. Михаило Градојевић. (7) Годишња скупштина Соколске жупе Загреб одржана је 4 априла 1937. у гимнастичкој дворани Основне и грађанске школе у Варшавској улици у Загребу. Гавранчић је на скупштини поздравио изасланика Савеза Сокола замоливши га, да пренесе Савезу, да ће Соколи на овој мртвој стражи устрајати до краја и издржати на бранику соколских идеала. У свом говору истакао је … упркос што се је нашао један научењак, који тврди да су Хрвати Готи и да не може да верује, да се могу ујединити са балканским барбарима. … завршио свој говор речима : „Будимо јаки, пожртвовани и сложни !“. (8) Загребачко соколство и Савез Сокола прославили су 1939. 40 година соколског рада др. Отона Гавранчића. (9)

Стварањем Бановине Хрватске ХСС је користила власт да прогони соколе.  Упркос прогонима соколи су наставили свој рад за краља и отаџбину. Соколи су  септембра 1940. прославили рођендан краља Петра II. Савез Сокола приредио је свечану академију у великој сали Соколског дома Београд-Матице. Други заменик Савезног старешине др. Отон Гавранчић отворио је својим говором свечану академију. У свом говору истакао је : „… Од онда смо стиснули зубе, трпјели и прегарали. А у најтежим часовима оживљавала нам је наду и вјеру предоџба са Теразија, сјећајући се да је малена Шумадија, једина на Балкану, властитим снагама ослободила свој народ из ропства и створила велику Југославију. … Установили смо прије четири године Соколску Петрову петољетницу. Соколство је у њој примило на себе изванредне задатке, а у посљедње вријеме ставили смо све своје силе у службу народне одбрамбене приправности. Има добара, које не може пустити из своје руке ниједан народ, свјестан свога достојанства. Није сада вријеме за малодушје. … Ни наши праоци нису никада питали колико је непријатеља, него што од нас траже! Зато челичимо своју вољу, јачамо своју снагу, уздижемо своју вјеру. Ако надођу дани тешког искушења, да нас нађу приправне.  Ми нећемо да заостанемо за онима, који су узидали своју крв и своје кости у темеље ове земље, за њену независност и слободу. …”. (10)

После Априлског рата 1941. НДХ је забранила соколска друштва. Прогонила је чланове и чланице сокола. Старешина Соколске жупе и Соколског друштва Загреб, др Отон Гавранчић ухапшен је 13 априла 1941. Усташе су га сматрале опасним непријатељем. У затвору је тучен и гажен, јер је пркосио усташама. Говорио је удрите ако то тражи ваше Хрватство. У затвору се пронео глас о његовом пркосном држању. Депортован је у логор Јасеновац између 27 и 28 октобра 1941. Био је са осталим затвореницима смештен у цркву. И ту је пркосио усташама говорећи пуцајте, не очекујем од вас никакву милост. И да га могу убити али оно што је у њему не могу. (11) Др. Никола Николић описао је у књизи „Јасеновачки логор” његово страдање : „У једној је од првих група дошао с дугом, бијелом брадом и др. Отон Гавранчић … Он је, дакако, одмах постао објектом искаљивања Ивичине мржње. Стари се Гавранчић по причању свих очевидаца држао изванредно достојанствено. Одвели су га одмах по доласку у табор. — Југославенски соколе ! — Ишчупај му оно перје с лица ! Бацили су се на бијелу браду. Сви су је чупали. — Види, што му је фина. Могли би од ње правити четке за бријање. — Не. Ишчупат ћемо му и браду и косу и послати пану Бенешу на успомену. — Хеј, господине докторе ! — ругао му се чупајући му браду. — Гајио човјек браду, да с њоме парадира по јасеновачком корзу. — Гајио он браду за усташе. Знао је, да ћемо ми доћи и да ће нас њоме развеселити. Сву су му браду ишчупали. На црном су се капуту контрасно истицале бијеле длаке с крвавим коријеном. Вратили су га у цркву свега обливена крвљу, али без бијеле дуге браде. Затвореници су били ужаснути. Стари је Гавранчић муком шутио и као да се ништа догодило није, сјео је у кут испод бивше проповједаонице и буљио у камене црквене плоче. Матковић је нарочито искаљивао свој бијес на старом Гавранчићу. Раздраживало га је његово достојанствено држање и шутња. Није ни писнуо, кад су му ишчупали браду. Матковић нареди, да га ставе у кавез од бодљикаве жице, нешто виши од пола метра висине и толико исто ширине. “Нека прави соколске вјежбе”. У таквом се простору може само чучати. Стари је чучао на отвореном три ноћи. Сваки су га дан извлачили по дану, тукли га и тјерали на насип. Старац је већ био изнемогао. Једног су га дана страшно премлатили, а он ни да би писнуо. Нити је јаукнуо, нити што питао. Шутио је као гроб. — Што каже ? питао је Матковић поспрдно усташе. — Стари лопов ни да писне. Као да је занијемио. Шути, ради, посклизне, а ми онда овим по главурди – и показа на колац. Он опет шути, ништа не говори. — Упоран противник. Нека цркне, ћаћа га пркосни ! Те је ноћи издахнуо горди староста у кавезу и укочио се у чучећем ставу. Морали су резати жицу да га извуку.” (12) 

У чланку у  листу Соколски Гласник” „40 година соколовања брата Др. О. Гавранчића” истицало се да заслуга  Гавранчића није била само у томе, што је умео да води друштва и жупу, већ да је знао да изабере најподесније сараднике, да члановима улије вољу за рад, да им на примеру укаже какав треба да је прави соко. Својим радом у приватном животу и у служби Отон Гавранчић је показао да је знао да одолева искушењима животне борбе, и сачувао је свој младеначки занос. Наслучивао је долазак дана тешких искушења, и припремао соколе да буду приправни. Ухапшен је убрзо по оснивању НДХ. У  затвору и логору Јасеновац по причању свих очевидаца Гавранчић се држао изванредно достојанствено до смрти. Тиме је потврдио своју оданост соколским идеалима.  Док за страдање осталих сокола нема пуно података, пркос и страдање старосте Гавранчића остале су забележене у сећањима затвореника који су успели да преживе  затворе и логоре НДХ.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за здравствену историју Србије

Напомене:
  1. Иво Голдштајн, „Јасеновац”, Нови Сад 2019, стр. 320-321;
  2. „40 година соколовања брата Др. О. Гавранчића”,Соколски Гласник”, Београд, 9 јуна 1939, бр. 23, стр. 1;
  3. „Извештај за 5 редовну главну скупштину Савеза Сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935”, стр. XI, L, XXXVII,  XXXVIII;
  1. „Нада све срдачан и одушевљен дочек чешкословачких Сокола и Соколица”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 14. август 1934, бр. 33-34, стр. 3;
  1. „Долазак претставника Савеза бугарских Јунака у Београд”, „Соколски гласник“, Љубљана, 5 јула 1935, бр. 28, стр. 1, 2, 3;
  2. „Чешкословачка одликовања југословенских соколских радника”,   „Соколски Гласник” Љубљана, 30 октобар 1936, бр. 43, стр. 1;
  1. „Брат др. Станислав Буковски, …“ , „Соколски Гласник“, 22 јануар 1937, бр. 1,стр. 4;
  2. „Годишња скупштина Соколске жупе Загреб“, „Соколски Гласник“, Београд, 10 април 1937, бр. 11, стр. 3;
  3. „40 година соколовања брата Др. О. Гавранчића”,Соколски Гласник”, Београд, 9 јуна 1939, бр. 23, стр. 1;
  4. „Соколска љубав према Краљу у говору брата Др. Гавранчића”, Соколски Гласник”, Београд,13 септембар 1940, бр. 37, стр. 2;
  5. Иво Голдштајн, „Јасеновац”, Нови Сад 2019, стр. 320-321;
  1. Др. Никола Николић, „Јасеновачки логор”, Загреб 1948, стр. 396, 397;

ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстовe са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да преносе само они сајтови који користе српско писмо
О аутору

Оставите коментар




* Закон о јавном информисању – члан 38: Забрањено је објављивање идеја, информација и мишљења којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или због њихове сексуалне опредељености, без обзира на то да ли је објављивањем учињено кривично дело.

Мишљења изнијета у коментарима приватно су мишљење аутора коментара и не представљају ставове редакције Слободна Херцеговина