Контроверзни бизнисмен из Никшића Бранислав Брано Мићуновић приведен је у Будви, потврђено је „Вијестима“.
Према првим информацијама, са Браном Мићуновићем је приведено још неколико људи из обезбеђења код којих је пронађено оружје.
Мићуновић је годинама описиван као лице повезано са подземљем, што је он демантовао. наводе Вијести
Брано Мићуновић је рођен 1953. године у Никшићу, а у младости је тренирао бокс и био припадник елитне 63. падобранске бригаде некадашње ЈНА. Са групом суграђана седамдесетих година се запутио за Нови Сад, гдје је студирао економију и био нераздвојан са Никшићанином Ратком Буторовићем, власником ФК „Војводина”. На факултету се кратко задржао, а пут га је одвео преко границе, гдје су главну ријеч водили људи са ових простора: Властимир–Власто Петровић, Драган–Јоксо Јоксовић, Слобо Грбовић, Дадо Церовић, Ратко Ђокић…
Име Брана Мићуновића се по први пут доводило у везу са неким кривичним дјелом када је 1983. године у Њемачкој убијен Стјепан Ђурековић, бивши директор маркетинга „ИНЕ”. Ђурековић је 22. априла 1982. године побјегао у Њемачку и под лажним именом Јосип Мирановић отишао у усташку емиграцију. Разлог за бијег је било откриће да је Ђурековић у младости припадао фашистичком покрету и да је као агент БНД-а Њемцима открио војну тајну о складиштима горива за тенкове и авионе у Југославији. Његову ликвидацију, како су медији писали, организовао је лично Стане Доланц, некадашњи мајор КОС-а, министар југословенске полиције и предсједник Савјета за заштиту уставног поретка. Ђурековић је приликом бјекства украо од „ИНЕ” 200 милиона долара и пренио у иностранство. Иако се спекулисало, никада није доказано да иза те ликвидације стоје Мићуновић, његов кум Ђорђе–Гишка Божовић, Драган Јоксовић, Ратко Ђокић и Ранко Рубежић.
Ратови у деведесетим и оно што их је пратило код куће „обрисали” су читаву генерацију са којом је Мићуновић друговао. Његов пријатељ и кум Ђорђе Божовић, звани Гишка, погинуо је још 1991. године код Госпића. Један за другим страдали су Жељко Ражнатовић Аркан, Ратко Ђокић, Бранислав Лаиновић, звани Дуги, Раде Ћалдовић, звани Ћента. Последњи у низу убијених Мићуновићевих пријатеља је Бранислав–Бата Шарановић, који је прије три године ликвидиран у Београду.
Колико је познато, кроз домаће евиденције осуђених за кривична дјела, Мићуновић се не спомиње. Последње године 20. вијека провео је у затвору Спуж, јер је био осумњичен због убиства, које се догодило под сумњивим околностима. Ослобођен је, заједно са својим пријатељем Здравком Лопушином, оптужби да је октобра 2000. године испред подгоричког Клиничког центра убио Никшићанина Радована Ковачевића, тешко рањеног у претходној пуцњави у којој је погинуо Цетињанин Петко Пешукић. Мићуновић је био власник коцкарнице у хотелу „Подгорица”, гдје је избила крвава свађа. На терет му се стављало да је испред Клиничког центра у Подгорици, на до тада незабиљежен начин, из пиштоља убио рањеног Ковачевића. Новинска фотографија са суђења била је једина прилика да шира јавност види како уопште Мићуновић изгледа.
ПИШИ ЋИРИЛИЦОМ: Текстове са портала Слободна Херцеговина, уз обавезно навођење извора и линк, могу да користе само они сајтови који користе српско писмо.
