НАСЛОВИ

ПЕТИ ПОКРАЈИНСКИ СЛЕТ СОКОЛСКЕ ЖУПЕ СКОПЉЕ: Прослава 25. годишњице ослобођења Старе Србије

  • Прослава 25-годишњице ослобођења Старе Србије 1937. почела је соколским V покрајински слетом у Скопљу, под покровитељством Кнеза Павла. У прогласу слетског одбора истицало се : „Ријетко које мјесто осим Београда, тако изразито оличава судбину Балкана, колико наше Скопље.

Упркос невољама робовања, у њему се никад није гасила национална мисао и културна снага нашег народа, чак ни онда, када су под туђинским ударцем исчезле драгоцјене творевине Немањића … “. Прослава ослобођења трајала је три дана, а завршила се поворком кроз Скопље, дугом три километра. (1) Да би се истакао историјски значај слетски одбор је решио да се уочи Видовдана на слетишту изведе сцена „Крунисање цара Душана” а на Видовдан слетска сцена ослобођења Старе Србије 1912. Слетске сцене су изазвале велико интересовање код свих који су дошли да присуствују слету. (2) Скопље је украшавано за прославу а на угловима улица прављени су славолуци. Душанов мост био је осветљен у бојама, од подигнутих славолука најлепши је био на прилазу Душановом мосту. Град се припремао да дочека соколе. Услед градње нове железничке станице сви возови су се заустављали у предграђу Скопље-Војвода Путник, једино су специјални соколски возови долазили на главну станицу која је била искићена свим словенским заставама. Специјални возови били су означени као Сок. 1-9, а десетим обичним возом требало су да стигну соколи из Охрида и Кичева. Мушки и женски технички одбор Савеза на челу са замеником савезног начелника М. Војновићем и савезном начелницом Е. Скаларјевом стигао је 25. јуна 1937. у Скопље. У суботу 26 јуна 1937. први је стигао воз Сок 3. Уз мноштво света дочекала га је соколска музика друштва Скопље Матица. Соколи су становали у Трговачкој академији, а соколице у Женској гимназији. Делегати ЧОС-а и Савезне управе становали су новоподигнутом студентском дому крај филозофског факултета. На V покрајинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославије. Сви су се за обавештења обраћали председнику слетског одбора Велимиру Поповићу, старешини Соколске жупе Скопље. На тркалишту „Југа”, на десној обали Вардара, саграђен је соколски стадион. У недељу 27. јуна 1937. одржана је свечана седница у Народном позоришту. У свом говору Веља Петровић истакао је : „Нећу ни мало да претерам ако подвучем, да је Соколство у историји Словена … за последњих неколико деценија одиграло такву улогу да му се мора дивити сваки родољуб, сваки напредан човек. Оно је својом силином, снагом и необичном вером давало … моћ како јунацима тако и клонулима; оно је разбуктало крв у жилама свих словенских народа, оно је узвикнуло код потиштених : не признајем туђина за господара ! … као такво, оно је могло и код нашег народа да створи хиљаде војника, четника и добровољаца, за чије подвиге зна данас и најмлађи грађанин Југославије, чија јунаштва данас опева гуслар … Величина, снага и моћ нашега Соколства лежи још и у томе, што оно и у слободи и миру говори и учи да је живот вечита борба, у којој побеђује само онај који напредује и који се усаврава у тихом, непрекидном и свагдашњем деловању, да је то борба, у којој ведро и смело корача само онај који развија здравље, радиност, трезвеност, самопрегор, тачност. А радећи тако онда се и цео народ држи у свестраној душевној и телесној свежини, на дозвољава се никакав застој и назадовање, већ напротив усавршавају се најлепше врлине увек у братској љубави, у дисциплини и истрајности. Соколство је школа у којој се појединац, друштво и народ васпитавају да буду високо морални, да су пуни етичког схватања, да су прожети љубављу и радом, да дух братства окупља све слојеве народа без икаквих разлика.” Слет је отворен у 15 часова на стадиону. Топовски пуцањ са Душановог града наговестио је долазак буктиње, која је запаљена са воштаница на кумановском бојишту и коју је до стадиона пренела соколска штафета чланова сеоских соколских чета и друштва Скопље Матица. Старешина жупе Веља Поповић примио је буктињу и запалио ватру на жртвенику палим јунацима за ослобођење и уједињење. (3)

На слету у Скопљу приказана је сцена „Крунисање Душаново“ у инсценацији редитеља Народног позоришта Петра Матића. Приказан је Душанов град и Црква Св. Богородице. Сцене Душановог доласка и поздрављање велможа. Присутни су били народ и велможе. Душан је поздравио народ. Патријарх је благосиљао и крунисао Душана. Уз свирање фанфара извршено је крунисање Душаново (кога је играо глумац Синиша Раваси). Душан је крунисао царицу и свог сина Уроша. Душан је примио жезло, народ је поздравио свог цара. Душан је одликовао свога шурака Јована, читао проглас народу и заклињао се да ће по правди владати. Хорови из Скопља су наизменично са музиком пратили ток крунисања. После крунисања 16 чланова соколске чете из села Смоквице код Ђевђелије – Русалије извело је неколико старих игара уз народну музику. (4) Старешина жупе Скопље В. Поповић средио је и издао : „Слетску сцену о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, у Скопљу 1937. У тексту „Неколико речи.” на почетку књиге старешина жупе В. Поповић је истакао : „Ми соколи, поред других врлина које тежимо да што дубље усадимо у срца и душе наших сокола, наше омладине и нашега народа, узели смо и лепу мисао узвишеног Шопенхауера, који вели : “сваки народ постаје свестан себе тек онда, кад упозна своју историју”.

Текст и музика била је од Петра Ж. Илића. На сцени били су присутни : цар бугарски Јован Александар, са бугарским патријархом и бољарима; дубровачка властела Ђунио Дерза, Ђунио Де Каликио и Никола Гондола, … . Цара Душана требао је да игра Добрица Милутиновић. У сцени су учествовали : Певачко друштво „Вардар” са својим хоровођом Вацлавом Малим; Певачко друштво „Мокрањац” са својим хоровођом Јосифом Брнобићем; Певачко друштво „Српско-јеврејско” са својим хоровођом Стеваном Шијачким; Академско певачко друштво „Обилић” са својим хоровођом Станком Виличићем; „Сколско певачко друштво“ — Куманово, са својим хоровођом Душком Полемаревићем; Војна музика XXI пешадијског пука Скопље, са капелником Вацлавом Малим и Војна музика XXI пешадијског пука Куманово, са капелником Томиславом Зидаром.(5) За слет радњу и игру за Косаче увежбао је Крста Божиновић, учитељ у Куманову. (6)

На слету наступило је 2.900 чланова и чланица соколских друштава и чета, војника и морнара. Јавном часу присуствовало је преко 15.000 гледалаца.

У Народном позоришту у Скопљу одржана је свечана соколска академија у присуству делегата ЧОС, руског Соколства, целокупне управе Савеза Сокола и слетског одбора. Тачку „Поздрав југословенској застави” извели су чланови друштва Подгорица. Тачку „Што ћутиш, Србине тужни” извело је 9 чланова друштва Скопље Матица. Тачку „На прелу” извело је 8 чланица чете Бадњевац, жупе Крагујевац. У другом делу академије извело је 6 нараштајаца друштва Призрен вежбу „Арапска игра”. Тачку „Његошев споменик” од Милошевића извело је 9 чланова и чланица друштва Подгорица. Народна кола извели су 9 чланова и чланица друштва Велес у народној ношњи. На крају академије изведена је апотеоза „Свесловенство” од чланова руског одсека друштва Скопље Матица уз суделовање нашег чланства одевеног у народну ношњу. Први део био је симболична слика, а у другом делу приказиване су руске, чешке, словачке и пољске народне игре.

На Видовдан 28 јуна 1937. одржан је помен у Храму славе. После помена соколска поворка кренула је од соколског дома. У поворци су били соколска коњица, соколска музика друштва Скопље Матица, управа Савеза сокола, савезна застава, представници ЧОС, руског Соколства, слетски одбор, чланство у чехословачким народним ношњама, застава руског сокола, чланови и чланице руског сокола, чланови соколских жупа Бањалука, Београд, Бјеловар, Цетиње, Крагујевац, Марибор, Мостар, Љубљана, Ниш, Ново Место, Нови Сад, Осијек, Петровград, Сарајево, Сушак и Сплит, Тузла, Ужице, Загреб и Скопље. Поворка је била дуга око 2 километра. Од сокола било је 2.652 члана у поворци. Поворка је прешла преко гвозденог моста па наставила кејом краља Александра, улицом краљице Марије, преко Обилића венца и улице краља Петра стигла пред Официрски дом на тргу Краља Петра. Са терасе Официрског дома соколима су се обратиле представници власти. У свом говору председник Скопске општине Панта Јовановић између осталог истакао је : „… ја не могу да сакријем своје узбуђење као некадашњег првог просветара и сарадника на стварању прве соколске организације у Јужној Србији.” (7)

На II јавној вежби било је преко 15.000 гледалаца. Од тачака на вежби између осталих биле су тачке наступ 845 војника скопског гарнизона, затим утакмица екипа Загреба и Београда у кошарци под вођством Зденка Павића, члана савезног техничког одбора. Из Боке Которске наступило је 36 морнара. На крају јавне вежбе изведена је друга слетска сцена „Робовање и Ослобођење” у 10 слика : 1.Косачи и копачи у народној ношњи својим симболичним вежбама представљали су рад народа у пољу пре 1912. 2. Наступиле су виле са веловима, изводивши ритмичке вежбе симболизирајући наду у бољу будућност. 3. Соколи који су представљали чланове „Душана Силног” (1908) изводили су просте вежбе, што је представљало ширење соколства у народу. 4. Коњаник у црвеној одећи који је носио у руци српску заставу прелетео је преко вежбалишта наговештавајући ослобођење. 5. Наступиле су две чете војника, уз пуцњаву митраљеза. Српска војска је наступала а непријатељска отступала. За време борби пало је неколико српских војника и остало на бојном пољу. 6. Уз Бетовенов „Посмртни марш” виле су пришле палим војницима. Затим молитва. Пришли су анђели, носећи венце, којима су китили пале војнике. 7. Виле су носиле заставу и ставиле је на гробове погинулих. Чланови су дигли јарбол у виду крста, на којем се у средини дигла југословенска застава, а са стране заставице свих словенских народа. 8. Мушка деца својим наступом исписивала су иницијал краља Петра I „П I”, затим иницијал краља Александра I „А I”, и на крају иницијал краља Петра II „П II”. 9. Наступили су морнари, војници, чланице у народним ношњама, чланови чета -Русалије и правили круг око целе сцене у одбрамбеном положају, представљајући како Соколство, народ и војска у заједници штите отаџбину. 10. „Краљево коло” играле су све групе. Са трибина и стајалишта силазио је народ и у колу напуштао слетилиште. У сцени је учествовало око 1.000 учесника. Сцену је извело начелништво жупе Скопље, под вођством А. Соколовског, заменика начелника.

Приређена је заједничка вечера у Официрском дому. У име жупа говорио је Гавро Милошевић, старешина жупе Цетиње. На слетишту је у 21 час приређено народно весеље, у коме је учествовало 8.000 људи. Неколико музика, соколских и других, неуморно је свирало наизменично и истовремено, а народ је играо кола. У 10. 30 почео је ватромет : бомбе са државним тробојницама, рекламна паљба са осветљењем слетишта, велике соло ракете са метеорима, змијама, шишталицама и митраљеском ватром, велики „Нијагара” водопад са много фонтела, ерупција вулкана са неколико стотина ракета, водоравни и усправни бриљантни точак, ватрени брзојав са са главне трибине према музичком павиљону (на жици) и на крају слика краља Петра у соколској униформи. Народно весеље настављено је до зоре. На слетишту су пренос справа и припрему за сцене вршили војници, а санитетску службу вршили су скаути. Цео слет снимљен је од „Артистик-филма” у режији Богољуба Крејчика. На слету су учествовале жупе Скопље, Ниш, Цетиње, Крагујевац и Ужице а 15 жупа је присуствовало. (8)

Лист „Дубровник” пренео је из листа „Аграрна Мисао” из Београда опис прославе у Скопљу : „Велика, … поворка нашег живља из Јужне Србије сутрадан у Скопљу, била је достојан наставак оног духовног славља на Куманову. Огромна је то била поворка омладине, ветерана, инвалида, четника, жена са дјецом на грудима, сокола, младих дјевојака у народној ношњи …”. (9) На V покрајинском слету у Скопљу учествовали су соколи из целе Југославије. Највеће заслуге за успех слета имао је Велимир Поповић, старешина Соколске жупе Скопље и председник слетског одбора.(10)

Соколска жупа Скопље трудила се да одржи националну свест. По њима најбољи начин за то био је упознавање са сопственом историјом. На V покрајинском слету 1937. приређеном у Скопљу због прославе 25-годишњице ослобођења приредило је уз гимнастичке вежбе и слетске сцене Крунисање Душаново и Робовање и Ослобођење. Колико су значај придавали томе показивало је и то да је слетска сцена Крунисање Душаново била посебно штампана као издање слетског одбора жупе Скопље.

Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :
  • „Прослава 25-годишњице ослобођења Вардарске бановине”, „Дубровник”, Дубровник, 3 Јули 1937, бр. 23, стр. 3;
  • Др. М.Д. „После Видовданског слета у Скопљу”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 1;
  • Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 1, 2;
  • „Крунисање Душаново“, „Соколска просвета“, Београд, Мај 1938, бр. 5, стр. 159; Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 2;
  • Средио В. Поповић, „Неколико речи.”, „Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 7, 21, 26, 28;
  • Средио В. Поповић, „Слетска сцена о прослави 25-годишњице ослобођења Јужне Србије КРУНИСАЊЕ ДУШАНОВО, Скопље 1937 год, Издање Соколског слетског одбора Соколске жупе-Скопље, стр. 23;
  • Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 3, 7;
  • Б.С. „Видовданским слетом у Скопљу југословенско Соколство достојно је прославило 25-годишњицу ослобођења наших јужних крајева”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 8, 9;
  • „Прославе у Куманову и Скопљу”, „Дубровник”, Дубровник, 20 Новембар 1937, бр. 43, стр. 2;
  • Душан Цветковић, „Соколи и соколски слетови”, Београд, 2007, стр. 57;
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.

О аутору

Оставите коментар